Blokade nema, hrvatski uslovi ostaju

Hrvatska je u pregovarački proces Srbije i Evropske unije uspela da uvrsti svoje zahteve pa razloga za zadržavanje postupka više nema. Zagreb zadovoljno poručuje: vreme je za definisanje merila u poglavljima 23 i 24. „Naši zahtevi su legitimni i poznati: puna saradnja Srbije s Haškim sudom, puna primena domaćih i međunarodnih obaveza Srbije u zaštiti manjinskih prava – znači i prava hrvatske manjine u Srbiji – i isto tako cilj: izbegavanje konflikata pravosuđa u procesuiranju ratnih zločina“, objasnio je hrvatski šef diplomatije Miro Kovač. Pod poslednjim se podrazumeva ukidanje mogućnosti da Srbija sudi za ratne zločine počinjene u Hrvatskoj tokom Domovinskog rata, što je do sada teško opterećivalo odnose Zagreba i Beograda.

Nestali i izbegli

Uz sve to, Hrvatska kao ključnu prepreku u razvijanju odnosa vidi potpuno rešavanje pitanja nestalih, dok Srbija insistira na pitanju izbeglih Srba, kaže u razgovoru za DW dr Goran Bandov, prodekan zagrebačke Visoke škole međunarodnih odnosa i diplomatije „Dag Hamaršeld“. On dodaje da se ta pitanja rešavaju, ali i da su, uz političku podršku, već davno mogla u potpunosti da budu rešena. „Postoje i vrlo uspešna ekonomska, naučna i kulturna saradnja, kao i zajednički interes kako na domaćim, tako i na trećim tržištima. Uglavnom, ima mnogo više onog što dve susedne države veže, nego što ih opterećuje.“

Bandov je uveren da pristupne pregovore bilo koje države sa EU ne bi trebalo dodatno opterećivati bilateralnim pitanjima, pa smatra da bi Hrvatska, kao odgovorna članica, trebalo da nastavi da pruža snažnu podršku priključivanju zemalja jugoistočne Evrope u Evropsku uniju, jer je to na kraju i nesumnjivi interese Hrvatske. „Odluka o otvaranju pregovora nastupiće čim pregovaračka pozicija EU bude jednoglasno usaglašena. Čini mi se da bi početak pregovora u tom poglavlju mogao da se dogodi još u junu 2016. godine, tokom holandskog predsedavanja Savetu EU – pod uslovom da postoji nužna politička volja svih zainteresovanih aktera.“

U situaciji kada Hrvatska svakog trenutka očekuje pad vlade Tihomira Oreškovića, postavlja se pitanje kako će promena vlasti uticati na pregovore. Međutim, dr Bandov upozorava da je pregovaranje dug postupak tokom kojeg će se promeniti brojne vlade u čitavom nizu evropskih država i da to ne bi smelo da utiče na pregovaračke pozicije. „Ne postoje indicije da će smer hrvatske spoljne politike da se menja. Mogu da se menjaju prvenstveno retorika i redosled prioriteta, ali jedan od glavnih prioriteta hrvatske spoljne politike uokviren u snažnoj podršci pristupu svih državama jugoistočne Evrope Evropskoj uniji, sigurno neće doživeti značajnu promenu. Svi zvanični kreatori hrvatske spoljne politike i dalje obavljaju svoje funkcije, i postoje redovni kontakti između visokih predstavnika država“, kaže i podseća na nedavni susret Grabar-Kitarović – Nikolić na marginama skupa „Proces Brdo-Brioni“ u Sarajevu.

Od Srbije se očekuje mudrost

Što se medijskih spekulacija o navodnim popuštanjima u pregovorima tiče, Bandov tvrdi da toga u diplomatiji nema, već ima samo dijaloga u kojem se traže rešenja. „Siguran sam da će upravo tako biti i u ovom slučaju. Prvo će se sagledati što su stvarni zahtevi, zašto su upravo tako formulisani. Zatim će se videti kako oni mogu da se ugrade, a da istovremeno to ne bude prepreka za nekog drugog aktera. To je redovna procedura kod bilo koje sporne diplomatske situacije i sigurno se u ovom slučaju neće drugačije pristupiti.“ Bandov dodaje da medijske interpretacije mogu da budu rezultat nedoumica oko trenutnih aktivnosti vezanih za poglavlje 23, pa i nerazumevanja svih koraka u tom procesu.

Zaštita manjina, kako srpske u Hrvatskoj, tako i hrvatske u Srbiji, smatra Bandov, uspešno je integrisana kroz niz pravnih domaćih, bilateralnih i međunarodnih dokumenata. Glavni izazovi su u prostoru implementacije pravnih rešenja. Srpska zajednica u Hrvatskoj trenutno ima zagarantovana tri poslanika u Saboru koji se biraju prema posebnim izbornim pravilima, prilagođenim za predstavnike manjinskih zajednica. „Iako lično nisam zagovornik načela reciprociteta, uveren sam da bi bilo mudro da i Srbija zagarantuje svojim državljanima, pripadnicima hrvatske nacionalne manjine, poslaničko mesto u Narodnoj skupštini, kako bi se ti, prvenstveno simboličkim gestom, dodatno učvrstilo njihovo mesto u društvu, ali i kako bi glas hrvatske zajednice u Srbiji mogao jasnije da se čuje“, zaključuje Bandov.

Iz Vojvodine s manje optimizma

S druge strane, profesor Tomislav Žigmanov, direktor subotičkog Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata, smatra da su susreti državnika Hrvatske i Srbije samo marginalne pojave multilateralnih skupova, a da prava saradnja izostaje. „Istovremeno ste sve vreme imali visoku napetost u odnosima i gotovo jednogodišnje osnaženo antihrvatsko raspoloženje u javnosti Srbije.“ Razlozi za to su, kaže sagovornik, srpsko shvatanje hrvatskih izbora i isticanje njihove „predestinirane“ štetnosti po hrvatske Srbe.

Kao drugi razlog Žigmanov navodi negativno gledanje na najavljenu beatifikaciju Alojzija Stepinca, protiv koje su korake preduzeli najviši zvaničnici ne samo Srpske pravoslavne crkve, već i države Srbije. Sve je propraćeno „klasičnim obrascima bacanja ljage na Stepinca, ali i Katoličku crkvu“, navodi Žigmanov i nabraja događaje: od oslobađajuće presude Šešelju, preko hrvatske „blokade“ pregovora, pa do obeležavanja 75 godina od osnivanja Nezavisne Države Hrvatske u Beogradu. „Od antihrvatskih gledišta koja se nisu čula još od početka devedesetih, i negativnih klasifikacija uz ono 'hrvatsko', gotovo i nije moglo da se živi“, opisuje profesor, navodeći i da se pokušalo da se hrvatska zajednica optuži za navodno blokiranje pregovora.

Kao najveću neuralgičnu tačku u odnosima, on ipak izdvaja rezultate hrvatskih izbora nakon kojih je došlo zahladnjenje, ali koji su, kaže, poslužili da se u Srbiji osnaže antihrvatski resentimani. „Oni su imali, što je paradoksalno, pre svega unutarpolitičku funkciju – služili su u predizborne svrhe, a odgovarali su onoj političkoj grupaciji koja je odnela pobjedu na izborima u Srbiji. U tom smislu, značajno je bilo i nekažnjeno paljenje hrvatske zastave od strane Vojislava Šešelja, kao i njegovo apsolutno neprihvatljivo slanje poruka predsednici Republike Hrvatske.“

Hrvati ne brinu za sunarodnike u Srbiji

U Hrvatskoj se na političkom nivou govori o unapređenju prava hrvatske manjine u Srbiji, naročito u kontekstu stvaranja okvira za pregovore Srbije sa EU. Ali realno, obične građane malo interesuju njihovi sunarodnici u Srbiji. Razlog je taj, smatra profesor, što, za razliku od Srbije, Hrvatska još uvek nije u javnosti razvila osetljivost za pitanja Hrvata koji žive van Hrvatske.

„Informacije koje dolaze do hrvatskih medija su sporadične i necelovite, pa ih slede i takvi interesi. Odgovornost je na politici – ona bi morala dosledno da prati i bude angažovana po pitanju društvenog položaja Hrvata u Srbiji, kao i da pravi činiti određene korake koji bi išli u smeru razrešenja problema s kojima se Hrvati u Srbiji suočavaju.“

Politika aktualne, klimave vlade Tihomira Oreškovića, nije uradila mnogo, ali pomaci mogu da se zabeleže kada je reč o komunikaciji s Hrvatima u Srbiji. „Predstavnici hrvatske zajednice iz Vojvodine zvanično su bili primljeni kod ministra spoljnih poslova Mire Kovača i predsednika Hrvatskog sabora Željka Rajnera. Takvih susreta na toj nivou Hrvati iz Srbije nisu imali u protekle tri godine.“

Uz sve to, Hrvati iz Srbije od Zagreba očekuju da će kroz pregovarački proces Srbije i EU poboljšati status hrvatske manjine u Srbiji. „Ali to će se dogoditi samo u slučaju da evropske integracije budu na agendi vladajuće političke klase u Srbiji. U protivnom, strahujemo da će se sve izjaloviti“, kaže Žigmanov.