Bošnjacima ne treba „liberalna džamija“
13. jul 2017.
Prostorije Islamskog kulturnog centra Bošnjaka u berlinskoj opštini Krojcberg, omiljeno su sastajalište velikog broja muslimana s područja bivše Jugoslavije, naročito iz Bosne i Hercegovine i Sandžaka. Petkom tu mnogi klanjaju džumu, a vikendom se okupljaju na različitim diskusijama ili se jednostavno druže. Takođe, deca tu dolaze na dopunsku nastavu na bosanskom jeziku.
Centar se etablirao kao važan partner u međureligijskom dijalogu berlinskih verskih zajednica: nema nijedne manifestacije ili iftara tokom Ramazana, a da neki političari sa gradskog ali i savezno nivoa ne, pozovu i predstavnike tog centra. Njegov predsednik Meho Travljanin na to je ponosan. Islamski kulturni centar Bošnjaka redovno poziva političare i predstavnike drugih verskih zajednica u svoje prostorije – na slavlja, ali i na diskusije o islamu, kao i o boljem međureligijskom razumevanju.
Travljanin je inače kao dete za vreme rata u BiH došao u Berlin iz Sanskog Mosta. U centru Bošnjaka u glavnom gradu Nemačke našao je, kaže, deo domovine. Angažovanje tog diplomiranog ekonomiste umnogome je doprinelo tome da se Islamski kulturni centar Bošnjaka otvori prema drugim verskim zajednicama u gradu.
Vest o osnivanju liberalne džamije u Berlinu Travljanina nije iznenadila. „U poslednje vreme to je češće bila tema. Čak su postojala i očekivanja nekih nemačkih političara i krugova da se osnuje jedna ’pogodna’ džamija“, kaže Travljanin. On prati i ceni dosadašnji rad osnivačice liberalne džamije – advokatkinje i aktivistkinje za ženska prava Sejran Ateš.
Podsetimo, sredinom juna Atešova je, zajedno s nekoliko istomišljenika, u Berlinu osnovala džamiju „Ibn-Rušd-Gete“. U njoj žene – bez marame – i muškarci, mogu zajedno da obavljaju verske obrede, a i molitvu predvode žene-imami. Sejran Ateš je inače turskog porekla i sama je imamkinja.
„Liberalna džamija“? Problem je već samo ime
Ipak Meho Travljanin smatra da je osnivanje te verske institucije – suvišno: „U Berlinu imamo preko 80 džamija. One su uložile mnogo truda u interreligijski dijalog. Na ovom mikro-planu mi imamo toliko zajedničkog. Upravo smo s Evangelističkom crkvom završili jedan veliki interreligiozni projekat koji je trajao osam sedmica“.
Za predsednika Islamskog kulturnog centra Bošnjaka u Berlinu neadekvatan je i sam odabir imena – liberalna džamija. „Šta smo onda mi? Da li smo mi konzervativni, problematični, nespremni za dijalog i integraciju? Svojim radom pokazujemo da to nije istina.“
I Mersiha Hadžiabdić, koja je u Berlinu završila studije islamskih nauka i arapski jezik, kritikuje osnivanje liberalne džamije. Ta mlada Bošnjakinja koja se intenzivno zalaže za bolje povezivanje i razumevanje muslimanskih zajednica s nemačkim političarima, svoj džemat i džamiju u Islamskom kulturnom centru Bošnjaka smatra dovoljno liberalnim i ne smatra da je njoj kao ženi potrebna žena-imam. Zajedničko obavljanje verskih obreda muškaraca i žena bilo bi joj, kaže, sasvim strano – to naprosto, ističe, nije u duhu islamske tradicije. „Svaki iskreni pokušaj i trud da se stvori neko mesto gde se čovek oseća dobro i gde može da razgovara s Bogom – je dobar. Moj utisak je međutim da to u ovom slučaju pokušava da se izgradi tako što se ogovaraju drugi, tako što se profiliše na račun drugih. To ne mogu da podržavam“.
Alen Hebilović, poreklom iz Prijedora, kaže da je veru za sebe otkrio pre nekoliko godina. S porodicom je kao 16-godišnjak, takođe na početku rata u BiH, došao u Nemačku. On je po profesiji fotograf i sam se i to mnogo edukovao kada je reč o boljem razumijevanju islama. „Ovo što mi nalazimo ovde u Centru jeste lep, moderan, liberalan islam, prilagođen današnjem življenju. Obavljanje obreda već vekovima je utvrđeno, mi to zovemo ’sunetom Božijeg poslanika Muhameda’ – taj praktični komentar Kurana. Ne bih mogao da prihvatim da klanjam zajedno sa ženama. To bi remetilo taj duševni, spiritualni deo molitve“.
Neuvažavanje vekovne tradicije
Jedan od vodećih islamskih teologa sa područja BiH u Nemačkoj, doktor Esnaf Begić, docent na Institutu za islamsku teologiju Univerziteta Osnabrik je, kaže, osnivanje liberalne džamije doživeo s pomešanim osećanjima i – kao medijsku predstavu. „Šta znači liberalno u kontekstu razumevanja islama? U Nemačkoj zadnjih godina imamo diskurs koji pokušava da se etablira po dijalektičnom principu liberalno-konzervativno. Ono što je liberalno je dobro, a konzervativno bi trebalo odbaciti kao dezintegrativno. Ja sam skeptičan – ono što je juče bilo konzervativno, danas je liberalno i obrnuto. Ideja liberalne džamije se u aktuelnom nemačkom političkom diskursu veoma podupire“, dodaje Begić. Prema njegovom mišljenju, to mora da se posmatra s naučnih, s trezvenih pozicija.
Zagovarači takvog liberalnog islama nisu ponudili koncept u kojem bi objasnili šta oni u stvari time konkretno misle, smatra Begić: „Ako govorimo suštinski o motivima, to znači da imamo proces da islamom nazivamo nešto što mi sebi predstavljamo kao islam, ne uvažavajući pritom tradiciju islamske učenosti koja je stara više od 14 vekova i koja jasno definiše šta je ta vera. Ono što Sejran Ateš i njeni ’saputnici’ rade, ne odgovara tim naučno utemeljenim principima onoga što mi zovemo islamom. I to je kardinalna koncepcijska, suštinska i sadržinska greška“.
Osuda pretnji smrću
Istovremeno, i za dr Esnafa Begića, kao i za sagovornike iz Islamskog kulturnog centra Bošnjaka, pritisci na Sejran Ateš i pretnje smrću koje ona dobija su – potpuno neprihvatljivi. Begić kaže da njega osnivanje liberalne džamije nije uznemirilo, niti je poljuljalo njegova verska poimanja. „Oni koji prete nisu čvrsti u svom verovanju i oni veoma štete islamu i njegovom imidžu i integraciji u Nemačkoj.“ Begić liberalnu džamiju smatra jednom od mogućnosti izražavanja određenog stava, a da li će je većina muslimana prihvatiti – to prepušta njima.
Meho Travljanin sličnog je mišljenja: „Ne znam kakva će biti budućnost liberalne džamije, koliko će se etablirati u nekim krugovima muslimana, ali Božija bašta je široka – u njoj svako ko to želi, treba da nađe svoje mesto.“