Bosna i Hercegovina mora jasno da odluči

Dojče vele: Bosna i Hercegovina je podnela zahtev za statusom kandidata za učlanjenje u Evropsku uniju. Kakvo je raspoloženje u EU po tom pitanju?

Elmar Brok: Mi stojimo iza obećanja iz Soluna da države Zapadnog Balkana imaju perspektivu učlanjenja u Evropsku uniju. U tom smislu, zahtev Bosne i Hercegovine je legitiman. To ne znači da smo odustali od uslova koje Unija postavlja i to će biti komplikovan i težak proces. Posebno se radi o tome da li BiH ispunjava političke pretpostavke i da li je u stanju da sprovede neophodne reforme. To znači da je naš zahtev da BiH izađe na kraj sa svojim problemima unutar etničkih grupa i konstitucionalnim problemima i drugim pitanjima, jer se s tim mora okončati pre nego što se postigne odluka o članstvu.

Da li Brisel na zahtev BiH gleda sa skepsom ili ipak preovladava saznanje da bi status kandidata mogao da pomogne zemlji time što bi političari bili pod pritiskom da ispunjavaju zahteve EU i na taj način sprovodili neophodne reforme?

Izričito kažem – aplikacija za status kandidata ne znači i početak pregovora. Za to se moraju ispuniti uslovi. Stoga političari iz različitih grupacija koje tamo postoje i koje su bazirane na pripadnosti etničkim grupama, moraju da ispune uslove kao što je funkcionalna država, saradnja etničkih grupa, uspostavljanje razumnog pravnog sistema, sa pravosuđem koje bi bilo fer, slobodno i nezavisno.

Nemačka kancelarka Angela Merkel, čijoj partiji, Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU) pripadate i vi, od osnivačke Konferencije o Zapadnom Balkanu u Berlinu pre skoro dve godine, čvrsto se zalaže za evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana. Koliko je to realno kada je u pitanju BiH i svi njeni problemi?

Kao što rekoh, naše obećanje stoji, ne samo obećanje Nemačke već i cele Evropske unije na osnovu dogovora u Solunu i političari BiH moraju da se potrude da ispune te uslove.

Ali u BiH postoji ogromna birokratija ili partokratija, koja političkim akterima, kako je rekao jedan tamošnji analitičar, dozvoljava da članove porodica i partijske kolege snabdeva funkcijama i sigurnim radnim mestima. Nepotizam, veze i endemska korupcija bitni su stubovi politike u BiH. Da li bi se odobravanjem statusa kandidata BiH moglo stati u kraj takvim pojavama?

Takve pojave Evropska unija neće trpeti, a odgovornost je na političarima. Sve leži u njihovim rukama. Ako političari na vlasti nisu u stanju da sprovedu reforme, onda BiH ne može da bude članica EU. Zato će zadatak stanovništva biti da kontroliše te i takve političare i da na izborima bira one koji su otvoreni za reformski proces i koji ga sprovode.

Kako vi gledate na činjenicu da Rusija i Putin uživaju velike simpatije u Republici Srpskoj, a Turska i Erdogan među Bošnjacima. Da li bi se aktuelni konflikt između Rusije i Turske mogao da ima odraza i u BiH?

Ako te simpatije imaju i bitan, praktičan značaj, onda to nije politika EU. Ako su kontraproduktivne, onda to naravno nije od pomoći. Mi nemamo nameru da Moskvu i Ankaru na taj način uvodimo u EU. Bosna i Hercegovina mora jasno da odluči hoće li se na političkoj liniji priključiti Evropskoj uniji.

Elmar Brok (CDU) je predsednik Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta od 2012. godine