Bregzit, Tramp, Sirija i druge nemačke muke

Na sastanku G7 u maju u Japanu, nemačka kancelarka Angela Merkel je na fotografijama okružena liderima svetskih sila: Barak Obama, Mateo Renci, Fransoa Oland, Dejvid Kameron, Šinzo Abe i Džastin Trudo. Samo će poslednja dvojica i sledeće godine biti na funkciji. I, naravno, Angela Merkel – barem do jeseni kada su novi izbori za nemački Bundestag. Bila je ovo trusna godina za svetsku politiku u kojoj je Nemačkoj pripala uloga da brani liberalni Zapad od nadolazećeg populizma.

Priče i pretnje

Bila je ovo godina tipova poput Borisa Džonsona i Donalda Trampa. Godina u kojoj su jačali Redžep Erdogan i Vladimir Putin. Ta imena su tek deo razloga što je pre svega Evropa sa puno nade gledala u Angelu Merkel. U sve složenijoj situaciji Nemačka je na polju spoljne politike pronašla svoju novu ulogu – posrednika koji je spreman da neumorno razgovara i da, kada treba, zapreti.

Ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer je to ovako sumirao u autorskom tekstu za magazin Foreign Affairs: „Nemci ne veruju da razgovor za okruglim stolom rešava svaki problem, ali ne veruju ni da to može pucanje.“ Drugim rečima – Berlin traži balans u spoljnoj politici.

„Sve je značajnija uloga Nemačke u svetskoj diplomatiji, bez obzira da li se radi o takozvanom Normandijskom formatu o ukrajinskom konfliktu ili o pregovorima o Siriji“, kaže za DW Jirgen Hart, koji je u poslaničkom klubu demohrišćana zadužen za spoljnu politiku. Pa ipak, pregled dešavanja za ovu godinu jednako je sumoran kao i prognoze za sledeću.

Kraj orijentalne romanse

Godina je počela solidno kada se radi o odnosima Berlina i Ankare. U martu je Evropska unija postigla dogovor sa Turskom o zadržavanju izbeglica i migranata koji su prošle godine masovno prelazili Egejsko more u putu ka Zapadnoj Evropi. Taj dil, za mnoge neprincipijelan, smatra se uspehom Angele Merkel koja je kod kuće pod pritiskom zbog navodne politike otvorenih vrata za migrante. Prema podacima Evropske komisije, broj ljudi koji dnevno prelaze Egejsko more pao je sa 1.740 na 89 u proseku.

Onda su tradicionalno tesni odnosi sa Turskom krenuli nizbrdo. U aprilu je turski predsednik Erdogan podneo tužbu protiv nemačkog komičara Jana Bemermana zbog uvredljive satirične pesmice. U junu je nemački parlament izglasao deklaraciju kojom se pogrom nad Jermenima u Otomanskoj imperiji naziva genocidom, što je izazvalo ljutnju u Ankari. Kulminacija su bile pretnje smrću posebno protiv 11 nemačkih poslanika turskog porekla, kao i zabrana poslanicima da posete vojnu bazu Indžirlik u Turskoj, odakle nemački avioni kreću u izviđačke misije nad Sirijom.

Zatim nemački zvaničnici u julu nisu žurili sa osudama pokušaja puča. To je bio jedan od razloga za masovne demonstracije Turaka u Nemačkoj. U političkom Berlinu se povela i rasprava o lojalnosti tih građana Nemačkoj. „Turska pati zbog krvavih napada koje najoštrije osuđujem. Sa druge strane, progon kritičkih novinara i opozicije je prekardašio meru i nedostojan je demokratije“, kaže za DW Nils Anen, stručnjak za spoljnu politiku vladajućih socijaldemokrata.

Daleko je Moskva

Kada se radi o odnosima sa Rusijom, iznad njih se i dalje nadvija senka konflikta u Ukrajini. Ruski predsednik Vladimir Putin bio je u oktobru u Berlinu kako bi raspravljao o Sporazumu iz Minska u kojem je dogovoren prekid vatre. Tu nije bilo velikih pomaka iako je Nemačka i ovde bila posrednik između Putina i ukrajinskog predsednika Porošenka. Evropske sankcije protiv Rusije još jednom su produžene i sada ostaje da se vidi šta će na to reći budući predsednik SAD Donald Tramp.

U Berlinu je sve veća zabrinutost da bi Nemačka mogla da postane sledeća meta ruske kampanje destabilizacije zapadnih demokratija. Obaveštajne službe upozoravaju da je sve više dokaza da se iz Rusije spremaju pokušaji za manipulaciju izbora za Bundestag sledeće godine, najviše širenjem lažnih vesti, korišćenjem botova i dezinformacija.

Sirijski debakl

Koalicija pod vođstvom SAD uspela je tokom ove godine da smanji uticaj Islamske države na prostoru Iraka i Sirije. No to nije nimalo pomoglo sirijskom stanovništvu u ratu koji ne jenjava. I ovde se nemačko Ministarstvo spoljnih poslova angažovalo, ali bez vidnih uspeha. „Situacija je užasna, da ti se srce slomi. Sve ćemo pokušati kako bismo sirijskom režimu, ali i Rusiji i Iranu, stavili do znanja da hitno treba poboljšati položaj civilnog stanovništva“, rekla je Merkelova.

Ne idite, braćo Britanci

Odluka britanskih građana da napuste EU ostavila je nemačke političare bez teksta. Merkelova ishod referenduma naziva „vododelnicom“ projekta evropskog ujedinjenja. Jasno je stavila Londonu do znanja da izlaz znači izlaz – ne možete napustiti EU, a zadržati pogodnosti poput pristupa slobodnom tržištu.

„Lako se može ispostaviti da je za nemačke međunarodne odnose Bregzit ipak najgori događaj 2016. godine. Time je znatno oslabljena EU, kao sidro liberalnog međunarodnog poretka i najvažnije nemačko spoljnopolitičko pitanje. Odložene posledice Bregzita biće enormne“, analizira za DW Adrian Oroz, šef berlinske kancelarije Minhenske bezbednosne konferencije.

Stiže Donald

Kontroverzni milijarder Donald Tramp ne samo da je pobedio na izborima za američkog predsednika, već je i simbolično nasledio Angelu Merkel kao osoba godine u izboru magazina Tajm. Glasanje u Americi šokiralo je nemačke lidere baš kao i Bregzit. Niko od bitnih političkih igrača nikada ranije nije upoznao Donalda Trampa, niti su održavani kontakti sa njegovi štabom.

Čestitajući Trampu, kancelarka Merkel je podsetila da Nemačku i Ameriku povezuju vrednosti slobode i poštovanja ljudskog dostojanstva, bez obzira na poreklo, boju kože, religiju, pol, seksualnu orijentaciju ili političke stavove.

Još se ne može tačno predvideti kako će novi stanar Bele kuće uticati na promenu transatlantskih odnosa, ali je sasvim izvesno da ti odnosi neće biti isti. Donald Tramp je doveo u pitanje američko članstvo u NATO i izdaleka hvalio Vladimira Putina. O tome socijaldemokratski poslanik Nils Anen kaže: „Izbor Trampa je doveo do velike nesigurnosti u vezi sa budućim spoljnopolitičkim kursom SAD.“

Sledeća godina – kao ova, samo na steroidima

Šta ovako sumorni pregled (ne)uspeha nemačke diplomatije u ovoj godini znači za sledeću? Situacija će ostati slično komplikovana, sa otežavajućim faktorom koji se zovu Bregzit i Tramp. „Glavni zadatak nemačke diplomatije u 2017. biće da reši krize i predupredi konflikte – posebno u evropskom susedstvu“, kaže Jirgen Hart iz CDU. U humanitarnu pomoć biće investirano oko 1,3 milijarde evra kako bi se suzbili uzroci migracije – to je tema od nacionalnog interesa za Nemačku.

Ukrajina, Rusija, Sirija – sve to ostaju teme sa slabim izgledima da se sklone sa agende i tokom sledeće godine. Nemačka kancelarka je već rekla da Nemačka ne može sama. Amid Nuripur, poslanik Zelenih, o tome kaže: „Ova godina je pokazala da je ispravno preuzeti više globalne odgovornosti, ali takođe je pokazala da nismo do kraja spremni i da ne možemo sami. Treba nam Evropa.“

Angela Merkel će – sada, kada joj podrška najviše treba – ostati bez velikih saveznika poput Obame i Olanda. Moraće da trči i svoju četvrtu kampanju pred izbore. „Plašim se da će 2017. izgledati kao 2016. ali još gore. Kao ova godina na steroidima“, zaključuje Adrian Oroz.