Bundestag prihvatio rezoluciju o BiH

Poslednjeg radnog dana Bundestaga uoči letnje pauze, poslanici su se dobrim delom bavili zapadnim Balkanom.

Prvo je odobreno produženje mandata Bundesera u sklopu misije KFOR na Kosovu a zatim je Bundestag velikom većinom glasova odobrio ponovno učešće nemačkih vojnika u sklopu misije EUFOR Althea u Bosni i Hercegovini.

Istovremeno je glasovima socijaldemokrata, liberala i zelenih kao stranaka vladajuće koalicije te demokršćanske Unije CDU/CSU prihvaćena i rezolucija pod nazovom "Pružiti podršku Bosni i Hercegovini na putu u bolju budućnost" kojom se od vlade traži intenziviranje angažmana u BiH.

Desno populistička AfD i stranka Levica su odbacile mandat: AfD smatra da nemački vojnici "nemaju šta da traže u BiH" a stranka Levica smatra da u ovom trenutku nema potrebe da Nemačka šalje svoje vojnike u BiH i time dodatno "doliva ulje na vatru". Obe stranke su odbacile i rezoluciju o BiH.

Za obnovu mandata je glasalo 518 poslanika, protiv 96 a tri poslanika se suzdržalo od glasanja.

Nemačka mora biti vojno prisutna u BiH

"Našim vojnim prisustvom otežavamo ruske pretenzije u Bosni i Hercegovini", rekao je uoči glasanja u Bundestagu poslanik CDU/CSU Knut Abraham. I ostali govornici su isticali potrebu stabilizacije BiH posebno u svetlu ruske invazije na Ukrajinu i bojazni da bi Moskva mogla negativno utjecati na stabilnost u regionu.

PoslanikAdis Ahmetović (SPD), koji se smatra i jednim od rodonačelnika rezolucije o BiH, iznova se založio za sankcionisanje onih koji u BiH streme separatističkim ciljevima. U raspravi koja je prethodila on je govorio o isotrijskom danu za odnose Nemačke i Bosne i Hercegovine.

"Mi smo pokrenuli preokret u nemačkoj politici prema zapadnom Balkanu. Sada moraju uslediti konkretni potezi", rekao je Ahmetović, koji od početka godine deluje i kao izvestitelj SPD-a za zapadni Balkan u spoljnopolitičkom odboru Bundestaga. On je u svom govoru iznova odbacio mogućnost stvaranja trećeg entiteta u BiH.

Kontroverze oko rezolucije prevladane

Ahmetović se osvrnuo i na kontroverze koje su pratile nastanak rezolucije poslednjih mesci: "To pokazuje da smo pogodili u živac, štaviše, da smo gurnuli prst u ranu".

Rezolucije je delom izazvala spor unutar samog poslaničkog kluba SPD-a.

Poslanik Josip Juratović je zahtevao da se uz imena Milorada Dodika i Dragana Čovića u rezoluciju uvrsti i ime Bakira Izetbegovića kao predstavnika treće nacionalističke struje koja onemogućava napredak zemlje - što je međutim odbijeno. 

U raspravi koja je prethodila usvajanju rezolucije SPD poslanik Kristijan Petri je pomenuo i Bakira Izetbegovića kao nositelja nacionalističke politike.

Osuda hrvatskog, srpskog ali i bošnjačkog nacionalizma

Rezolucija je pregled dobro poznate situacije u Bosni i Hercegovini, situacije koja je plod ratnih zbivanja u devedesetim i gotovo tridesetogodišnje disfunkcije države i njenih organa.

U njoj se od nemačke vlade traži pojačani angažman u BiH kako bi se reagovalo na "rastuće napetosti i separatističke tendencije".

U rezoluciji poslanici Bundestaga traže da se nemačka vlada u EU založi i za to da se osobe, institucije i preduzeća koje "potkopavaju suverenitet, teritorijalni integritet i ustavno-pravni poredak BiH" podvrgnu sankcijama.

U nacrtu rezolucije stoji: "Nacionalističke političke elite u srpskim, hrvatskim i bošnjačkim strankama ciljano instrumentaliziraju navodne etničke razlike a sve u svrhu svog bogaćenja i održavanja moći."

No posebno se spominje nacionalističko agiranje Milorada Dodika i Dragana Čovića "koje je usmereno uništenju BiH kao države i domovine različitih naroda".

Upozorenje Zagrebu i Beogradu

Rezolucija donosi još jedan zanimljiv detalj koji se odnosi na ulogu Beograda i Zagreba. U njoj poslanici Bundestaga od političkih vođstava Srbije, "takođe i s pogledom na aktualne pregovore o članstvu u EU", kao i Hrvatske, traže izričito distanciranje od nacionalističko–separatističkih snaga u BiH.

Od nemačke vlade se u rezoluciji nadalje traži da pruži snažnu podršku Visokom predstavniku što uključuje i pojačanje resursa.

Od zahteva je tu državno kontrolisano vraćanje malokalibarskog oružja kako bi se sprečila ilegalna trgovina istim, kao i aktivna podrška približavanju BiH NATO.

Na listi zahteva Bundestaga je i nastavak aktiviranja Berlinskog procesa za zapadni Balkan koji je pokrenut još tokom vladavine Angele Merkel.

Posebno mesto zauzima zahtev da se finansiranje od strane nemačke vlade i EU institucija koncentriše na projekte s posebnim težištima kao što su to npr. programi razmena za novinare, predstavnike civilnog društva i nauke. Isto tako bi prednost pri finansiranju trebalo da dobiju projekti koji ciljaju razmeni iskustava u području dualnog obrazovanja kakvo se praktikuje u Nemačkoj. Te takođe i projekti za jačanje medijske kompetencije i otpornosti prema kampanjama dezinformiranja.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.