Burna istorija jednog nemačko-poljskog zamka
27. avgust 2023.
Imanje nemačke porodice fon Lendorf u Štajnortu u Poljskoj, vekovima je bila jedna od najvećih i najživopisnijih od mnogobrojnih plemićkih rezidencija u Istočnoj Pruskoj. Ogroman kompleks nalazi se na severu područja Mazurskih jezera, na poluostrvu okruženom sa tri jezera.
Novinarka i kasnija urednica nedeljnika Cajt, Marion Grofica Denhof, koja potiče iz Istočne Pruske i koja je u srodstvu sa fon Lendorfovima, rekla je da je to „magično mesto“.
Hajnrih fon Lehndorf i vreme nacizma
Poslednji nemački vlasnik, Hajnrih fon Lendorf (1909. - 1944) preuzeo je brigu o imanju 1936. i angažovao tada najbolje restauratore iz Berlina da obnove oronuli zamak koji je potom zablistao.
Fon Lendorf je nastavio tradiciju porodice koja je dala mnogo pruskih oficira i sam bio oficir Vermahta nižeg ranga. Na početku Drugog svetskog rata, prvo je bio raspoređen u Poljskoj, a kasnije kao poručnik u štabu general feldmaršala Fedora fon Boka koji je vodio operaciju Barbarosa, napad na Sovjetski Savez.
Navodno je masakr Verhmahta nad Jevrejima u Belorusiji u kojem je oktobra 1941. ubijeno oko 7.000 ljudi, bio odlučujući da se pridruži grupi oficira Vermahta koja je planirala da ubije Hitlera.
Njegovo imanje u Štajnortu je bilo samo 14 kilometara od Hitlerovog štaba Volfšance. U to vreme u zamku fon Lehndorfa živeo je i radio Hitlerov ministar spoljnih poslova Joahim fon Ribentrop, zajedno sa svojim saradnicima i obezbeđenjem Gestapoa. Tri godine su u zamku živeli, jedan od najbližih Hitlerovih poverenika i onaj koji je hteo da ubije Firera.
Pokušaj atentata na Hitlera izvršen je 20. jula 1944. Već sledećeg dana, 21. jula 1944. kada su SS-ovci hteli da ga uhapse, Hajnrih je skočio kroz prozor palate i pobegao. Kasnije je uhvaćen i 4. septembra obešen u berlinskom zatvoru Plocenze.
Sudbina imanje posle Drugog svetskog rata – do kraja Hladnog rata
Posle rata, palata je prvo služila kao stambena zgrada sovjetske vojne komande, a zatim kao administrativno sedište poljoprivredne zadruge.
Ko danas krene od marine na jezeru Štajnort, svega nekoliko stotina metara do zamka, može samo da zamisli stari sjaj rezidencije i njen istorijski značaj.
Prozori su zazidani ili obloženi daskama i prekriveni crnom folijom. Malter se osipa sa fasade na koju se naslanjaju napuštene skele. Nekada tako uredan park je zarastao. Sve to nije odvratilo samo jednu porodicu roda koja se gnezdi na krovu zamka.
Istoričarka poreklom iz ovog kraja
Ali, pažljivi posetioci će otkriti tragove ljudi kojima je stalo do sudbine ovog istorijskog mesta, kao što je informativni punkt u zapadnom krilu zamka.
Nemačka istoričarka Betina Bureš bori se od ranih 1990-ih da se zamak obnovi. Odrasla je u Rurskoj oblasti, u Zapadnoj Nemačkoj, uz priče iz istočne Pruske koje joj je pričala njena majka, koja odatle potiče, iz Alenštajna. Posle rata, ogroman broj Nemaca je proteran ili je pobegao iz Poljske, na zapad.
Kada je pala gvozdena zavesa, Bureš je prvi put došla u ovaj kraj i zaljubila se u Šteinort. Osnovala je dva udruženje kako bi u Nemačkoj pobudila interesovanje za to zaboravljeno mesto i prikupila novac za njegovu obnovu. Uspelo joj je da pridobije poljske istoričare i arhitekte, kao i nevladine organizacije.
Prekretnica na stoti rođendan Hajnriha von Landorfa
Burešova je uspela i da uspostavi kontakt sa članovima porodice Lendorf. Jedna od četiri ćerke Hajnriha fon Lendorfa, Vera Grofica fon Lendorf (84), koja se smatra prvim nemačkim supermodelom i koja je poznata kao „Veruška“, došla je u Štajnort 2009. na 100. rođendan svog oca Hajnriha fon Lendorfa, kada je ispred zamka postavljen je kameni spomenik.
Tada je kompleks preuzela Poljsko-nemačka fondacija za očuvanje kulture i zaštitu spomenika (PNF).
Zajedno sa svojom nemačkom sestrinskom fondacijom u Gerlicu, PNF je uspeo da obezbedi građevinu od rušenja. Privatnim donacijama iz Nemačke i finansijama nemačkih i poljskih ministarstava kulture, zgrada je stabilizovana, a krov zadihtovan. Od tada se nastavlja borba sa vremenom i za novac za dalje renoviranje.
Novi koncept: izložbeno-edukativni centar
Ali, jednako važno kao očuvanje zgrada jeste i pitanje: šta bi trebalo da bude s tim kompleksom?
Na inicijativu nemačkog generalne konzulke u Gdanjsku, Kornelije Piper, nemačko-poljskoj grupi stručnjaka je prošle godine poveren zadatak da razvije koncept za Štajnort. Predsednici ekspertske grupe, istoričari Diter Bingen iz Nemačke i Robert Traba iz Poljske, predstavili su koncept sredinom avgusta 2023.
U baroknoj zgradi biće smeštena izložba i dokumentacija o istoriji dvorca, porodici Lendorf i poljskoj posleratnoj istoriji ovog mesta. Takođe treba odati počast Hajnrihu fon Lendorfu, iako, kako je Bingen naglasio, u Štajnortu „ne treba praviti nemački spomenik“.
Reč je o „kulturnoj sukcesiji“, naglasio je Traba. „Novi kvalitet nastaje iz sučeljavanja nemačkog nasleđa i tradicije koju su doneli poljski stanovnici“, objasnio je istoričar.
Traži se 30 miliona evra
Oba istoričara su istakla da se zbog rata Rusije protiv Ukrajine, promenila geopolitička situacija ovog mesta. Na samo 20 kilometara vazdušne linije od ruske eksklave Kalinjingrad, Štajnort se sa periferije preselio u centar Evrope.
Pored izložbi, ovde treba da se stvori i Akademija Mazurija, kao forum za evropski dijalog. U ovoj „laboratoriji civilnog društva“, pored Nemaca i Poljaka, mogli bi da učestvuju i Ukrajinci i Belorusi.
Cena realizacije ovog projekta procenjena je na 30 miliona evra. Odakle će doći novac, još uvek nije jasno. Generalna konzulka Piper na jesen želi da pozove zainteresovane poslanike u Berlin da ih pridobije za ideju restauracije zamka.
Vremena nema mnogo, zamak sve više propada. Sledeće godine biće 80 godina od pokušaja atentana na Hitlera. A ni istoričarka Bureš ne želi da odustane. „Uložili smo previše ljubavi i novca u to“, kaže ona. „Sada nema odustajanja“.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.