„Carska ovlašćenja“ Đorđa Ivanova

Ovako bi trebalo da ide: predsednik zemlje dodeljuje mandat za formiranje vlade kandidatu najjače stranke ili liste. Ukoliko ovaj ne uspe da u zakonskom roku prikupi većinu, mandat se daje drugom najjačem igraču. Posle izbora u Makedoniji je počelo kako treba, predsednik Đorđe Ivanov dao je najpre priliku svom miljeniku Nikoli Gruevskom, šefu konzervativne VMRO-DPMNE, koja ima 51 od ukupno 120 stolica u Sobranju. Međutim njegov dugogodišnji partner Ali Ahmeti, na čelu Demokratske unije za integraciju, nije priskočio u pomoć sa svojih deset poslanika insistirajući na dogovoru svih albanskih partija kojim se traže veća prava za makedonske Albance.

Da je sve po pravilima, predsednik Ivanov bi trebalo da pruži priliku lideru opozicionih socijaldemokrata Zoranu Zaevu koji u parlamentu ima 49 poslanika. No Ivanov je to odbio rečima: „Mandat za sastav nove vlade dobiće partija ili koalicija koja me obavesti i dokaže da može da obezbedi većinu u Sobranju.“ Još je, iako mu to nigde u ovlašćenjima ne piše, naprasno zatražio da buduća vlada mora imati dva „ključna prioriteta“: zaštitu državnih interesa Makedonije i sistemsku reformu koja će omogućiti nacionalnu bezbednost.

Predsednik kao marioneta

„To je krajnje neprincipijelan odnos“, kaže profesor i bivši ministar Nenad Novkovski. „Procedura je počela po jednim pravilima, a sada važe druga. Tako je proćerdano 30 dana, a i dalje smo na početku. Prevršilo je svaku meru to što Ivanov eksplicitno traži dokaze o većini u Sobranju. Većina se dokazuje u parlamentu, izborom predsednika tog tela i vlade. Šef države nema pravo da traži dokaz niti da određuje kakav će dokaz biti prihvaćen“, kaže Novkovski.

Dodaje da se od poslanika ne može tražiti da unapred kažu da li bi ili ne bi podržali nekog mandatara jer se tako otvara prostor za dodatne pritiske na njih. „Ustav je, doduše, dao Ivanovu predsedničke slobode, ali da ih koristi pravedno, a ne da sprovodi samovolju kao da ima carska ovlašćenja. Nigde ne piše da ima pravo da postavlja uslove za formiranje vlade“, kaže Novkovski.

Kritičari ovakvog razvoja ocenjuju da je predsednik marioneta dugogodišnjeg premijera Nikole Gruevskog. „Očigledno se radi o političkom manevru u kojem je Ivanov samo alat i on je tu ulogu prihvatio. Kao da poručuje da je problem da bilo ko osim Gruevskog sastavi vladu. Ne znam dokle će ovo ići. Možda će opoziciji tražiti i potvrdu notara, bankarske garancije i krvnu grupu“, kaže komunikolog Petar Arsovski. Profesorka Mirjana Najčevska piše da Ivanov „pod hitno“ mora biti razrešen sa funkcije zbog „grubog kršenja Ustava“.

Novi izbori?

Bivši premijer Gruevski i mediji pod njegovom kontrolom potegli su za retoričkim arsenalom dobro poznatim u regionu: za sve su krive zapadne diplomate i ambasadori i strani plaćenici u nevladinom sektoru. Podrška je stigla iz Moskve: „Očigledno je da Zapad hoće da raskrsti sa makedonskim političarima koji mu se ne sviđaju uprkos jasno izraženoj volji građana da se opredele za koaliciju na čelu sa Nikolom Gruevskim i Alijem Ahmetijem“, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Gruevski se sastao sa ruskim ambasadorom Olegom Ščerbakom i ponovio da je „situacija zrela za nove prevremene izbore“, što zahteva još otkada nije uspeo da privoli albanske partnere u novu koaliciju. Gudrun Štajnaker, bivša nemačka ambasadorka u Makedoniji, u intervjuu za DW kaže da bi novi izbori bili moguće rešenje, ali da oni znače još nekoliko meseci „potpune stagnacije koja nije dobra za zemlju“. „To je takođe skupo rešenje za malu zemlju poput Makedonije, da učestalo organizuje izbore.“

Na pitanje da li očekuje da opozicione socijaldemokrate uz podršku albanskih partija naprave stabilnu vladu, ona kaže: „To ne znam, ne mogu da gledam u budućnost. Jedna od opcija je da se mandat dodeli opoziciji, a ako oni ne uspeju da formiraju vladu, onda su novi izbori zaista neizbežni. Ali bilo bi mudro dati im šansu.“