Cipras ima još jedan adut – Balkan
10. septembar 2018.
Crveno-belo-plave zastavice krase solunsku ulicu Egnacija. Prvi je dan 83. Sajma trgovine u drugom po veličini grčkom gradu. Težišna tema Sajma su Sjedinjene Američke Države. Ovo je prvi sajam posle isteka programa pomoći Grčkoj zbog desetogodišnje krize. Grčki premijer Aleksis Cipras je u prisustvu američkog ministra trgovine Vilbura Rosa govorio o početku jedne nove epohe.
Gost iz Amerike naglasio je da postoje velike mogućnosti ekonomske saradnje i podvukao uzornu ulogu Grčke u Severnoatlanskom paktu. Ovo se nadovezuje na već izrečene pohvale Brisela, Pariza i Berlina. Na samom Sajmu su izlagači skeptični: „Ne verujem da će se nešto promeniti, to smo već slušali proteklih godina, a danas je čak gore“, kaže saradnik jednog preduzeća koji proizvodi hranu. On objašnjava da su plate male, a život skup, pa se ne nada boljem.
Realni političar u predizbornoj kampanji
Ciprasov govor na otvaranju Sajma bio je tradicionalno i prilika da predstavi svoj ekonomski program za sledeću godinu. To je za aktuelnog premijera koji sledeće godine mora na izbore pravi hod po žici. „Danas, tri godine nakon teškog sporazuma sa zemljama poveriocima mogu sa sigurnošću reći da smo doneli ispravnu odluku“, rekao je Cipras. On pri tome misli na svoju odluku da ne poštuje rezultate referenduma kojim su Grci 2015. sa 60 odsto odbili teške uslove koje su im tražili međunarodni poverioci.
Cipras se posle referenduma dogovorio sa Trojkom protiv većinske volje građana. Od tada on kod evropskih partnera uživa ugled pouzdanog realnog političara. Ali u Grčkoj mu je popularnost snažno opala. Cipras sada kaže: „Naša zemlja je opet na sopstvenim nogama“. Demonstranti koje u centru grada suzavcem rasteruje policija ne misle tako. Nacionalisti demonstriraju protiv dogovora sa Makedonijom o imenu, a sindikati protiv nezaposlenosti i mera štednje.
Dobra prilika?
Cipras obećava investicije u ambicioznu digitalnu ekonomiju kao i u klasične privredne grane kao što su turizam i poljoprivreda. Posle teških godina svako bi po njemu trebalo da oseti poboljšanje. U obećanja spadaju povećanje plata i zaustavljanje smanjivanja penzija ali i smanjivanje nepopularnog poreza na nekretnine. Nije izvesno da će u takve poruke poverovati birači poput Nikosa koji je vlasnik dizajnerske i komunikacione agencije u Solunu. On dobro posluje, ali visoka poreska stopa mu jedva ostavlja zaradu. Cipras nudi smanjenje preduzetničkog poreza sa 29 na 25 odsto, kao i smanjenje poreza na promet sa 24 na 22 odsto. Visoki izdaci za penziono i druga osiguranja trebalo bi da se smanje. „Videćemo šta će se desiti narednih meseci. Obećanja ima u Grčkoj. Ali sprovođenja u delo baš i ne“, kaže Nikos.
I jedan od najpoznatijih vlasnika lanca pekara u Grčkoj Pavlos Terkenlis, koji zapošljava 450 ljudi borio se za opstanak u krizi: „Problem je bila mala kupovna moć. Osim toga, bankarski sistem je doživeo slom. Nije se znalo šta donosi novi dan“.
On je decenijama imao stalne mušterije. To je bila prednost, ali ovaj grčki preduzetnik smatra da je njegova firma preživela zbog nečeg drugog: „U teškim godinama smo ulagali naš novac u firmu i razvili naš model, umesto da štedimo“. On kaže da je okončanje kreditnog aranžmana šansa jer su Grci u krizi puno naučili, pre svega kako da budu realistični. Po njemu je u redu da se kažnjavaju oni koji se bave utajom poreza, ali bi bio red da se oni koji ga korektno plaćaju sada nagrade – iskrenost se mora isplatiti.
Nova zainteresovanost za Balkan
Cipras ima još jedan adut – Balkan. Godinama radi na popravljanju odnosa sa severnim susedima, kako bi osnažio privredu u regionu: „Solun bi na osnovu strateškog položaja mogao postati privredni centar Balkana“.
Grčka luka Pirej je vlasništvom Kineza. Konačno priključenje Balkana Zapadu popunila bi se praznina kopnenog puta između Kine i Srednje Evrope, što bi naljutilo Rusiju. No, da li tako automatski nastaje ekonomski rast?
Atanasios Savakis, predsednik udruženja industrijalaca sverene Grčke kaže: „Balkan je za severni deo Grčke prirodno tržište. Naše firme su tu povezane sa svim zemljama pa i sa Makedonijom“. Savakis smatra da su smanjenje poreza i povećanje plata pretpostavke za aktiviranje tog potencijala: „Veliki nam je potencijal. Ali stručnjaci odlaze u inostranstvo i ne vraćaju se, jer tamo naprosto više zarađuju“.