Crna Gora: Nova bura zbog Otvorenog Balkana

Otvoreni Balkan, ideja čiji su tvorci predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Albanije Edi Rama, ponovo je vruća tema u Crnoj Gori. Ulazak Crne Gore u tu regionalnu inicijativu podržava premijer Dritan Abazović, dok je Ministarstvo evropskih poslova u svojoj analizi preporučilo da Crna Gora ne treba da donosi odluku o tome. Čim je javno objavljena analiza, ministarka evropskih poslova Jovana Marović podnela je ostavku.

Abazović kaže da bi za njega bilo krajnje neozbiljno da ova ostavka ima veze sa Otvorenim Balkanom, ali je tajming više nego indikativan. Uz to, premijer je kritikovao analizu koju je uradio resor Jovane Marović i ponovio da je za ulazak Crne Gore u Otvoreni Balkan.

„Ja zastupam regionalnu saradnju. Svi koji misle da treba da se zatvorimo i začaurimo, mislim da prave štetu državi", poručio je Abazović.

Marović je, s druge strane, poručila da odlazi s funkcije jer ubrzanje evropskog puta Crne Gore nije moguće pošto političke partije ne mogu da se dogovore o rešavanju ključnih pitanja. Ona prethodno nije odgovorila na molbu DW da govori o tome treba li Crna Gora da uđe u Otvoreni Balkan.

Ranije je u više navrata poručivala da ta inicijativa ima smisla samo ako je u njoj svih 6 a ne samo 3 zemlje regiona (Srbija, Albanija i Severna Makedonija). Pre par dana je kazala da Otvoreni Balkan gubi smisao ako se brzo ratifikuju nedavni sporazumi koje su potpisali lideri 6 država Zapadnog Balkana na samitu Berlinskog procesa, druge regionalne inicijative, koju je 2014. uspostavila tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel i koja uključuje sve zemlje regiona.

„Zapadni Balkan treba da se fokusira na Berlinski proces i da u njega integriše dobre prakse iz Otvorenog Balkana”, smatra Marović.

Politička analitičarka Daliborka Uljarević za DW kaže da Otvoreni Balkan ne može da zameni Berlinski proces jer nije zasnovan na zakonodavstvu Evropske Unije niti je inkluzivan u delu da okuplja sve države regiona.

,,Njegova jedina prednost je u tome da je probudio zabrinutost pre svih Nemačke, ali i EU, i time uticao da se revitalizuje Berlinski process”, smatra Uljarević.

Nova prepucavanja oko Otvorenog Balkana

Priču o Otvorenom Balkanu ponovo je ove sedmice aktuelizovao potpredsednik Vlade i lider Socijalističke narodne partije (SNP) Vladimir Joković koji je kazao da veruje da će ova Vlada uvesti Crnu Goru u Otvoreni Balkan.

„Ovo je ekonomsko pitanje koje će povećati i olakšati prevoz ljudi, kapitala, integrisaće se Zapadni Balkan, splasnuće međunacionalne i međuetničke tenzije i tako pomireni sigurno ćemo biti prve članice EU. Otvoreni Balkan nije suprotstavljen Berlinskom procesu, već je dopuna”, tvrdi Joković.

S druge strane, crnogorska opozicija predvođena Demokratskom partijom socijalista (DPS) snažno se protivi ulasku zemlje u Otvoreni Balkan. Poručuju da je to projekat preko kojeg Vučić želi da ekonomski potčini Crnu Goru i zaustavi je na putu evropskih integracija. Tvrde i da Abazovićeva Vlada koja je pala u parlamentu pre 3 meseca, nema mandat da gura Crnu Goru ka Otvorenom Balkanu.

I Uljarević poručuje da ova Vlada nema legitimitet da donosi odluke tog karaktera, ali to ne znači i da to neće učiniti.

,,Nažalost, mnogo je indikatora koji pokazuju da se premijer i ostali preostali članovi te Vlade ponašaju kao da imaju puni legitimitet, istovremeno radeći sve da makar sačuvaju te pozicije, što predstavlja kršenje demokratskih praksi, ali i ugrožavanje nekih vitalnih interesa države Crne Gore”, smatra Uljarević.

Ona podseća da skepsu prema Otvorenom Balkanu ima i najmanje jedna partija sadašnje parlamentarne većine, Demokrate. Tvrdi i da Otvoreni Balkan jača određene sporne političke i ekonomske aspiracije Vučića i Rame, uz izbegavanje vladavine prava i standarda EU, što nosi opasan potencijal da skrene ili uspori Crnu Goru u procesu pristupanja, uz dalekosežne posledice.

„Stiče se utisak da se tu radi o naporu lidera koji već postaju, na različite načine, neomiljeni u Evropskoj Uniji - da prave neku svoju paralelnu priču na Balkanu, čime se region zatvara ka EU. Crna Gora ne bi smela biti talac neodređenih politika u odnosu na globalna dešavanja, a ova inicijativa jeste integrisanje na takvim vrednostima, gde u igri velikih regionalnih aktera stradaju oni najmanji, poput Crne Gore. Naš fokus bi morao biti ispunjavanje zaostalih obaveza iz evropske agende, a ne traženje način da se one izbegnu”, kaže Uljarević.

Šta kaže analiza?

Analiza koju je uradilo Ministarstvo evropskih poslova navodi niz negativnih strana Otvorenog Balkana.

Ističu da ta inicijativa nema mapu puta, strategiju, institucionalni okvir, niti ugovor kojim se uspostavlja, a koji garantuje ravnopravan odnos i položaj država koje u njoj učestvuju. Kažu i da je evidentan disbalans u veličini ekonomija i spoljno-trgovinskom obimu država, gde jedna država (Srbija) dominira, što može predstavljati prednost na tržištu. Primećuju i da je samo Srbija do sada ratifikovala pet sporazuma potpisanih u okviru Otvorenog Balkana dok Albanija i Severna Makedonija nisu ratifikovale nijedan, pa zaključuju da je još rano govoriti o bilo kakvim rezultatima ove inicijative za koju kažu i da je netransparentna.

Dodatno, ukazuje se da bi uklanjanje svih granica u regionu bilo rizično zbog takozvane „Balkanske rute" kojom se vrše različite kriminalne aktivnosti.

Uljarević smatra da ova analiza nesporno dokazuje da su kritičari Otvorenog Balkana bili u pravu.

„A način na koji je ta analiza tretirana u Vladi, posebno od Abazovića, opominje da smo ušli u opasnu zonu u kojoj on i ministri iz SNP-a pokazuju spremnost da deluju suprotno interesima države Crne Gore”, tvrdi Uljarević.

Lideri 6 zemalja regiona članicaBerlinskog procesa potpisali su 3. novembra u Berlinu 3 sporazuma kojim se ukidaju sve vize između država Zapadnog Balkana i omogućava putovanje bez ličnih karata kao i brže međusobno priznavanje diploma i licenci ljekara, zubara i arhitekata.

Neki analitičari su odmah primijetili da i ovaj korak znatno smanjuje značaj I atraktivnost Otvorenog Balkana. I Evropski parlament pre nekoliko dana preporučio je zemljama regiona da se uzdrže od bilo kakvih regionalnih ekonomskih inicijativa koje ne uključuju svih 6 zemalja i koje nisu bazirane na EU pravilima.

„Moj je utisak da je Evropska Unija gotovo konsenzualno saglasna da je Berlinski proces taj kroz koji države regiona treba da razvijaju saradnju i jačaju svoje kapacitete u različitim sferama pripremajući se za punopravno članstvo. Jedini disonantan stav je onaj komesara za proširenje, Olivera Varheljija, ali dokumenti EU imaju stvarnu snagu a ne lični stavovi. Moj je utisak da su, nakon revitalizacije Berlinskog procesa, i SAD značajno spustile nivo zagovaranja za Otvoreni Balkan i da će se ta tendencija nastaviti", zaključuje Uljarević.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.