Crna Gora: Oslobađanje „zarobljene države“
1. mart 2019.
Jedanaestog januara 1989. godine, u tzv. Antibirokratskoj revoluciji, uličnim protestima na vlast u Crnoj Gori su došli mladi komunistički kadrovi među kojima je bio i Milo Đukanović. Verovatno ni sam nije slutio da će u narednih 30 godina suvereno držati kontrolu nad zemljom koja nikad u istoriji nije promenila vlast na potpuno demokratski način.
Tačno tri decenije kasnije, 11. januara 2019, simbolično ili ne, Đukanović se suočio sa jednim od najvećih izazova tokom svoje vladavine – koja je i zvanično najduža u Evropi. Biznismen blizak vlasti, Duško Knežević, koji je pred istragama crnogorskog tužilaštva pobegao u London, objavio je snimak na kome prvom Đukanovićevom saradniku i bivšem gradonačelniku Podgorice Slavoljubu Stijepoviću, uoči izbora 2016. predaje kovertu sa, kako je rekao, 97.500 evra. Stijepović je trpa u džep.
Crnu Goru pogodio je politički zemljotres, a broj „97.000“ postao je i zvaničan naziv grupe građana koji su, pod sloganom „Odupri se“, pokrenuli ulične proteste. Na njima se već tri subote traži ostavka Đukanovića kao predsednika države, ali i čelnika institucija, za koje demonstranti tvrde da su „zarobljene“.
Okidač za proteste
„Snimak uzimanja koverte za nas nije bio okidač. Znali smo da se na taj način odavno kupuju izbori u Crnoj Gori. Ali ćutanje institucija na tako očigledan dokaz, pa čak i nesnalaženje opozicije, bio je okidač za nas nekoliko da izrazimo bunt i stid što živimo u državi zarobljenih institucija i što 30 godina imamo nepromenjenu vlast“, kaže jedan od organizatora protesta Džemal Perović.
Tužilaštvo je saslušalo Stijepovića tek nakon sedam dana, pod pritiskom javnosti. A posle 20 je osumnjičen za pranje novca. U međuvremenu, Knežević je, javno optužujući i samog sebe, saopštio da je na svim izborima obilato finansirao Đukanovićevu Demokratsku partiju socijalista (DPS), što je strogo zabranjeno. Takođe, optužio ga je i za niz drugih mahinacija.
Tužilaštvo je na Kneževićevu kampanju odgovorilo pokretanjem novih istraga protiv njega dok, s druge strane, nije saslušalo Đukanovića zbog afere „Koverta“, jer veruju da on nije znao za nezakonito finansiranje partije na čijem je čelu. Sam Đukanović je odbacio optužbe tvrdeći da mu se Knežević sveti jer je odbio da ga zaštiti od istraga tužilaštva.
Kovertama na „zarobljene“ institucije
Prvi protest održan je 2. februara kada se okupilo oko 1.000 ljudi. Organizatori su doneli 97 koverti sa po simboličnih 1.000 evra i ostavili ih ispred Tužilaštva. „Hteli smo da pošaljemo poruku da ovde žive normalni ljudi, da nismo svi kupljeni, zastrašeni i apatični“, objašnjava Perović.
„Organizatori protesta samo su rekli nešto što već piše i u dokumentima Evropske unije, a to je da je Crna Gora ’zarobljena država’, bez snažnih institucija“, ukazuje predsednik nevladine organizacije Građanska alijansa Boris Raonić. „Šta to znači u praksi? To znači da tek onda kada neko objavi video-snimak ili tek kada neko kao insajder dâ neke informacije, vidimo koliko nadležni ne rade svoj posao i koliko su institucije zarobljene“, opisuje Raonić, koji kaže da bi mogao da nabroji stotinu sličnih primjera.
Raonić dodaje da građanska svest u Crnoj Gori nije mnogo razvijena, jer su se i ranije dešavale brojne afere, ali bez reakcije. „Građani su sada verovatno reagovali mnogo više na nepravdu nego na kršenje nekih demokratskih standarda. Organizatori protesta su u početku delovali neorganizovano ili zbunjeno, ali kada su dobili podršku opozicionih partija kroz ljudstvo i logistiku, onda je ovo postala ozbiljna priča“, kaže Raonić.
Širenje protesta
Već na drugom protestu 16. februara bilo je nekoliko puta više ljudi, a zatražena je ostavka Đukanovića, premijera Duška Markovića i čelnih ljudi Tužilaštva, dok je na trećem, 23. februara, tražena i ostavka čelnika Javnog servisa Televizije Crne Gore, jer se u toj aferi, kako smatraju demonstranti, „stavila u službu korumpiranih institucija i lažno izveštavala o protestima“.
Vlast je odbila sve zahteve. Đukanović je rekao da neće podneti ostavku i da su protesti legitimni sve dok nema nasilja, a organizatore protesta pozvao je na razgovore, ako budu hteli. Demonstrante to, ipak, ne obeshrabruje.
„Svakim danom dobijamo sve veću podršku, sve je veći broj ljudi na protestima, ostvarujemo kontakte s međunarodnim faktorima i uvereni smo da će unutrašnji bunt i suočavanje zvaničnika iz Brisela i Vašingtona sa potpuno novim okolnostima, ubrzati odlazak tamničara institucija“, kaže Perović. On najavljuje da će se sastati i sa šefom Delegacije Evropske unije u Podgorici Aivom Oravom. „Ako bude mudrosti kod vlasti, uz posredovanje EU, kriza može da se reši i u okviru institucija, nakon ispunjenja zahtjeva građana“, jasan je Perović.
Opozicija na protestima u drugom planu
Na protestima glavnu reč vode građani, opozicija ih podržava logistički, a na okupljanjima nema partijskih i nacionalnih obeležja koja je vlast često u prošlosti koristila da diskredituje sve demonstracije nazivajući ih „prosrpskim“ ili „proruskim“ i uperenim protiv države. Takođe, opozicioni lideri ne govore na protestima, a organizatori kažu da će tako biti i ubuduće.
„Uspeh ovih protesta leži upravo u tome. Građani su umorni i razočarani od stalnih međusobnih optužbi onemoćale opozicije da rade za vlast. U toj klimi, mi od građana dobijamo poruke da moramo održati jasnu distancu od opozicionih partija. Zvuči neobično, ali njihovi birači su se ujedinili u građanskim protestima“, kaže Perović.
Raonić kaže da su ovo građanski protesti, jer ih organizuju sami građani, a ne političke partije. Ali da su ipak i politički, zbog svojih zahtjeva.
Masovnost – ključ uspeha?
Organizatori na narednom protestu, u subotu 2. marta, očekuju dvostruko više ljudi nego prošle subote. „Masovnost neće biti dovoljna, ali će pokrenuti pritisak međunarodnih faktora“, veruje Perović. „Protestuje oko 10.000 građana što je svaki trideseti birač u Crnoj Gori, a to bi u regionu ili Evropi značilo ogromne brojke“, objašnjava Raonić.
Na protestu 2. marta biće ispostavljen i zahtev opoziciji da se obaveže da neće izlaziti na izbore dok se ne formira „tehnička vlada građanskog jedinstva“, koja bi stvorila uslove za prve fer izbore u Crnoj Gori. U tu vladu ušle bi i nestranačke ličnosti. „Bez predstavnika građana, ova kriza se neće rešiti. Da nam se ne desi da odu ovi, a dođu slični“, poručuje Perović.
Ipak, put do toga nije tako lak. „Ne mogu da zamislim scenario da osoba s takvim demokratskim kapacitetom kakav ima Đukanović – podnese ostavku“, jasan je Raonić. Takođe, premijer Marković više puta je ponovio da nema ništa ni od tehničke Vlade. „Sada je ključno pitanje za organizatore protesta: Šta je njihov ’Plan B’? Šta će uraditi ako na drugoj strani i dalje ne bude spremnosti za ispunjenje njihovih zahteva? To je nešto“, zaključuje Raonić, „na šta će brzo morati da odgovore.“