Crna Gora: Vlada istorijskog pomirenja ili podmirenja?
24. jul 2024.Na predlog premijera Milojka Spajića, poslanici crnogorskog Parlamenta izglasali su rekonstruisanu, 44. Vladu Crne Gore. Najglomazniji aparat od uvođenja višestranačja ima 25 ministara i sedam potpredsednika, od kojih je pet samo na mestu potpredsednika, a dva pokrivaju i mjesto potpredsednika i ministara.
U novu Vladu pored starih novih funkcionera Pokreta Evropa sad, Demokrata i albanskih partija, ušli su i predstavnici Bošnjačke stranke, te prosrpske partije bivšeg Demokratskog fronta, Nova srpska demokratija (NOVA) i Demokratska narodna partija (DNP).
Spajić je predstavljajući novi kabinet kazao da je ovo Vlada “istorijskog pomirenja“ te da je sa skoro dvotrećinskom podrškom u parlamentu “garant stabilnosti“.“Postajemo primer u regionu kako Srbi i Bošnjaci, Srbi i Albanci, Crnogorci i Srbi i svi mogu da zajednički žive, rade“, izjavio je pred poslanicima Spajić.
Etnofederalizacija Crne Gore?
S druge strane, poslanik opozicione URA Miloš Konatar za DW kaže da je Crna Gora dobila desničarsko-konzervativnu Vladu predvođenu predsednikom Skupštine Andrijom Mandićem i Spajićem.
“Sada je potpuno jasno da imamo novi politički blok predvođen nekadašnjim DF na čijem čelu je Mandić. Da ne bude nikakve dileme, deo tog desnokonzervativnog bloka su PES i Demokrate, i ja mislim da je dobro da se stvari raščišćavaju na političkoj sceni Crne Gore“, smatra Konatar.
Lider DNP Milan Knežević, čija je partija dobila po jedno potpredsedničko i ministarsko mesto rekao je da je lista koju predvodi uvela Srbe u Vladu te da se ovom rekonstrukcijom "ruši bezumni projekat" po kom oni nisu mogli biti dio izvršne vlasti na ovom nivou. "Nismo odustali ni za jednu jotu od naših principa", istakao je lider DNP-a i dodao da su mogli biti "bez principa i bez ideologije", kao i da su im mnogi pričali da "puste srpski jezik i crkvu", pa da uđu u Vladu.
Na pitanje da li su partije bivšeg DF s jedne i Bošnjačka s druge strane, izdale svoje birače ovom koalicijom, lider vanparlamentarnog pokreta “Preokret" Srđan Perić kaže da su ideološki obe strukture desno, na različitim identitetskim i nacionalnim pozicijama, ali da one u teorijskom smislu funkcionišu na sličnim principima.
“Ide se u pravcu etnofederalizacije Crne Gore i sada vidimo da se sklapaju neka savezništva koja nužno u ovom trenutku ne moraju biti na tom kursu, ali u budućnosti to ne bi bili nemogući strateški dogovori “, kaže Perić za DW.
Lider Bošnjačke stranke (BS) i novi ministar spoljnih poslova u Vladi Crne Gore Ervin Ibrahimović kazao je da oni nemaju mentore ni sleva, ni zdesna te da "oni koji pitaju šta će BS u Vladi, ne misle dobro Crnoj Gori. Veruju nam građani, džaba ove priče. Ja ne pitam u drugom dvorištu što ko radi. Radili smo mnoge stvari - izborili nezavisnost, glasali za Ustav, izborili NATO,idemo ka EU. Da li bi Crna Gora bila nezavisna, članica NATO, imala Ustav da nije BS? Ne. Verujte, i Crnogorci, i Srbi, i Hrvati poštuju BS. Mi smo partija kojoj narod veruje. Nemam sumnje da ćemo povećati broj poslanika za tri godine kad budu redovni parlamentarni izbori", poručio je lider Bošnjačke stranke.
Perić podseća da lideri pojedinih vladajućih partija koji su se zaklinjali da neće ostati u Vladi ako u nju uđe Bošnjačka stranka (Demokrate Alekse Bečića ) ili da neće glasati za njen ulazak u Vladu ( DNP Milana Kneževića ) sada tako očigledno krše datu riječ, uz više nego neuverljiva obrazloženja, zbog čega i pobeđuje desnica.
“Građanski autentični iskazi su u kontinuitetu sabijani i obesmišljavani prvo od DPS, potom od drugih političkih aktera i javnih delatnika koji imaju različite vidove moći i kao rezultat imamo ogromnu apstinenciju upravo u tom biračkom telu. Ti ljudi ne žele da glasaju za postojeće strukture, a novim je suštinski otežano da do njih dopru. Rezultat: ubedljiv trijumf desnice – ne na izborima, već u postizobornoj kombinatorici “, dodaje Perić.
Više ministara u Crnoj Gori nego u Kini
Rekonstruisani kabinet Milojka Spajića broji 32 člana i u istoriji višepartizma nije zabeleženo da neka crnogorska Vlada ima više ministarstava. Vlada Zdravka Krivokapića, u kojoj je Spajić bio ministar finansija, 2020. je imala samo 12 ministarstava i jednog potpredsednika. Vlada je na svojoj prvoj sednici već donela odluku da novi kabinet ukupno može imati čak 54 državna sekretara koji su prvi pomoćnici ministara, dok ih je do sada bilo 36.
Više puta je Spajić građanima obećao da će Crna Gora biti “Švajcarska Balkana” i “Singapur Evrope“, no Crna Gora danas ima četiri puta više ministara nego Švajcarska koja ih ima 7 ili skoro duplo više od Singapura, koji ima 16. Zanimljivo je da Crna Gora danas ima i više ministara od Kine koja ih ima 24.
Perić kaže da se resori posmatraju kao plen i otuda odsustvo mere u broju ministarstava i apetitima pojedinaca. “Valja naglasiti i da su bivše partije DF već zastupljene u Vladi, samo ne na minisitarskom nivou. Ova Vlada će po svojoj strukturi biti partitokratska, nastojaće da se uhljebljuju stranački kadrovi i ne treba velika pamet da se zaključi da će sasvim izvjesno ministri iz njenih redova često posezati za nacionalnom retorikom kako ne bi govorili o konkretnim postignućima koja su obećavana u predizbornoj kampanji“, dodaje Perić.
Poslanik opozicione URA Miloš Konatar dodaje da je “ovako neprincipijelno sastavljena Vlada, zbog fotelja i uhljebljenja, početak njenog kraja ili "što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi". “
“O strukturi Vlade najbolje govori činjenica da svi ministri nemaju gde da sednu u zgradi Skupštine i sali za sednice u Vladi. Takođe, kreirali su jedno potpuno besmisleno Ministarstvo - za saradnju sa parlamentom. Najbolje o svemu su govorila lica poslanika koji su glasali za ovu i ovakvu Vladu, bilo ih je stid i sramota, ali su ipak uredno pritisnuli taster“, kaže Konatar.
Zabrinutost SAD
Američka ambasada u Podgorici zabrinuta je zbog, kako su saopštili, uključivanja u Vladu stranaka i čelnika koji ne osuđuju rusku agresiju na Ukrajinu i protive se sankcijama Evropske unije Rusiji.
"Kao saveznik i blizak partner Crne Gore, Sjedinjene Američke Države će nastaviti da podržavaju i priznaju konstruktivne akcije Skupštine i Vlade, ukazujući na aktivnosti koje su u suprotnosti s evroatlantskim vrijednostima i ugrožavaju opipljiv napredak ka integraciji u Evropsku uniju", kazali su iz Ambasade za Radio Slobodna Evropa.