Da li Amerikanci ponavljaju istorijske greške?

DW: Predsednik Tramp je naredio napad na sirijske položaje 6. apria, tačno 100 godina nakon što su Amerikanci ušli u Prvi svetski rat. Da li je to slučajnost ili se radi o ciljanoj istorijskoj simbolici?

Endrju Baćević: Siguran sam da je to samo slučajnost. Ozbiljno sumnjam da je predsednik Tramp znao za godišnjicu, nije posebno „potkovan" kad se radi o istoriji. Nama posmatračima je ionako teško da procenimo Trumpove motive. Ako ozbiljno shvatimo ono što kaže, to bi značilo da je odjednom otkrio svoju humanitarnu stranu. Ovaj napad je jasna vojna poruka. Mislim da je moguće da će predsednik Asad tu poruku ispravno interpretirati i da će sad promeniti svoje ponašanje. Ipak je verovatnije da će je ignorisati i da je ovo samo početak razvoja koji će biti još komplikovaniji i nasilniji od svega što se događalo do sada. Trenutno ne možemo ni naslutiti kakve će to posledice imati.

Brajan Lin: Kao istoričar ne verujem u vezu između ta dva događaja. Očito Tramp ima drugačiji stil vladanja od Obame, on više reaguje. Obamin stil je bio metodički, on je anticipirao posledice svog delovanja.

Neki posmatrači su zabrinuti da bi ova vrsta vojne intervencije bez jasne strategije i cilja mogla dovesti do toga da SAD neželjeno „uđe" kompletno u sirijski konflikt. Da li je to opravdano iz istorijskog ugla gledanja?

Endrju Baćević: Apsolutno. Pritom manje mislim na Prvi svetski rat. Radi se o drugim angažmanima SAD u tom regionu. I to pominjem zato što je ministar spoljnih poslova Tilerson jasno rekao da je cilj američke politike - smena Asada. Ali lekcija koju smo naučili u Iraku i u Libiji, glasi: rešiti se jednog zlikovca je još najjednostavniji deo. Puno je teže organizovati ono što dođe posle toga, instalirati vladu nakon diktature. U obe zemlje je to proteklo katastrofalno i bilo je jako skupo. Moramo gledati dakle što ova vlada misli učiniti kako bi taj proces u Siriji protekao bolje. Predsednik Tramp je svoju odluku doneo za samo 48 sati. Očito se nije savetovao sa ljudima van svog najužeg kruga. Da li je to pametnije, tek će se videti.

Brajan Lin: Zanimljivo je da to pitanje postavlja jedan nemački medij. Jer je i Karl von Klauzevic bio Nemac, i on je bio uveren da je rat po svojoj prirodi neuračunljiv. I u 19. veku su mnogi ratovi bili ponajpre reakcija na nešto. Ta tradicija traje već 200 godina, ponekad je vojska bila na kaznenoj ekspediciji ili se jednostavno htelo pokazati ko je gazda. Mi to nazivamo „diplomatija topova". Njen cilj je zastrašivanje. I ovo sad bi mogla biti jedna akcija kažnjavanja bez dugoročnih posljedica.

Kako do sada ocenjujete Trampa kao vrhovnog vojnog zapovednika u poređenju sa njegovim prethodnicima?

Endrju Baćević: Ono što smo videli kod Trampa u predizbornoj kampanji i prvim mesecima u Beloj kući daje naslutiti da on ima neuravnotežen temperament. On ne razmišlja puno o tome šta kaže i čini. Impulsivan je, ne razmišlja o posledicama. Ovaj napad se uklapa u to. Iznenadna promena mišljenja američke vlade u slučaju sirijskog konflikta, sigurno će proizvesti brojna pitanja u glavnim gradovima širom sveta. 

Brajan Lin: Mislim da je to još uvek teško oceniti. Svaki istoričar koji bi sad o tome nešto rekao, govorio bi više iz svog političkog uverenja a ne na temelju istorijske ekspertize. Mi to ocenjujemo dugoročno, a ne na osnovu toga šta piše "Njujork tajms". To prepuštamo politikolozima, stručnjacima za međunarodne odnose i novinarima.

Endrju Baćević je penzionisani profesor međunarodnih odnosa i istorije na univerzitetu u Bostonu i apsolvent američke vojne akademije u Vest pointu.

Brajn Lin je profesor istorije i umetnosti na univerzitetu A&M u Teksasu i bivši predsednik Društva za vojnu istoriju.

Intervju je vodio Mihael Knige.