Da li Nemačka gubi vodeću ulogu u EU?

Pre godinu dana, kada se bližio kraj mandata Angele Merkel, širom sveta su je hvalili kao najvažniju političku figuru u Evropskoj uniji i jednu od najvažnijih na Zapadu.

Ali, u dostignuća njene šesnaestogodišnje vladavine spada i sprečavanje Ukrajine da uđe u NATO, kao i izgradnja Severnog toka 2 od Rusije do Nemačke, iako je u vreme davanja dozvole za gradnju Rusija već pripojila Krim. Ipak, to nije skoro nikoga zanimalo u trenutku kada se nemačka kancelarka opraštala od politike.

Drugačiji svet

Nemačka šefica diplomatije Anelena Berbok je prvog dana ruskog napada na Ukrajinu: „Probudili smo se u drugačijem svetu.“

Ruska invazija u Ukrajini nije samo uništila evropski poredak posle Drugog svetskog rata, već je i preokrenula ocenu nemačke politike prema Rusiji.

Početkom aprila je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski povodom slika leševa u Buči pozvao Angelu Merkel da dođe i uveri se „do čega je dovela politika ustupaka Rusiji u poslednjih 14 godina“.

Ukrajinski književnik Andrej Kurkov je rekao za DW da u Ukrajini doživljava „puno antinemačkih emocija“. „Sasvim otvoreno se Angela Merkel naziva krivcem“, kaže on. Slične optužbe dolaze iz Poljke i iz baltičkih zemalja.

One se ne odnose samo na Angelu Merkel već na jednu celu nemačku generaciju političara koja se pouzdala u „zaokret kroz trgovinu“ (Wandel durch Handel), teoriju da se istorijski animozitet sa Rusijom može umanjiti ako se trguje.

Bivši ministar spoljnih poslova Nemačke i sadašnji predsednik države Frank-Valter Štajnmajer je priznao „pogrešne procene“ koje su Nemačku koštale dosta verodostojnosti.

Najneugodnija je uloga bivšeg kancelara i lidera socijaldemokrata Gerharda Šredera. On ne želi da se distancira od Putina i još uvek radi za ruske energetske koncerne.

Da li je „smena epoha“ stvarna?

Kancelar Olaf Šolc je na početku rata u Ukrajini u Bundestagu proglasio „smenu epoha“ i time je naglasio da je nemačka Vlada naučila lekciju.

S druge strane, on je upozorio da je treći svetski rat moguć i oklevao pri isporuci oružja Ukrajini i uvođenju obimnih mera bojkota ruskih energenata. Otuda mu nisu svi poverovali da je zaista reč o „smeni epoha“.

Premijer Poljske Tadeuš Moravjecki mu je prigovorio da blokira dodatne, oštrije sankcije Evropske unije prema Rusiji.

Postoje i drugi znakovi za gubitak ugleda Nemačke. Početkom aprila u litvanskom glavnom gradu Viljnusu ljudi su demonstrirali pred nemačkom ambasadom jer Berlin ne uvodi potpuni embargo na ruski gas i naftu. U baltičkim državama su se dobri odnosi Nemačke i Rusije oduvek posmatrali sa posebnim nepoverenjem, jer su se te zemlje videle kao sledeće žrtve Vladimira Putina.

Češki list Lidove noviny je ove nedelje doneo konstataciju da Šolc odaje „defanzivan” utisak i da je njegov odgovor na zahteve za isporukom oružja Ukrajini „da, ali…“. Prema mišljenju autora Šolc ima lošu komunikaciju i promenljivo mišljenje.

Stručnjak za istočnu Evropu Folker Vajksel smatra da suzdržanost Šolcu čak nije pomogla ni u Moskvi: „Pogrešna je pretpostavka da takozvana trezvenost ima pozitivne efekte na sliku Nemačke u Rusiji. Naprotiv, moskovska propaganda je ranije predstavljala Nemačku na preteran način kao prijatelja, a sada isto tako preterano kao neprijatelja.“

Nepoverenje prema Berlinu

Hening Hof iz Nemačkog društva za inostranu politiku vidi „nepoverenje“ u baltičkim zemljama i Poljskoj. „Berlin je naposletku hteo mimo svih da isposluje dil sa Moskvom“, kaže on. To u tim zemljama budi asocijacije na pakt između Hitlera i Staljina iz 1939. kojim su ovi diktatori među sobom delili Evropu.

Vajksel smatra da oklevanje u uvođenju embarga i isporukama oružja te u želji Ukrajine da se pridruži EU, ne nailazi na dobar prijem i kod drugih Evropljana: „Od Nemačke se očekuje liderska uloga u EU. Ali koje god pitanje politike prema Rusiji ili Ukrajini pogledate, nemačka Vlada se pokrenula veoma kasno i to pod pritiskom.“

Ukrajinski ambasador u Nemačkoj Andrij Melnik izrazio je sumnju da „kancelar ne želi da isporuči“ obećano oružje. On je dodao: „Može se steći utisak da se čeka na neko primirje. Onda nema više pritiska na Nemačku pa više nisu potrebne hrabre odluke.“

I u sasvim drugoj oblasti se vidi pad ugleda Nemačke. Ovogodišnja Pesma Evrovizije je bila verovatno sa najviše politike do sada. Publika širom Evrope je davala najviše bodova Ukrajini, a najmanje Nemačkoj.

Ne raste uticaj Pariza

Ako nemački uticaj opada, onda bi uticaj drugih zemalja mogao da poraste. Ukrajinski predsednik je u utorak (17.05.) razgovarao telefonski i sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

Razgovor sa Šolcom Zelenski je opisao pomalo bezvoljno kao „stvarno produktivan“, a razgovor sa Makronom kao „suštinski i dug“. Tema je bila ukrajinska želja da se što pre pridruži EU.

Uprkos tome Hening Hof ne smatra da će Makron postati novi lider EU. „I nepoverenje prema Francuskoj je veliko“, kaže on, podsećajući da je francuski predsednik od 2019.  pokušavao da uspostavi strateški dijalog sa Putinom, bez dogovora as istočnoevropskim članicama EU.

Hof kaže da se evropska politika prema Rusiji ionako ne može prepustiti samo Francuskoj odnosno Nemačkoj. „Srednja i istočna Evropa, upravo baltičke zemlje i Poljska, moraju da se jasno čuju.“

Šta Nemačka mora da uradi?

Vajksel smatra da Nemačka mora da uradi tri stvari: „Zahtev Ukrajine za sticanje statusa kandidata za pridruživanje Evropskoj uniji podržati iz sve snage i konsekventna podrška Ukrajini u odbrani.“

Treću stvar on naziva herkulovskim zadatkom – reč je o uspešnom energetskom preokretu. „Gubitak ugleda prethodnih nedelja biće brzo zaboravljen ako Nemačka pokaže da ima model za budućnost.“

Praveći aluziju na politiku zapadnonemačkog kancelara Vilija Branta iz sedamdesetih godina, Hof kaže da je Nemačkoj potrebna neka vrsta nove istočne politike. Prema njemu, ta politika bi se morala usmeriti prvenstveno na bliske susede, partnere u EU i NATO, a tek u drugom koraku na, postputinovsku Rusiju za koju Hof kaže da se nada da će doći uskoro. “Poverenje se može vratiti samo pomoću istinske evropeizacije politike prema Rusiji”, kaže on.

Folker Vajksel smatra da je dodatno potrebno novo razumevanje politike: „Nemačko društvo je 70 godina smatralo da rat može nestati iz sveta ako ono samo nikad više ne bude agresor. Ideja da bi neko drugi mogao biti agresor, i da se žrtvi mora konkretno pomoći oružjem, a da se ne izvinjava za neka dela iz prošlosti – to je bilo za dobar deo nemačkog društva nezamislivo. Promena načina razmišljanja je tek počela.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.