Da li Nemačka stvarno mora da štedi?

Nemački Bundestag ove nedelje radi nešto što je zapravo trebalo da uradi početkom decembra 2023: donosi budžet za godinu koja je već počela. Za kašnjenje je odgovorna vlada. Socijaldemokrate (SPD), Zeleni i Liberali (FDP) do skoro nisu mogli da se slože da li bi i kako bi ove 2024. moglo da se štedi – kada su u pitanju izdaci države.

Budžetom je planirano da država potroši oko 477 milijardi evra, od čega bi 39 milijardi trebalo da bude finansirano kreditima. To je maksimum koji dozvoljava tzv. „kočnica dugova“ koja je zacrtana u Osnovnom zakonu (nemački ustav). Ona kredite vezuje s ekonomskim učinkom zemlje.

Nemačka duguje više od 2.450 milijardi evra

Kočnica duga u Nemačkoj je uvedena je 2009. Pre toga, kada su prihodi bili nedovoljni, bilo je uobičajeno da vlade uzimaju kredite, odnosno da se u velikoj meri zadužuju.

Kočnica duga je suspendovana tokom pandemije korone, kao i nakon što je Rusija napala Ukrajinu. Nemačka je sada dužna više od 2.450 milijardi evra. Zbog toga je u saveznom budžetu za 2024. samo za plaćanje kamata predviđeno 36 milijardi evra.

Kočnica duga: razumna mera ili kočnica budućnosti?

„Razum nalaže“ da se ponovo aktivira kočnica duga, rekao je ministar finansija i lider FDP Kristijan Lindner u Bundestagu.

Međutim, njegovi koalicioni partneri, SPD i Zeleni, hteli bi više kredita kako bi se Nemačka modernizovala i stalno ističu da je kočnica duga „kočnica budućnosti“.

U Nemačkoj mora mnogo da se investira

U Nemačkoj je mnogo toga pohabano i uništeno. Dotrajali su putevi, mostovi, železnička mreža, ali i zgrade državnih obrazovnih institucija, odnosno škola i univerziteta. Moralo bi da se ulaže i u digitalizaciju. U poređenju s drugim zemljama, Nemačka po tome zaostaje, baš kao i kada se radi o znanju đaka.

Po kancelarijama preopterećenih institucija i sudova gomilaju se neobavljeni poslovi. Širom zemlje nedostaju stotine hiljada stanova, posebno za ljude s niskim primanjima.

Težak oproštaj od gasa, nafte i uglja

Međutim, većina novca nedostaje za postepeno ukidanje fosilnih goriva i klimatski neutralno restrukturiranje privrede. Vlada je za to bila izdvojila 60 milijardi evra – novac od kredita koji nije potrošen tokom pandemije korone. Taj plan je, na zahtev opozicionih Demohrišćana (CDU/CSU), blokirao Savezni ustavni sud.

Bundesver i Ukrajina, i šta ako dođe Tramp?

Tesno je i u vojnom sektoru. Bundesver je već godinama u jadnom stanju i trebalo bi da ponovo stane noge. Za to je predviđeno sto milijardi evra, raspoređenih na nekoliko godina. Ni taj novac neće trajati večno, pogotovo što će se takozvani specijalni fond Bundesvera koristiti i za finansiranje isporuka oružja Ukrajini.

To je tako moralo da se reši s obzirom na situaciju s budžetom. A moglo bi da bude i gore – ako Ukrajini bude potrebno više novca. SPD i Zeleni već su pozvali da se u tom slučaju ponovo ukine kočnica duga.

Situacija bi mogla da postane još teža 2025. ako sledeći predsednik SAD bude Donald Tramp. SAD su najveći finansijer Ukrajine, a na drugom mestu je Nemačka. Ako Tramp prekine podršku Ukrajini, finansijski bi morala više da se podmetne Evropa unija. A to bi imalo ogroman uticaj na nemački budžet.

Savezni izbori 2025.

Za budući budžet se već zna da će biti tesno. Kako stvari trenutno stoje, u finansijskom planiranju za 2025. postoji rupa od najmanje 16 milijardi evra. Detalji bi mogli da postanu poznati u martu ako savezni ministar finansija Kristijan Lindner tada predstavi ključne tačke za nacrt budžeta.

Sledeća 2025. godina biće ključna godina za tri vladajuće stranke, jer se u septembru održavaju izbori za Bundestag. A SPD, Zeleni i FDP u anketama stoje veoma loše.

Linije sukoba u planiranju budžeta su predvidljive: SPD će pokušati da spreči rezove u socijalnom sektoru, Zeleni će se zalagati za dovoljno sredstava za zaštitu klime, a FDP će i dalje hteti da štedi.

Nemačka privreda je u recesiji

Ministar finansija Lindner zahteva da se ponovo pregovara o tri bloka troškova:

1. tzv. „Birgergeld“, odnosno socijalna pomoć građanima,

2. međunarodna finansijska pomoć,

3. subvencije koje ne pomažu u rasterećenju privrede.

Dok širom sveta, pa i u evrozoni, ekonomije rastu, u Nemačkoj se ponovo smanjila. To će, naravno, uticati i na poreske prihode. Naredna poreska procena biće obavljena u maju, što će takođe predstavljati osnovu za planiranje budžeta.

Nije samo AfD ta koja želi da štedi na izbeglicama

Najveća opoziciona poslanička grupa u Bundestagu, CDU/CSU, takođe poziva na smanjenje socijalnih davanja. Demohrišćani na nišanu imaju i „Birgergeld“, koji iznosi 44 milijarde evra godišnje, ali i na izdatke na izbeglice.

„Imamo 1,7 miliona korisnika socijalne pomoći registrovanih kao nezaposleni, a koji bi sutra mogli da počnu da rade“, rekao je zamenik šefa poslaničke grupe CDU/CSU Matijas Midelberg u Bundestagu. „Pitanje azila sada je postalo ogroman faktor troškova, za to trošimo 27 milijardi evra, uključujući i borbu protiv uzroka bekstva ljudi.“

Borba protiv uzroka bekstva uključuje i razvojnu i humanitarnu pomoć. Te dve oblasti već su najveći gubitnici u budžetu za 2024, žale se nevladine organizacije poput VENRO. Budžet Ministarstva za ekonomsku saradnju i pomoć u razvoju biće smanjen za skoro deset odsto, a humanitarna pomoć za 20. Zajedno, to iznosi dobrih 1,4 milijarde evra.

Majkl Herbst, izvršni direktor VENRO, smatra da je zabrinjavajuće to što rezove više ne zahteva samo delom desnoekstrmistička stranka Alternativa za Nemačku (AfD). „Ono što posebno zabrinjava jeste tendencija da se populistička kritika razvojne politike, koja je na krajnjoj desnici uobičajena, nađe kao argument za tako drastične rezove u strankama centru, pa i dalje ulevo.“

Kontradiktorne izjave ministra

Ministar finansija Lindner u Bundestagu se dooduše izjasnio protiv daljih rezova u toj oblasti. „Čuo sam da Demohrišćani i opozicija u celini zahtevaju da se smanje izdaci za naš međunarodni angažman. To ne bih savetovao, i to ne samo zbog humanitarne odgovornosti, već zato što je međunarodna saradnja i sprečavanje kriza duboko u interesu Nemačke, na primer za kontrolu migracije.“

A pritom su dalji rezovi u toj oblasti već planirani u budžetu za 2025. od strane upravo ove vlade čiji je Lindner ministar.

Ovaj članak je originalno objavljen na nemačkom jeziku.