Da li će Nemačka ostati „bordel Evrope“?
27. februar 2021.
Kada bi se Leni Brajmajer pitala, bordeli bi za vreme pandemije i lokdauna slobodno mogli da propadnu. Ova političarka nemačkih Socijaldemokrata smatra skandaloznim to što i vlasnici javnih kuća dobijaju državne finansijsku podršku jer već praktično godinu dana ne mogu da posluju.
Ne može biti da država „pomaže kriminalce time što daje novac poreskih obveznika bordelima u kojima se žene prisiljava na prostituciju“, izjavila je Brajmajer krajem prošle godine. Ta i druge kritičke izjave o doneli su joj dvadesetak prijava koje je podnelo pedesetak vlasnika bordela iz cele Nemačke. Oni je optužuju za širenje glasina i kleveta.
Zabrana po nordijskom modelu?
Leni Brajmajer spada u grupu poslanika koji se zalažu za zabranu pružanja seksualnih usluga po uzoru na takozvani nordijski model. Takva zabrana znači krivično gonjenje mušterija, a ne radnica u prostituciji. Uz to i programe pomoći ženama koje se bave prostitucijom i žele da promene zanimanje.
U Nemačkoj je prostitucija legalizovana 2002. godine. Od pre četiri godine zakon zahteva da bordeli imaju posebne dozvole za rad, a da radnice moraju da se registruju kako bi bile bolje zaštićene. No do sada je prijavljeno samo 40.000 njih, a procene kažu da ih je barem pet puta više. Neki čak tvrde da ima do milion radnica u prostituciji, mahom na crno.
Nijedna nemačka parlamentarna stranka nije uvrstila zabranu prostitucije u stranački program. Leni Brajmajer smatra da je nemački zakon, jedan od najliberalnijih u Evropi, posledica lobiranja branše koja se bavi prostitucijom i erotikom. To je Nemačkoj podarilo titulu „bordela Evrope“.
Ova političarka kaže da je „bajka“ da se ijedna žena dobrovoljno bavi prostitucijom. Zagovornica je nordijskog modela koji je čak i Evropski parlament 2014. predložio državama članicama.
Taj je model prva uvela Švedska pre više od dve decenije. Primer su sledili Norveška, Island, Finska, Engleska, Francuska i Irska. I Kanada i Izrael imaju slične zakone.
Brojni protivnici modela
No nordijski model ima i mnogo protivnika, među kojima su i Nemačko žensko veće, Njemačka pomoć obolelima od side, humanitarna organizacija nemačke Evangelističke crkve i Nemački savez pravnica.
Svi oni su u zajedničkoj izjavi još krajem 2019. godine upozorili da kriminalizacija prostitucije „povećava rizik od postajanja žrtvom nasilja ili zaraze HIV-om“. Također se ističe da bi to onemogućilo prevenciju: „Budući da se, kada preti kazna, seksualni rad sve više odvija u tajnosti, za savetovališta i zdravstvene službe biće teško da stupe u kontakt sa seksualnim radnicama i radnicima kako bi ih informisale o njihovim pravima, medicinskim ponudama i mogućnostima za promenu zanimanja.“
Ta udruženja upozoravaju da ima žena koje se svojevoljno bave prostitucijom, pa bi, umesto kriminalizacije seksualnog rada, trebalo poboljšati uslove rada i života seksualnih radnica.
Situaciju otežava i činjenica da o toj branši nema pouzdanih podataka. Ne zna se koliko se osoba stvarno bavi prostitucijom i ko to radi dobrovoljno, a ko ne.
Švedska vlada smatra svoj model uspešnim i tvrdi da se od donošenja zakona 1999. godine broj radnica u prostituciji smanjio za polovinu, da je i znatno manje nasilja prema ženama i trgovine ljudima.
Nene naučnice poput švedske istoričarke Suzane Dodilet nisu uverene u to. Ona tvrdi da „činjenice i istraživanja“ ne potkrepljuju navode zvaničnog Stokholma. U svom mišljenju koje je tražio parlament nemačke pokrajine Severne Rajne-Vestfalije, Dodilet je u januar ukazala na izveštaje da zabrana prostitucije zapravo vodi povećanju nasilje i stigmatizacije.
Leni Brajmajer će se i dalje zalagati za zabranu: „Pa čak i ako negde postoje slobodne, samostalne žene koje kažu da to rado čine. Čak i ako one postoje, njihovo pravo na slobodan izbor zanimanja ne opravdava patnju mnogih drugih.“