Dan kad je u Srebrenici „zarobljen“ general Morilon

Početkom marta 1993. godine rat uveliko besni u Bosni i Hercegovini. Kolone izbeglica iz Cerske i Konjević Polja stižu u Srebrenicu bežeći pred ofanzivom srpskih snaga. U Srebrenici je već bilo oko 30.000 izbeglica iz celog Podrinja.

Želeći da se lično uveri u stanje na terenu, komandant Unprofora, francuski general Filip Morilon, došao je u Srebrenicu pre tačno tri decenije (11. mart 1993) nakon što je bio u Cerskoj i Konjević Polju koje su srpske snage zauzele odmah po njegovom odlasku.

Posle sastanka sa predstavnicima vojne i civilne vlasti, general Morilon je trebalo da ode iz Srebrenice, ali ga je u tome sprečila okupljena masa, mahom žena i dece, ispred zgrade pošte u kojoj je sastanak održan.

„Dok smo razgovarali s njim, imao sam utisak kao da se pita zašto smo još tu. Da ne treba da budemo u Srebrenici“, priseća se Hamdija Fejzić, u to vreme ratni predsednik Izvršnog odbora opštine, a danas zamenik načelnika opštine Srebrenica.

„Bili smo podozrivi prema njemu zbog pada Cerske i Konjević Polja koji je usledio odmah po njegovom odlasku iz tih mesta, nekoliko dana ranije“, kaže Fejzić za DW.

Zaustavljanje Morilona bilo spontana akcija

Fatima Husejnović je bila osnivačica i predsednica ratnog Aktiva žena u Srebrenici. Ona se za DW priseća kako je Srebrenica bila u beznadežnoj situaciji: „Nismo imali vode, struje, ni hrane. Svakodnevno smo bili granatirani iz Srbije, ljudi su umirali.“

Kaže da je tog dana imala jaku glavobolju i pošla je do bolnice. „Ali kada sam čula da je Morilon u Srebrenici, morala sam nešto učiniti. Pred poštom je stajao parkiran transporter. Na um mi je pala ideja da generalu ne damo da ode iz grada i da nas tako UN zaštiti. A glavobolja je odmah prestala“, kaže Husejnović i nastavlja priču o tome kako je „zarobila“ generala.

U blizini je stanovala jedna članica Aktiva žena, utrčala je u njenu zgradu i kazala da „hitno iz toga kvarta mobiliše sve žene i decu“, da dođu pred poštu i stanu ispred transportera, priča ova žena.

Govorila je deci, koja su bila ispred zgrada, da idu od stana do stana i svim ženama i deci kažu da moraju ići pred poštu gde se nalazio generalov transporter. Otišla je, kaže, i do škole u koju su pristizale umorne i gladne izbeglice iz Konjević Polja i Cerske.

„Na brzinu sam im rekla da, ako mogu, žene i deca treba da idu pred poštu jer moramo zarobiti Morilona. Muškarci su odmah rekli da oni ostaju tu da čuvaju ono što su doneli sa sobom, a žene i deca da idu pred poštu.“ Fatima Husejnović dodaje da se za pola sata okupilo nekoliko hiljada žena sa malom decom i nešto muškaraca.

„Spasi nas, umiremo!“

„Otišla sam kući, nedaleko od pošte i na papiru ispisala transparente sa tekstom: 'Spasi nas, umiremo!' i slično. Vratila sam se pred poštu, a Morilon je u međuvremenu izašao sa sastanka. Na brzinu smo podelile transparente, a parole mu je preveo prevodilac“, priseća se ona.

Gledao je, slušao šta uzvikuju te sišao sa transportera i vratio se u poštu, seća se Fatima koja je zatim krenula za njim. Tu ju je u holu dočekao Hamdija Fejzić koji joj je rekao da je „dobro da si tu, ponovo ćemo održati sastanak sa Morilonom i ti treba da mu postaviš neke uslove“.

Fatima dalje priča da je u sali za sastanke vladao muk i niko ništa nije govorio. Njoj su se usta osušila, nestalo joj glasa i jedva je iznela uslove kojima su tražili „obustavu vatre na Srebrenicu, evakuaciju teško bolesnih i ranjenih kojih je bila puna bolnica, zatim vazdušni koridor za Srebrenicu i dostavu hrane i lekova“.

Fatima Husejnović napominje da je sastanak kratko trajao, „i kad smo izašli iz sale, Morilon mi je rekao da sada treba ići u Sarajevo da svojim pretpostavljenima mora podneti izveštaj. Ja sam mu rekla da izveštaj može podneti odavde iz pošte, pokazavši mu rukom vrata radio stanice dva metra od nas, a on mora ostati u Srebrenici dok ne ispuni sve zahteve koje sam iznela.“

Poručio da je „Srebrenica pod zaštitom UN“

Nakon tog sastanka, Morilon je odlučio da ostane i onda je usledio poznati govor sa prozora pošte, u kojem je obećao da je „Srebrenica pod zaštitom UN“.

„Jedno veče je pokušao da pobegne na sporedni izlaz, ali su ga žene sprečile, jer je Aktiv žena u međuvremenu organizovao danonoćnu stražu ispred pošte“, priča Fatima i dodaje da je ostao dve sedmice i više nije pokušavao da pobegne.

„Kad smo se uverili da neće bežati, išao je i na teren. Ali Srebrenica je bez obzira na njegovo prisustvo i dalje granatirana, pa i pošta u kojoj je boravio sa svojom ekipom. Išao je na Jezero Perućac i uvjrio se da Srebrenicu granatiraju iz Srbije. Poslije je išao u Beograd na sastanak sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem i vratio se, nakon čega je prestalo bombardovanje iz Srbije.“

Deca su ga dočekala sa transparentima zahvalnice. „Hteli smo mu da mu poklonimo cveće, ali nije bilo ničeg jer je narod i od toga spremao hranu. Nacrtali smo cveće na papiru i poklonili mu“, seća se detaljno Fatima Husejnović.

Dok je Morilon boravio u Srebrenici, počeli su da stižu konvoji sa hranom. Stigli su i predstavnici nekoliko međunarodnih organizacija. Došli su UNHCR, Međunarodni Crveni krst, Lekari bez granica. Ranjeni i teško bolesni su evakuisani u Tuzlu.

Nešto više od dve godine nakon Morilonovog odlaska iz Srebrenice, usledili su egzodus i genocid.

Propuštena prilika da se saznaju detalji ratnih igara

Sedamnaest godina kasnije, Morilon 2010. godine kao penzioner dolazi u Srebrenicu da bi se u Memorijalnom centru Potočari poklonio žrtvama i, kako je kazao, izvinio za ono što se desilo 27 meseci posle njegovog odlaska.

Žene iz više udruženja žrtava genocida su prema njemu bile veoma radikalne uzvikujući da je nepoželjan u Potočarima i bukvalno je oteran iz Srebrenice.

Morilon je pokušavao reći da je sada u penziji, da može reći neke stvari koje nije mogao dok je bio aktivan vojnik, ali žene mu nisu dale da dođe do reči i oterale su ga.

„Mene je prepoznao“, kaže Fatima Husejnović. „Molila sam ga da održimo sastanak na kojem bi on govorio. U jednom momentu je izgubio ravnotežu i pridržao se za mene imala sam osećaj da će pasti. Zbog negodovanja, čak i uvreda od pojedinih žena, seo je u auto i otišao.“

„Žao mi je što se to tako desilo, jer verujem da je to bila šansa da štošta saznamo o ratnim igrama u i oko Srebrenice o kojima se i danas, 30 godina kasnije, mnogo spekuliše“, zaključila je za DW Fatima Husejnović.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.