Darfur: strahovite patnje zbog borbe dvaju generala za vlast

„Masakr“, „pokolj“, „krvoproliće“: posmatrači UN i oni iz organizacija za ljudska prava strahuju od najgoreg ako opsada El Fašira – poslednjeg uporišta regularnih sudanskih oružanih snaga (SAF) u Darfuru od strane odmetnika, takozvanih Snaga za brzu podršku (RSF) – preraste u veliki napad.

Od izbijanja rata u Sudanu u aprilu 2023. El Fašir je postao mesto gde ima najviše izbeglica. Trenutno tamo živi oko milion i po ljudi, uključujući i 800.000 interno raseljenih.

Neformalni sporazum između zaraćenih strana – SAF pod generalom Abdelom Fatahom Burhanom i RSF pod generalom Mohamedom Hamdanom Dagalom (poznatim i pod imenom „Hemeti“) – do sada je garantovao relativnu bezbednost stanovnicima grada.

Situacija se, međutim, prošlog meseca promenila kada su dve naoružane grupe u El Faširu – takozvana Sudanska oslobodilačka armija i Pokret za pravdu i jednakost – objavile da prelaze na stranu redovne vojske.

„Te dve grupe ne samo da imaju svoje lokalne mreže, već imaju i zajedničkog neprijatelja – RSF. To ih snažno povezuje“, objašnjava za DW Hager Ali, ekspertkinja za Sudan na hamburškom GIGA institutu za globalne i regionalne studije. Zato je RSF i povećao svoje aktivnosti, dodaje Ali, jer ne žele da novi saveznici postanu previše jaki, odnosno da ne budu u stanju da preduzmu efikasnu vojnu akciju protiv opsade.

Neselektivna ubistva, paljenja sela…

Humanitarna situacija u i oko El Fašira je katastrofalna, upozorio je ranije ovog meseca Tobi Harvard, zamenik humanitarnog koordinatora UN u Sudanu. „Bezbednosna situacija se značajno pogoršala. Povećan je broj neselektivnih ubistava, krađe stoke, sistematskog paljenja čitavih sela, kao i broj vazdušnih napada na delove grada. Pojačana je i opsada oko El Fašira, što je dovelo do blokade konvoja humanitarne pomoć i gušenja trgovine“, naveo je Harvard u svom izveštaju od 2. maja.

Pored toga, od sredine aprila u Severnom Darfuru namerno su spaljene 23 zajednice, pokazuju podaci Laboratorije za humanitarna istraživanja američkog Univerziteta Jejl.

Posledice po stanovništvo su dramatične. Svetski program za hranu UN upozorava da vreme curi i da tom regionu preti glad.

Američka ambasadorka pri UN Linda Tomas-Grinfild rekla je novinarima krajem aprila da se plaši da će se istorija u Darfuru ponoviti „na najgori način“ i da je El Fašir „na ivici masakra velikih razmera“.

Napadi na etničke manjine

Ubrzo nakon izbijanja rata u aprilu 2023. godine, borbe između SAF i RSF prelile su se iz sudanske prestonice Kartuma u Darfur. Tamo se deo stanovništva identifikuje kao Arapi, a deo kao Afrikanci. Prema Hjuman rahts voču (HRW), RSF i milicije s kojima su u savezu pokrenule su tzv. „etničko čišćenje“ nearapskog stanovništva Darfura. Ta organizacija za ljudska prava 9. maja objavila je izveštaj o ubistvima i raseljavanju pripadnika etničke manjine Masaliti u Darfuru 2023. Stručnjaci UN veruju da je samo u El Genejni, glavnom gradu Zapadnog Darfura, oko 15.000 ljudi ubijeno, a više od pola miliona ljudi raseljeno.

Takođe ove nedelje, tzv. „Sudanski arhiv“, otvorena platforma koja prikuplja digitalne informacije o kršenju ljudskih prava, objavila je snimak koji pokazuje kako pripadnici RSF u novembru 2023. u El Genejni maltretiraju civile, uključujući i žene i decu.

Zabrinutost zbog mogućih osvetničkih napada

Trenutno je neizvesno da li će RSF pokrenuti veliki napad s ciljem da konačno preuzme kontrolu nad El Faširom. Ako bi u tome uspela, onda bi više od trećine teritorije Sudana, uključujući i granice sa Libijom, Čadom i Centralnoafričkom Republikom, bilo bi pod njenom kontrolom.

Poznavaoci prilika ocenjuju pritom da bi pobeda RSF u El Faširu imala visoku cenu: „Bitka za kontrolu nad gradom rezultirala bi masovnim krvoprolićem civilnog stanovništva. To bi takođe dovelo i do osvetničkih napada u pet država Darfura, a prelilo bi se i van granica tog regiona“, smatra koordinator UN Tobi Harvard.

Konstantin Grund, šef kancelarije nemačke fondacije Fridrih Ebert u Kartumu, slično razmišlja: „Napad bi isprovocirao nove lokalne oružane grupe da se pridruže borbama, a to bi imalo katastrofalne posledice po civilno stanovništvo“, ocenio je Grund za DW. Osim toga, RSF bi izgubile na popularnosti i prestižu među delovima stanovništva, što su do sada imale: „To bi ubrzalo opadanje lokalne podrške i uništilo ogromne napore koje RSF ulaže da obezbedi sebi legitimitet.“

Nade se polažu u međunarodni pritisak

Međunarodni pozivi na prekid vatre i ponovno otvaranje koridora za humanitarnu pomoć upućeni obema stranama za sada ostaju bez rezultata.

Saudijski ministar spoljnih poslova početkom maja telefonom je razgovarao s obojicom rivalskih generala i zamolio ih da prekinu borbe – uzalud.

Neće ići bez međunarodnog pritiska, zaključuje Hager Ali sa hamburškog GIGA instituta i kao primer navodi RSF: „Oni sebe trenutno smatraju potpuno nedodirljivim“, kaže. Ta milicija misli da nema razloga da strahuje od mogućeg međunarodnog gonjenja.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na nemačkom.