Deportacije iz Austrije: Sporazum je već mrtav?
20. april 2020.
Ministarstvo unutrašnjih poslova u Beogradu mesecima ignoriše upite medija i opozicionih poslanika o sporazumu kojim je sa Austrijom utanačena deportacija odbijenih tražilaca azila u Srbiju. Takav radni aranžman potpisan je u aprilu prošle godine, o čemu je DW prvi izvestio prošle sedmice, pozivajući se na odgovore austrijskog MUP-a na jedan poslanički upit.
Sporazum je iniciran u vreme dok je ministar unutrašnjih dela u Austriji bio Herbert Kikl, jedan od vodećih političara desničarske Slobodarske partije Austrije koja imidž gradi na protivljenju doseljavanju i liberalnoj politici azila. Međutim, sporazum nije otkazan ni kada je prethodna vlada u Beču pala, a nakon izbora Zeleni zamenili Slobodarce kao koalicioni partneri Austrijske narodne partije kancelara Sebastijana Kurca.
Radni aranžman - sam taj dokument i dalje nije videla ni srpska ni austrijska javnost - podrazumeva mogućnost da Austrija u Srbiju deportuje ljude koji u Austriji nemaju pravo na azil, na putu do te zemlje su prošli preko Srbije, a njihove matične zemlje ne žele da ih prime.
No kako su tvrdili u Beču, način na koji će se sprovesti sporazum još nije utanačen te na osnovu njega još nijedna osoba nije vraćena u Srbiju.
"Želimo da ukažemo da od 2007. do danas nijedan iregularni migrant iz treće zemlje nije vraćen iz Austrije u Srbiju", piše sada u odgovoru koji je srpski MUP poslao austrijskom listu Standard, prekidajući ćutnju o ovoj temi. Navode da bi, prema sporazumu, Srbija mogla da odlučuje od slučaja do slučaja koga će da primi, a koga neće, te da bi imala u vidu sopstvene interese.
Kako je ranije rečeno u Beču, deportovani bi bili smešteni u srpskim izbegličkim centrima uz poštovanje ljudskih prava, a trošak smeštaja snosila bi Austrija. U srpskom MUP-u navode da Srbija u vezi sa ovim do sada nije ni tražila ni dobila nikakva finansijska sredstva iz Austrije.
Ipak, još je nejasno zašto je vlast u Srbiji mesecima tajila sporazum niti koji su razlozi da ga potpiše.
"Priča o naseljavanju je besmislena"
"Ako je reč isključivo o odbijenim tražiocima azila koji ne mogu da se vrate u svoje zemlje porekla, zaista se postavlja pitanje šta bi oni onda radili u Srbiji", kaže za DW Nikola Kovačević iz Beogradskog centra za ljudska prava. "Ne mogu da tvrdim sa sigurnošću, ali to je potencijalno preuzimanje dela prljavog posla koji Evropska unija već obavlja kroz sporazum sa Turskom i slanje Fronteksa u Grčku i Italiju gde već postoje hot-spotovi."
Deo srpskih desničara je vest o sporazumu sa Austrijom dočekao kao potvrdu da postoji "plan o naseljavanju migranata". "Imam utisak da je to deo koncesije koju je naša vlast spremna da plati da bi dobila podršku zapadnih centara moći za opstanak na vlasti", rekao je u januaru za DW Boško Obradović, lider "Dveri".
"To ne bi bilo naseljavanje migranata, već masovno i kolektivno pritvaranje ljudi", kaže pak Kovačević. "Priča o naseljavanju je besmislena i smešna - ne možete nekoga naseliti negde protivno njegovoj volji."
Naš sagovornik podseća da su desetine hiljada stranih državljana vraćane u Srbiju prema sporazumu sa Evropskom unijom o readmisiji koji je potpisan 2007. godine.
"Ako se vratimo nekoliko godina unazad, svi ljudi koji vraćeni iz Mađarske bili su prekrašjno kažnjavani i pušteni da nastave put dalje. Dakle ni ti vraćeni nisu imali nameru da ostanu u Srbiji. Jedini način da se zadrže u Srbiji je otvaranje velikih pritvorskih centara, što je apsolutno neprihvatljivo sa stanovišta međunarodnog prava i ljudskih prava", dodaje Kovačević.
Borko Stefanović, zamenik predsednika Stranke slobode i pravde, za DW naglašava da je glavno pitanje zašto je srpska vlast potpisala sporazum, a onda "lagala" o tome. Aranžman sa Austrijom on vidi u nizu drugih sporazuma koji se dogovaraju daleko od očiju javnosti - ustupanje RTB Bora Kinezima, kupovina oružja od Rusa, davanje američkoj firmi da "preskupo" gradi autoput, ili dogovor sa nemačkom Službom za zapošljavanje o "izvozu" medicinskih radnika.
"Tako je Aleksandar Vučić poklonio kancelaru Kurcu prihvatanje migranata", navodi Stefanović. "Zauzvrat, Vučić posle priča kontrolisanim medijima da su mu svetski državnici prijatelji i da on sa njima sve rešava."
Izbeglički centri krcati
Kako je DW pisao, austrijskoj vladajućoj koaliciji prete trzavice zbog sporazuma sa Srbijom. U Beču je otkrivanje tog dogovora diglo više prašine nego u Beogradu.
Kad se podvuče crta, "plan nikada nije sproveden i nema realnih šansi da bude sproveden", ocenjuje bečki list Standard. Dodaje da su ionako srpski kapaciteti za smeštaj izbeglica i tražilaca azila već sada prepunjeni.
Kako je nedavno objavio Vojvođanski istraživački centar, u Srbiji trenutno boravi 8.823 migranta koji su raspoređeni u 20 centara uključujući i privremene u Moroviću i Miratovcu. Centri su krcati, zajedničke prostorije se ponegde pretvaraju u spavaonice, drugde se postavljaju šatorska naselja.
Standard podseća da su širenje korona-virusa i obustavljanje avionskog saobraćaja praktično preko noći ukinuli sve deportacije odbijenih tražilaca azila iz Evropske unije. "Deportacije su važan instrument politike EU, kako bi se zastrašili ljudi koji nemaju razloga da traže azil. Sada deportacija duže vreme neće biti", zaključuje bečki list.