Odjednom je spomenuta konkretna suma – deset miliona evra za genocid. Novinske agencije su se pozvale na namibijski list The Namibian, koji je citirao predsednikovog portparola. A on se pozvao na govor predsednika Hagea Gejngoba s početka juna. Tada je namibijski predsednik rekao da nemačka ponuda za obeštećenje zbog kolonijalnih zločina u tadašnjoj Nemačkoj jugozapadnoj Africi nije prihvatljiva. Dodao je da je takva ponuda „uvreda za Namibiju“.
-pročitajte još: Odbačena tužba protiv Nemačke za genocid
Zaista je takva suma sramno mala, ona bi osporila svaku ozbiljnost Nemačke u nameri da popravi stvari. Deset miliona evra ne mogu biti rezultat petogodišnjih pregovora koji su vođeni sa prekidima. Bitka kod Vaterberga u kojoj je nemačka kolonijalna sila slomila ustanak naroda Herero pre 116 godina bila je uvod u masovne zločine nad tim narodom koji su završili u genocidu, koji je Nemačka priznala kao prvi genocid 20. veka. Mada postoje različiti podaci o detaljima uništavanja naroda Herero, i o broju žrtava, mada činjenice bivaju ponekad instrumentalizovane, ne može se ni ulepšati ni osporiti fakat da se radi o genocidu.
Moraju da uslede uspešan završetak razgovora i zvanično izvinjenje.
„Ne znam odakle ti brojevi“
Još 2015. je šef nemačkog pregovaračkog tima, demohrišćanin Rupreht Polenc najavio završetak pregovora do isteka tadašnjeg mandata Bundestaga, dakle do 2017. A sada se nagađa da bi pregovori mogli da se završe 2021.
Dogovoreno je da se javnosti ne predočavaju detalji sa pregovora. A suma od deset miliona evra i dalje nije ni potvrđena ni demantovana. Polenc je u izjavi za DW samo rekao: „Ne znam odakle ti brojevi“. Dobro obavešteni izvori navoda da će predložena suma biti daleko veća i da će biti usmerena na zdravstvo, školstvo i infrastrukturu. I to, po mogućnosti u delu zemlje koji je tada bio najviše pogođen. Tek na kraju bi usledilo zvanično izvinjenje i molba za praštanje. Najbolje bi bilo da sve to izgovori nemački predsednik u Namibiji. Naravno, ljudi u Namibiji bi morali da prihvate to izvinjenje.
-pročitajte još: Prvi nemački genocid – suočavanje nepoželjno?
Oni će između ostalog nemačke namere meriti i po konkretnoj sumi koju su spremni da ulože. Tu ne pomaže ni činjenica da Namibija u Africi dobija najviše nemačke pomoći u razvoju po glavi stanovniku, te da je od sticanja nezavisnosti 1990. u zemlju upućeno preko milijardu evra pomoći.
Nemačka mora da objasni
Nemačka je došla u situaciju da mora da objašnjava otkud takve sume, a namibijski predsednik Gejngob znaće to politički da iskoristi. Nemačka strana izbegava po svaku cenu pravno obavezujuće termine kao što su „reparacije“ ili „obeštećenje“ – na engleskom reparations– govoreći radije o „zaceljenju rana zajedničke istorije“. To onda ljuti namibijsku stranu. Njoj je važno upravo to – materijalno obeštećenje koje mora biti daleko veća od deset miliona evra. Tako će i biti. To je verovatno jasno i nemačkoj vladi i nemačkim pregovaračima.