Desna strana Izraela

Jerusalim ovih dana: U centru grada, u blizini bivše granice između Istoka i Zapada, okupili su se demonstranti. Nose izraelske zastave i transparente, viču: Mavet la'aravim – „Smrt Arapima!“ Zaustavljaju taksiste da vide da li su Jevreji ili Palestinci. U Jerusalimu ima mnogo palestinskih taksista iz okupiranog istočnog dela grada. Atmosfera linča. „Jevrej je duša, Arapin je kurvin sin“, viče jedan od mladih.

Razlog za uzbunu je smrt trojice jevrejskih verskih učenika koji su kidnapovani i ubijeni na Zapadnoj obali. Krajem juna pronađena su njihova tela, zakopana ispod gomile kamenja u blizini Hebrona. U Izraelu se pretpostavlja da su ubice iz okruženja Hamasa. Na sahrani trojice mladih ljudi, premijer Benjamin Netanjahu je rekao: „Dubok i širok ponor nas razdvaja od naših neprijatelja. Njima je sveta smrt, nama život. Njima je sveta surovost, nama milost. To je tajna i osnova našeg jedinstva.“

Rasistički pogled na svet

Dan kasnije je kidnapovan, mučen i brutalno ubijen Muhamed Ebu Kedir, mladi Palestinac iz Istočnog Jerusalima. Zločin Izraelaca iz ekstremnog religijskog miljea. Njihovi učitelji i vaspitači su rabini koji imaju rasistički pogled na svet. Oni podržavaju pokret naseljenika i tvrde da imaju pravo na svu zemlju između Mediterana i Jordana. U njihovom pogledu na svet nema Palestinaca.

Rabin Dov Lior je jedan od njih. „Svi oni koji veruju u Toru znaju da je ova zemlja obećana samo ovom narodu. Nema mesta za druge nacionalne tvorevine. Na ovom mestu nikada nije bila država drugog naroda. Ona pripada isključivo Jevrejima“ – takve stvari govori Lior. Njegov kolega – i po zanimanju i po ubeđenju – David Bacri takođe ima mnogo sledbenika. „Jevreji su čisti, Arapi au nečisti, ne treba to dvoje mešati“, govori Bacri. On je čak osuđen zbog rasizma.

Poznat i popularan u izraelskoj krajnjoj desnici je i rabin Šlomo Aviner, koji traži smrtnu kaznu za palestinske teroriste. On je 2010. javno tražio da se Arapima ne izdaju stanovi. To je potpisalo više od 50 rabina. Rabin Aviner živi u naselju Bet El na okupiranoj Zapadnoj obali i plaća ga država. Baš kao bivši vojni rabin Avičai Roncki: „I civile treba ubijati, ako se tako može spasiti život Jevreja“, rekao je on.

Nema opravdanja

Iz perspektive Rejčel Elior, to su opasne izjave koje treba zabraniti. Ona je profesorka na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu i stručnjak za misticizam: „Postoje u našim krugovima oni koji žele da negiraju činjenicu da su Palestinci ljudi kao i mi, ni više ni manje. Mnogi, nažalost, misle da smo mi sveti ljudi, i da se nejevreji mogu definisati kao nečiste jedinke koje zaslužuju smrt.“

Rabini se oslanjaju doduše na drevne jevrejske tekstove, kaže Elior, međutim, to ne opravdava rasizam koji propagiraju. Jer, jevrejski narod ima istoriju staru više od 3.000 godina. Kolektivno sećanje dominira tekstovima, koji su delom nastali dok su Jevreji živeli u progonstvu, kao manjina među drugim narodima. Mnogi pisani izvori su stari 3.000 godina, pa je za filozofkinju Elior jasno da „postoje vrste verovanja koje više nisu prihvatljive“.

Krajnja desnica u Knesetu

I u izraelskom parlamentu Knesetu čuju se desno ekstremističke i rasističke izjave. Miri Regev, poslanica Likuda, otvoreno se zalaže za fašizam. Njihov zaštitni znak: ljude koji imaju drugačije mišljenje – prosto nadvikati. Bivša portparolka vojske traži da se iz Kneseta isključe arapske stranke. Ona za njih kaže da su peta kolona – i nije jedina koja tako misli.

Poslanik Likuda Deni Danon arapske poslanike naziva maskiranim teroristima. Poslanik Aielet Šaked iz stranke Jevrejska kuća je nedavno na Fejsbuku napisao da Izrael ne vodi rat protiv terorista, nego protiv palestinskog naroda. Palestince kao narod treba smatrati neprijateljem, čija se krv mora proliti.

Takvi stavovi u Izraelu odavno nisu samo na marginama. Oni su postali društveno prihvatljivi. Desna strana Izraela je napredovala u našla se usred Kneseta i društva.