Desni populisti napali DW u Bundestagu
21. april 2018.
Opoziciona stranka Alternativa za Nemačku (AfD) hoće da se promeni zakon na osnovu kojeg radi nemački servis za inostranstvo, Dojče vele i podnela je odgovarajući nacrt izmene zakona. Odmah na početku parlamentarne rasprave Tomas Erhorn, poslanik te stranke zadužen za kulturna pitanja, upozorio je od „propagandnih medija u rukama vladajuće političke klase" koji se „neretko pretvaraju u instrument uperen protiv građana".
Erhorn je posebno napao izjavu direktora DW-a Petera Limburga koji je među vrednosti koje DW želi da propagira pre svega navodi toleranciju. „Tu se radi o tome da se sve i svako toleriše: od srednjovekovnih verskih predstava preko rodnog ludila pa sve do naduvanih multikulturnih priča", rekao je Erhorn.
Dojče vele "važniji nego ikad"
Političari zaduženi za kulturna pitanja iz svih ostalih poslaničkih klubova su se oštro usprotivili tvrdnjama AfD-a i istakli važnost DW-a u politički nemirnim vremenima u kojima se sve češće barata lažnim vestima kojima se pokušava izvršiti uticaj na politiku.
Elizabet Močman (CDU) je kao posebno apsurdnu činjenicu istakla AfD-ovo profiliranje kao čuvara slobode mišljenja i novinarske nezavisnosti. Ona se istovremeno zahvalila DW-u na „zaista važnoj dužnosti" koju obavlja i za prenošenje vrednosti slobodne demokratije koje su „u ovom nemirnom svetu postale važnije nego ikada". „Samo 13 posto građana na svetu ima pristup slobodnim medijima", kaže Močman.
Ona je rekla da autoritarni režimi poput Kine, Rusije ili Irana rade na jačanju svojih informativnih servisa za inostranstvo. „U tom svetlu, Bundestag ima dobrih razloga da još više jača Dojče vele i da mu povećati budžet", rekla je poslanica CDU. Ona je napomenula da je DW prošle godine ostvario veliki uspeh i povećao broj korisnika sa 101 na 157 miliona. U 27 jezika, od 30 na koliko emitira, DW se ubraja među tri najuspešnija strana medija.
"Jačati toleranciju"
Poslanik liberala Tomas Haker je ukazao na uticaj koji DW ima u mnogim delovima sveta. On je ispričao priču o jednom od stipendista Bundestaga koji dolaze iz 142 zemlje sveta i rade u poslaničkim kancelarajima. "Mladić koji je kod mene dolazi iz Crne Gore i svake sedmice se informiše o Nemačkoj na DW-u" ,rekao je Haker.
Isto je i sa Bliskim istokom. „Ko se u Amanu, Bejrutu ili Rabatu zanima za politiku taj se informiše kod DW", rekao je Haker.
„Činjenice umesto lažnih vesti, to je opredeljenje Dojče velea", napomenuo je Martin Rabanus (SPD). 96 posto korisnika kaže da DW poseduje visok stepen verodostojnosti, dodao je on. Slično mišljenje su izneli i predstavnici Zelenih i CSU-a.
Doris Ahelvilm iz stranke Levica je takođe ukazala na povratne informacije koje dobija u kontaktima sa inostranstvom ali i sa građanima stranog porekla u Nemačkoj: „Za njih je DW neizostavni izvor informacija koje se baziraju na činjenicama". Ona je dodala da bi zakon o DW-u trebalo menjati, ali u smislu uvođenja ženske kvote u nadzorne i upravne gremije koji su trenutno pravi „muški klubovi", kao i da je potrebalo više stalnih radnih mesta za takozvane honorarne saradnike.
Trojanski konj
I AfD želi promene u nadzornim odboru DW i pre svega traži da se iz ovog gremijuma koji ima 17 članova potpuno povuče savezna vlada - koja imatu tri predstavnika. Istovremeno traži da se broj stalnih članova nadzornog odbora iz Bundestaga poveća sa dva na tri člana. Erhorn se pritom poziva na zakon o javnom servisu.
Drugi poslanici su mu međutim ukazali na to da se DW ne finansira iz TV pretplate nego preko Bundestaga i to novcem poreskih obveznika. Zadatak DW-a je osim toga, pre svega informisanje korisnika u inostranstvu za razliku od klasičnog javnog servisa koji se obraća publici u Nemačkoj. Oni su AfD-u prebacili da želi da „uvuče" svoje ljude u nadzorni odbor DW-a.
Bundestag je predlog zakona AfD-a prosledio kulturnom odboru Bundestaga na daljnju obradu. Generalni direktor DW-a Peter Limburg i direktorka programa Gerda Mojer su 50 minuta rasprave pratili u samom Bundestagu. „Srećni smo zbog velike podrške gotovo svih poslaničkih klubova", rekao je Limburg. On je dodao kako je tokom rasprava uvek iznova isticana važnost slobode medija u današnjem svetu - a upravo to spada u najvažnije aspekte rada naše medijske kuće.