Desničarski problem nemačkih specijalaca
13. jun 2020.
Pohvale za Specijalne jedinice Bundesvera (KSK) retko se čuju u javnosti. No to ne mora samo po sebi biti nešto loše. Za elitnu jedinicu koja deluje u potpunoj tajnosti je i bolje da se o njoj ne zna previše. Međutim u javnost ponekad dospeju neke akcije KSK, kao 2012. kada su pripadnici ovih jedinica u Avganistanu uhapsili jednog vođu talibana. Čak je i Omid Nuripur, poslanik Zelenih, koji inače baš i nisu poznati po tome da vole vojsku, u tadašnjem razgovoru za DW imao reči hvale za ovu akciju. On je međutim i kritikovao i tajnost KSK prema Bundestagu. Bundesver, u čijem sastavu deluje KSK je na kraju krajeva jedna parlamentarna vojska.
I ovih dana se poslanici, posebno vojni stručnjaci među njima, opet pitaju šta se to događa sa KSK. Naime u javnost su dospele informacije o tome kako jedan oficir KSK "pripada krugovima" tzv. Identitetskog pokreta, ekstremno desne grupe koja veliča pripadnost evropskom kulturnom krugu i to prvenstveno kroz izolaciju naspram drugih kultura, pre svega islamske. Ovu organizaciju Ured za zaštitu ustavnog poretka tretira kao desno ekstremnu.
Oficir je u međuvremenu suspendovan.
Taj isti oficir je već jednom bio u centru pažnje parlamentaraca nakon optužbi da je učestvovao u mučenju jednog, kako se kasnije pokazalo, nedužnog zatvorenika američkog logora Gvantanamo.
20 sumnjivih slučajeva
Tada je protiv njega vođena istraga ali je obustavljena bez rezultata. No ovaj put bi koketiranje s ekstremnom desnicom moglo da ga definitivno košta karijere. Jer u međuvremenu Bundesever vodi politiku "nulte tolerancije" kada se radi o desnom ekstremizmu.
Predsednik Nemačke vojne obaveštajne službe (MAD) Kristof Gram govori o 20 slučajeva unutar KSK kod kojih postoji sumnja u povezanost s radikalnom desnicom. U poređenju s ostatkom Bundesvera - radi se o dvadeset puta većoj koncentraciji mogućih slučajeva.
Da Nemačka ima problem s političkom orijentacijom svojih specijalaca, potvrdio je niko drugi nego sam zapovednik KSK, brigadni general Markus Krajtmajr koji je u jednom otvorenom pismu pozvao sve simpatizere desnice u redovima specijalaca da sami napuste službu. Povod je bilo hapšenje jednog specijalca koji je na svom privatnom posedu gomilao oružje, eksploziv i municiju. To je za Krajtmajra bila kap koja je prelila čašu. Deo zaplenjenog oružja je poticao iz zaliha Bundesvera. Istraga je u toku.
Problem s elitom
Teško pogođena elitna jedinica bi trebalo da bude ispitana "do detalja". U radnoj grupi koaj se bavi slčajevima ekstremnog desničarenja se nalaze predstavnici ministarstva odbrane, sam zapovednik Krajtmajr i nova poverenica Bundestaga za Bundesver, socijaldemokratska političarka Eva Hegl. Ministarka odbrane i predsednica CDU Anegret Kramp-Karenbauer želi i zakonske promene koje bi omogućile brže otpuštanje vojnika u slučaju otkrivanja ekstremno desnih svetonazora.
"Ko na ovaj način našteti ugledu Bundesvera ne sme ostati član vojske", rekla je Kramp-Karenbauer koja je još prošle godine pokrenula službu za otkrivanje ekstremista u redovima Bundesvera. Pritom se KSK nalazi u centru pažnje ove službe.
Da KSK posebno ugrožen kada je desni ekstremizam u pitanju priznala je i sama nemačka vlada. U odgovoru na parlamentarni upit Liberalne stranke Nemačke (FDP) se isprva o KSK govori kao o "ponosu" Bundesvera. No istovremno se priznaje kako "nepoželjni unutarnji razvoj događaja" nije odmah prepoznat u meri u kojoj bi to bio slučaj da se ne radi o "manje senzibilnom i manje izolovanom" delu Bundesvera.
Tajna vojska se mora pripremiti na nova vremena
Drugim rečima, ekstremisti su u KSK bili bolje skriveni nego u ostalim delovima Bundesvera zato što ovaj deo oružanih snaga deluje i mnogo tajnije, neka vrsta tajne vojske. To je doduše opasno za neprijatelja ali i za sopstvenu zemlju kako se pokazalo.
Vreme ignorisanja problema je prošlo. Ministarstvo odbrane je najavilo da će do jula definisati mere koje bi trebalo da spreče pojavu ekstremnog desničarenja unutar KSK. Cilj: brže, energičnije i trajnije prepoznavanje i delovanje.