Digitalni nadzor pomaže protiv koronavirusa?
1. april 2020.
Da li bi i Nemačka trebalo više da se okrene digitalnom nadzoru građana u borbi protiv korona-virusa? Vlada u Berlinu i dalje nije složna oko tog pitanja. S jedne strane, vladin poverenik za poverljivost ličnih podataka Ulric Kelber (SPD), a s druge nemački ministar zdravlja Jens Špan (CDU).
U intervjuu za list „Cajt“, ministar Špan ukazuje na primer Južne Koreje: „Vidimo kako je jednoj demokratskoj državi kao što je Južna Koreja uspelo da obuzda virus uz pomoć podataka dobijenih iz mobilnih telefona građana“. Pomoću tih podataka se uspelo da se brzo identifikuju svi kontakti s kojima je bila zaražena osoba i tako su mogla da budu lokalizovana moguća žarišta zaraze. Jer svi su onda bili zamoljeni da ostanu u karantinu.
„Ako tražimo izlaz kako da izađemo iz sada neophodnih mera ograničenja (ličnih) sloboda, onda nećemo moći da izbegnemo digitalni nadzor kontakata, dakle treking (praćenje) mobilnih telefona, misli ministar zdravlja Špan.
Ali vladin poverenik za poverljivost ličnih Kristof Štajn nije tog mišljenja: „Trebalo bi da izbegnemo da, zbog straha koji vlada, više ne obraćamo pažnju na zaštitu podataka. Kada bi sse vakog jutra na radiju čitala imena svih zaraženih, to bi mnogi građani sigurno smatrali neprimerenim“, kaže Štajn.
Već bio u Zakonu – pa izbačen
Nemačka vlada je početkom prošle nedelje prihvatila dodatak Zakonu o zaštiti od zaraze u kojem je izvorno bila mogućnost digitalnog trekinga lokacija na kojima je boravio korisnik mobilne mreže. Ali nakon kritike poverenika za zaštitu privatnosti, ta odredba je ipak izbačena.
Poverenik Štajn, povrh toga, smatra da čitava ta rasprava uopšte nije potrebna: „Takvo praćenje lokacije korisnika ionako nije primenljiva u praksi: ti podaci se sakupljaju na osnovu podataka o ćelijama mobilne telefonije koji u nekim slučajevima mogu da pokrivaju područje u prečniku od nekoliko stotina metara. Tako ne može da se vidi da li su neke dve osobe bile jedna uz drugu ili na jednom i na drugom kraju ulice. Takva mera jednostavno nije odgovaajuća za sprečavanje zaraze.“
Stručnjaci tu metodu zovu triangulacija: prati se na kojim odašiljačkim stubovima se „prijavio“ mobilni telefon korisnika i na osnovu toga može da se odredi lokacija na kojoj se korisnik nalazi. U gradovima gde takvih repetitora ima mnogo, moguće je locirati nekoga u prečniku od par desetina metara, ali što je odašiljača manje – dakle već u predgrađu – i preciznost drastično pada.
„Apsurdno zatvaranje granica“
Korejsko-nemački filozof i teolog Bjung-Čul Han kaže da on u stvari ne može da razume tu nemačku raspravu o poverljivosti podataka. On u tome vidi suštinsku razliku u kulturi Azije i Europe, što komentariše i u jednom članku za španski list „El Pais“: „U Tajvanu i Južnoj Koreji nije zabranjeno napustiti kuću. Prodavnice i restorani nisu zatvoreni. 'Big Data' je u borbi protiv virusa mnogo efikasnija od apsurdnog zatvaranja granica“, piše Han, koji je do 2017. i u Berlinu predavao na Univerzitetu umetnosti.
U Aziji se protiv virusa ne bore samo virolozi i epidemiolozi, već pre svega računarski stručnjaci. Tamo se na digitalni nadzor ne gleda sa kritikama. Han smatra da su izvori takvog načina razmišljanja učenje Konfučija, ali i autoritativne tradicije u zemljama kao što su Tajvan, Singapur, Južna Koreja, Japan ili Kina. „Stanovništvo ima mnogo više poverenja u državu, a društvo se više doživljava kao kolektiv. Individualizam nije toliko izražen“, sumira Han.
Ali u zapadnim zemljama, a pogotovo u Nemačkoj, to nije samo stvar individualizma i lične slobode, odnosno uverenja da ima područja života koji se nikoga ne tiču, a pogotovo ne države. U Nemačkoj je tu još i bolno sećanje na policijsku državu nacističkog doba kad aje svaka privatnost bila „sumnjiva“. Zato su u Nemačkoj građani još osetljiviji na bilo kakav oblik državne kontrole, više čak nego i u nekim drugim državama Evrope.
Kontrola, ali bez kontrole
Zato i političar Zelenih Ralf Fiks, koji je do 2017. bio i u upravi fondacije „Hajnrih Bel“, postavlja načelno pitanje: „U Kini i Južnoj Koreji sakupljanje ličnih podataka i veštačka inteligencija (prepoznavanje osoba preko nadzornih kamera na ulicama, prim.ur.) imaju važnu ulogu u prekidanju lanca zaraze virusa COVID-19. Da li mi to ne želimo ili mi to ne možemo“, pita Fiks.
Uprkos svakoj nepoverljivosti, i u Evropi mnogi rade na nekom obliku digitalnog sprečavanja zaraze. „U Nemačkoj institut ’Hajnrih Herc’, ogranak instituta ’Fraunhofer’ radi na aplikaciji koja omogućava da se potpuno anonimno i bez geografske lokalizacije, čuvaju podaci o blizini i trajanju kontakata između osoba u protekle dve sedmice“, kaže Monik M. Kuglič iz tog instituta. Tom aplikacijom bi mogao da se rekonstruiše put zaraze, a pritom se oni trude da prilikom sakupljanja podataka poštuju sve propise o privatnosti koje važe i u Nemačkoj i Evropskoj uniji.
Naravno, ta aplikacija nije zamišljena kao nekakva prisila, već bi mogla da se ponudi za instalaciju onima koji to žele. „Uvereni smo da ćemo u narednim nedeljama biti u stanju da predstavimo to rešenje“, kaže Kuglič.