Beograd i Priština u fazi obaranja ruku

Predstojeći sastanak u Briselu srpskih i albanskih lidera dočekan je sa skepsom u Beogradu. Iako ističu da su uvek za dijalog, srpski predstavnici kažu da ne očekuje bilo kakav pomak u pregovorima i ukazuju na odsustvo bilo kakve volje albanske strane da ispuni dogovoreno.

Predsednik SrbijeAleksandar Vučić tome je dodao dramatične tonove rekavši da se „spremaju likvidacije naših ljudi na severu Kosova“ i upozorio Albance da to ne čine.

„Idem u Brisel da razgovaram. Ne nadam se nikakvom rezultatu, ali idem da razgovaram“, izjavio je Vučić. Prema njegovim rečima, jedina nada da se nešto više postigne je ukoliko zemlje Kvinte izvrše politički pritisak na albansku stranu.

Vlasti u Srbiji su inače oštro reagovale na saopštenje Evropske službe za spoljne poslove (EEAS), u kojem se obe strane pozivaju da prestanu sa zapaljivom retorikom i da će se smatrati odgovornim ukoliko dođe do eskalacije nasilja u regionu.

Petar Petković, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, to saopštenje ocenjuje kao „promašeno“, i dodaje „da je besplodni apel na obe strane samo dolivanje ulja na vatru i ohrabrenje Kurtijevom režimu da destabilizuje prilike na Kosovu i regionu“.

Premijerka Srbije Ana Brnabić to saopštenje vidi „kao neslanu šalu. Punih 175 dana Aljbin Kurti provocira oružani konflikt sa Srbima i to u godini koja će ostati upamćena kao godina u kojoj je Kurti istim tim Srbima na Kosovu i Metohiji oduzeo najosnovnija ljudska prava – zabranivši im da glasaju. Osim beskorisne pisane izjave, EU nije učinila baš ništa tim povodom“, stoji u izjavi premijerke na Tviteru.

Reagovao je i ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin koji kaže da „Beograd odgovara na ludilo Prištine i da ne pokreće nikakve sukobe“.

Začarani krug nemoći

„Mislim da je dijalog ušao u fazu obaranja ruku, kada jedna strana više vodi računa da ona druga slučajno ne ostvari neku korist, nego da sama izvuče neku korist od toga“, ocenjuje sadašnji trenutak dijaloga za DW Ivo Visković, profesor Fakulteta političkih nauka i bivši diplomata.

„To je loš pristup i naravno da on ne može dati nikakav pozitivan rezultat, posebno jer se radi o krajnje ozbiljnim pitanjima i egzistenciji ljudi, i čini mi se da se mora naći način da se izađe iz tog začaranog kruga“, kaže Visković.

Ako je suditi prema izjavama političara, Kurti se sprema u Brisel da bi razgovarao o međusobnom priznanju, a Vučić se priprema da u Briselu razgovara o Zajednici srpskih opština (ZSO), skreće pažnju za DW novinar Milivoje Mihajlović.

„Na osnovu toga ne bi trebalo previše očekivati od ove runde dijaloga. Ono što ja očekujem od ove runde jeste da se otklone pretnje sukobima na tom području“, ocenjuje naš sagovornik.

Ruska karta Prištine

Albanska strana najnovijim provokativnim potezima pokušava da iskoristi za sebe povoljniju geopolitičku situaciju. Srbija je zbog neuvođenja sankcija Rusiji izazvala podozrenje na Zapadu i vidi se kao nekakav tihi saveznik Rusije, što Priština pokušava da iskoristi kao svoju prednost i promeni situaciju na terenu.

Ivo Visković primećuje da „to nije ništa novo u politici, i da albanska strana zaista pokušava da iskoristi ovaj povoljan trenutak. Ali, mislim da tu neće biti nekih velikih pomaka. Jedino što bi moglo biti neprijatno za Srbiju jeste forsiranje učlanjenja Kosova u razne međunarodne organizacije. Tu bi Srbija verovatno oštro reagovala i stvari bi se vratile na početak“, smatra Visković.

Milivoje Mihajlović podseća da je još u vreme vladavine Hašima Tačija „potencirano da Srbija kupuje helikoptere od Rusije da bi gađala kosovske Albance, ili da Rusija ima vojnu bazu u Nišu. Ta karta Rusije uvek se koristila u Prištini kako bi se dobila nekakva dodatna podrška na Zapadu. Sadašnja američka administracija ima nekakav 'kosovski zavet' u vezi nezavisnosti Kosova i verovatno je da Srbija trpi pritiske zbog toga, iako u Vašingtonu čini se postoji dobra volja da se formira Zajednica srpskih opština“, napominje Mihajlović.

ZSO - unutrašnji politički adut

Srpska opozicija, ali i brojni analitičari, upozoravaju da je Aleksandar Vučić potpisao brojne dokumente, počev od Briselskog sporazuma, i da albanska strana sada samo pokušava da to sprovede u delo. Po tim tumačenjima nije stoga ni jasno zašto Srbija pokreće toliku dramu ukoliko je reč o nečemu na šta su srpske vlasti same pristale.

Ivo Visković smatra da te stvari ne bi trebalo posmatrati iz tog ugla, i dodaje da su „albanski političari zaista preduzimali neke mere koje su iritirale srpski politički vrh i srpsku javnost. To je izazvalo nervozne reakcije, jer se videlo da albanska stranka pokušava da zloupotrebi situaciju u svoju korist, a jasno je pri tome da nemaju nameru da formiraju Zajednicu srpskih opština. U međunarodnom pravu je i sama izjava predsednika ili premijera dovoljna potvrda da će se nešto uraditi, a kamoli pismeni sporazum. Da li je neko pri tom prekoračio ovlašćenja, ili sporazum ne odgovara unutrašnjem sistemu, to je problem kosovskih Albanaca koji između sebe moraju da rešavaju“, naglašava Ivo Visković.

Mogu stvari i tako da se posmatraju, navodi Milivoje Mihajlović, „ali u Briselu je potpisana i Zajednica srpskih opština, i mnogo toga Priština do sada nije ispunila. To je politički adut koji se više koristi za međusobne obračune između vlasti i opozicije na Kosovu. Ukoliko odbije da je formira,

Aljbin Kurti će morati na nove izbore, a to jača njegovu poziciju. Do sada je to bio adut na kome se dobijaju izbori. A koga god Beograd kritikuje, taj dobija izbore“, primećuje Mihajlović.

EU - iznajmljivač prostorija za svađu?

Čelnici Evropske unije proteklih dana izjavljuju da se zalažu za kompromis u rešavanju problema Kosova. S druge strane, postavlja se pitanje da li je kompromis uopšte moguć, i stoga i predsednik Srbije ističe kako mu se „čini da dijalog više nema smisla“.

Ako se ovako nastavi, ocenjuje Ivo Visković, imamo jednu praznu priču od koje obe strane nemaju ništa. „Stvar bi trebalo da se malo odlučnije postavi od strane međunarodne zajednice. Kompromis je zaista teško postići, ali mislim da bi tu trebalo ići korak po korak. Veliki koraci teško da se mogu ostvariti“, smatra bivši diplomata.

Evropska strana govori o kompromisu od početka dijaloga, kaže Milivoje Mihajlović, „a da oko toga ništa nije učinila. Albanska strana ne želi ništa da ispuni, jer na nju niko i ne vrši ozbiljan pritisak. Amerika bi to mogla, ali oni nikako ne bi želeli da naprave neku konfliktnu situaciju između Albanaca i svojih trupa na terenu. EU se za to vreme ponaša kao neko ko iznajmljuje prostorije za razgovor, odnosno svađu Beograda i Prištine, i ništa više od toga“, zaključuje Mihajlović.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.