Diplomatski ćorsokak
9. april 2015.Sedam dana jevrejskog praznika Pesah u političkom životu Izraela obično su mirni dani – slično kao u vreme Uskrsa u nemačkoj politici. Ali ove godine je drugačije. Izraelski premijer ne miruje ni tokom praznika. On je duboko zabrinut za bezbednost svoje zemlje jer se boji da predstojeći dogovor o iranskom atomskom programu neposredno ugrožava egzistenciju Izraela. Zato pokušava da taj okvirni sporazum – onemogući. On pokušava da „ubije“ loš sporazum, izjavio je Benjamin Netanjahu u brojnim intervjuima koje je tokom vikenda dao za niz američkih televizijskih stanica. Pri tom je delovao kao da je pod stresom, da je besan i agresivan. Ako se ukinu sankcije protiv Teherana i Iranu dopusti da zadrži pojedine nuklearne kapacitete, onda će to izazvati trku u atomskom naoružavanju u regionu, predviđa Netanjahu i dodaje da Bliski istok, prošaran „nuklearnim zamkama“, predstavlja noćnu moru za čitav svet.
Trka u atomskom naoružavanju
I zaista: Bliski istok sa atomskim naoružanjem bio bi krajnje preteći scenario, ne samo za Izrael, već i za čitav svet. Ne može se ne ni zamisliti šta bi diktatori, koji na vlasti mogu da se održe samo silom i potčinjavanjem, mogli da naprave s takvim oružjem. A još manje može da se šta bi se dogodilo kada bi terorističkim organizacijama pao u ruke nuklearni materijal ili čak ključ za eventualni atomski arsenal oružja nekog svrgnutog vladara.
Za mali Izrael, koji sebe doživljava kao demokratski zid Zapada u neprijateljskom i nemilosrdnom okruženju – kao „vilu u džungli“, kako je to jednom rekao bivši izraelski premijer Ehud Barak – to je zaista košmar zbog koga ne može da se mirno spava.
Upravo takav scenario bi tim sporazumom s Iranom trebalo sprečiti. Iranu bi trebalo da bude dozvoljeno korišćenje atomske energije samo u civilne svrhe. Ali to izraelskoj vladi nije dovoljno. Ona zahteva da Teheran prizna pravo Izraela na postojanje - to je zahtev koji je američki predsednik Barak Obama već odbio. Netanjahu se tako, sa svojim konfliktnim gledištem na situaciju, našao na tankom ledu. Na kraju krajeva, Izrael je jedina država na Bliskom istoku koja raspolaže atomskim oružjem – navodno se u njegovim skladištima nalazi 300 nuklearnih bojnih glava. To se tačno ne zna, jer Izrael nije pristupio Sporazumu o atomskom razoružanju i ne dozvoljava nenajavljene inspekcije sopstvenih nuklearnih postrojenja. I baš time je Izrael stvorio osnove za trku u atomskom naoružavanju koju sada pokušava da zaustavi.
Neophodan politički zaokret
Zato je vreme da se krene drugim političkim putem i da prednost saradnji i razumevanju sa susedima. I druge države regiona zabrinute su zbog Irana s mogućim atomskim oružjem. Izrael bi sa njima trebalo da se sporazume i poveže. Sam protiv svih, kao „vila u džungli“, Izrael na Bliskom istoku nema šanse da preživi. Još manje to ima ako u podrumu te „vile“ sede zatvorene, potčinjene i očajne komšije koje se bune protiv vlasnika „vile“. Izraelska vlada bi zato trebalo da promeni smer i da kao prvo, i to što je brže moguće, reši sukob s Palestincima. To je pretpostavka za kraj poodmakle diplomatske izolacije zemlje. Osim toga, Netanjahu bi trebalo da prestane da se sukobljava sa SAD i ponovo se vratiti dobroj i bliskoj saradnji sa Vašingtonom, koju su prethodne vlade Izraela negovale. Sporazum o iranskom atomskom programu bio bi dobar povod za to. Umesto da im baca klipove u točkove, Netanjahu bi trebalo da pozdravi to što se pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Nemačka toliko intenzivno brinu za uklanjanje iranske pretnje – na kraju krajeva i zbog bezbednosti Izraela. Njegovi pokušaji da torpeduje sporazuma, uvredljivi su za SAD i druge izraelske partnere u pregovorima. A pre svega štete njegovoj sopstvenoj zemlji.