Dobra vest za štediše: promena kamatnih stopa u julu

U govoru u Ljubljani u sredu (11.5.), predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard ponovila je da bi do povećanja kamatne stope moglo da dođe nakon okončanja prakse masovnog kupovanja državnih obveznica zemalja evrozone. To bi moglo da se dogodi u narednih nekoliko nedelja, najavila je Lagard.

Iako to zvuči kao puko ponavljanje onoga što je već ranije najavljivano, ova izjava ipak predstavlja značajan korak dalje. „To je veoma jasan nagoveštaj, jasnije se to ne može reći. Na sastanku ECB 21. jula dobićemo prvo povećanje stope“, kaže za DW Karsten Brzeski, glavni ekonomist nemačke banke ING.

Slično kao Lagard razmišlja i predsednik nemačke centralne banke, Bundesbank, Joahim Nagel. On je takođe u sredu izjavio da visoka inflacija smanjuje kupovnu moć domaćinstava i, zajedno s neizvesnostima oko ukrajinskog rata, dovodi do gubitka poverenja. Nakon okončanja kupovine državnih obveznica u julu, trebalo bi da usledi povećanje kamatne stope – moguće već u julu.

-pročitajte još: Američki Fed oštro protiv inflacije, šta još čeka Evropa?

Potrebno je brzo delovati

Prema Nagelu, potrebno je brzo delovati, jer u protivnom postoji opasnost da će doći do spirale rasta cena i plata što bi dovelo do toga da inflacija izmakne kontroli. Nakon poslednjeg sastanka Saveta ECB sredinom aprila, Kristin Lagard nije želela jasno da kaže kada bi u trećem tromesečju moglo da dođe do povećanja kamatnih stopa. „Možda ranije, možda kasnije. Treći kvartal ima tri meseca“, izjavila je tada šefica ECB. Čini se da će do promene ipak doći ranije, već na početku kvartala.

Kristin Lagard i predsednik Bundesbanke Nagel još jednom su u sredu naglasili da će se odluke centralne banke bazirati na aktuelnim ekonomskim podacima. To Evropskoj centralnoj banci daje potrebnu fleksibilnost kako bi mogla da reaguje na promene.

Vodeća kamatna stopa u evrozoni već više od šest godina iznosi nula odsto. Banke koje svoj novac „parkiraju“ kod centralne banke čak moraju da plaćaju negativnu kamatu od 0,5 procenata. Na taj način ECB poslednjih godina pokušava da zadrži protok novca za kredite i tako ojača privredu. Primarni mandat ECB je da obezbedi stabilnost cena, a prema mišljenju tih „monetarnih čuvara“, to je postignuto kada je inflacija na oko dva odsto.

Energija kao motor poskupljenja

S obzirom na to da je inflacija poslednjih godina stalno bila suviše niska, ECB je pokušavala da je svojom ultralabavom monetarnom politikom podigne na dva odsto. Međutim, zbog problema u lancima snabdevanja tokom prošlogodišnje pandemije, kao i zbog porasta troškova energije, inflacija se već krajem prošle godine popela na više od dva procenta.

Zbog rata u Ukrajini i lokdauna zbog pandemije korone u Kini, problemi u lancima snabdevanja ponovno su se intenzivirali, a cene energije istovremeno su eksplodirale. Kao rezultat toga, inflacija u evrozoni nedavno je iznosila 7,5 odsto, a privreda posustaje. „Trenutno imamo ekonomiju koja stagnira i visoku inflaciju – drugim rečima, imamo ’stagflaciju’ u pravom smislu te reči. To je najveći izazov koji centralna banka može da zamisli“, kaže Karsten Brzeski.

Nazire se kraj kaznenih kamata

Evropska centralna banka nalazi se pred velikom dilemom. Ako suviše brzo normalizuje svoju monetarnu politiku i podigne kamatne stope, onda preti zastoj privrede. Visoke kamatne stope, naime, usporavaju ulaganja koja su neophodna u nužnoj transformaciji privrede prema održivosti. Osim toga, rastuće kamatne stope predstavljaju problem za većinu onih vlada u evrozoni koje imaju velik javni dug zbog programa pomoći privredi i građanima tokom pandemija.

Uprkos tome, ECB sada očigledno smatra da je došlo vreme da se podignu kamatne stope što bi bio signal da ona počinje da se suprotstavlja visokoj inflaciji. To je dobra vest za štediše, jer će i kamatne stope na štednim računima zbog toga u dogledno vreme ponovo da rastu.

Proteklih nedelja neke banke najavljivale su da će, ili povećati iznose na koje se plaćaju kaznene negativne kamate, ili će ih potpuno ukinuti. Uz negativnu depozitnu stopu ECB od 0,5 odsto, mnoge banke su poslednjih godina uvele takozvane ’naknade za čuvanje novca’ štedišama koji raspolažu velikim iznosima na štednim knjižicama. S mogućim povećanjem kamatnih stopa od strane ECB u julu, te kaznene negativne kamate uglavnom bi trebalo da postanu stvar prošlosti.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.