„Dobrodošli u Nemačku“
1. jun 2015.Nahil je iz Iraka. Taj 23-godišnji Jezid živeo je na planinskom masivu Sindžar, na severu te zemlje. U avgustu prošle godine pobegao je odatle pred teroristima Islamske države. „Morali smo da pobegnemo i ostavimo sve što smo imali. Morali smo da donesemo odluku u roku od sat vremena.“
Taj mladić je preko Sirije pobjegao u Tursku, a nakon toga stigao i u Nemačku. „Nas Jezide ne podržava niko na ovom svetu. Mi smo narod bez glasa. Nemačka je jedina država koja nam pomaže.“ Iako je zahvalan nemačkoj za pomoć, Nahil je bio razočaran kada su ga u Berlinu smestili u izbeglički dom. Svuda je nailazio na odbojan stav. Zvali su ga izbeglicom, kao da je to neka psovka. „Ne želim da budem izbeglica i ne volim kada me tako zovu. Ja sam čovek koji je napustio svoju domovinu i mora da traži novi dom.“
Nahil se osećao bolje kada se uključio u projekat Kunstasyl i tamo pronašao podršku i prijatelje. Sada želi da što pre nauči nemački kako bi mogao da upiše fakultet.
Opasno bekstvo iz Avganistana ka Nemačkoj
I njegov prijatelj iz Afganistana Hamidulah želi da studira. I njegov put ka Nemačkoj trajao je mesecima, a tokom puta doživeo je strašne stvari. Uzeli su ga kao taoca, bio je hapšen, mučen i zatvoren. Pre pet meseci u Nemačku stigao je sa slomljenim koljenom i tri meseca proveo u bolnici gde je operisan.
Danas Hamidulah može ponovo da hoda. U izbegličkom centru i on uči nemački jer želi da počne novi život. Želi da dovede i članove svoje porodice. Za oca ne zna da li je još živ. Njegova majka, dva brata i tri sestre smešteni su kod rođaka. Nedavno je, nakon punih godinu dana, po prvi put uspostavio kontakt sa njima. Ranije je radio kao prevodilac za jednu stranu organizaciju. Zbog toga su mu pretili i morao je da pobegne. Da li želi da se vrati u Avganistan? Ne, Hamidulah odmahuje glavom. „Ovde sam srećan i ako za mnom dođe i moja porodica neću se vratiti.“
Program za podršku izbeglica
Nemačka vlada želi da pruži perspektivu izbeglicama poput Nahila i Hamidulaha. Oni bi tu trebalo da budu prihvaćeni i da budu sigurni, ali i da im se omogući obrazovanje, navodi nemačka ministarka za porodicu, žene i mlade Manuela Švezig (SPD). Zajedno sa Ajdanom Ozuguzom, opunomoćenicom nemačke vlade za pitanja migracije, izbeglica i integracije, pokrenula je program „Dobrodošli kod prijatelja“. Program bi trebalo da pruži podršku gradovima u prihvatanju mladih izbeglica koje u Nemačku stignu bez pratnje roditelja ili odraslih. U Nemačkoj se trenutno nalazi više od 30.000 maloletnih ili vrlo mladih izbeglica kojima je potrebna posebna podrška.
„Želim da ti mladi ljudi ovde steknu novi dom i da u ovoj zemlji razvijem kulturu čiji je moto 'dobrodošli kod prijatelja'. Naša poruka je da su oni ovde sigurni i da zajedno krećemo na put bez straha, put dobrog obrazovanja, put ka budućnosti.“
Partner programa je Nemačka fondacija za decu i omladinu (DKJS). Ona će u narednom periodu otvoriti šest regionalnih biroa u Hamburgu, Berlinu, Kelnu, Frankfurtu, Magdeburgu i Minhenu. Tamo će biti savetovališta za dobrovoljce koji pomažu izbeglicama. Vlada je za taj program izdvojila 12 miliona evra u naredne četiri godine. Ajdan Ozuguz kaže da ljudi koji dobrovoljno pomažu izbeglicama ima širom Nemačke. „Zaista je divno što desetine hiljada, ako ne i stotine hiljada ljudi, na različite načine pokazuju da žele da pomognu izbeglicama.“ Među njima je i mnogo starijih građana Nemačke koji su i sami bili žrtve rata i progona.
Pomoć u novom početku
Važan zadatak je uvezivanje svih tih pomagača, njihovo savetovanje i koordinacija, podvlači Hajke Kal iz fondacije DKJS. „Radujemo se pokretanju tog programa, jer se to dešava u pravom trenutku“, izjavila je ona prilikom zvaničnog starta čitave akcije što je obeleženo u jednom domu kulture u berlinskoj četvrti Krojcberg. U tom domu inače još od ranije imaju iskustva u programima integracije mladih izbeglica.
Nahil, Hamidulah i još jedan mladić – Abdel Rahman iz Sirije – dolaze ovde da učestvuju u raznim projektima, poput pozorišnih predstava. Oni su tu prvenstveno zato što žele da upoznaju druge mlade ljude. Najvažnije za sve njih je ipak jedno: da nauče nemački. Trojica mladića za sada nisu našli školu koja bi ih primila. Inače, trenutno je u Berlinu veoma teško pronaći kurseve nemačkog – sva mesta su, naime, zauzeta.