Dobrovoljni povratak pod prisilom?
5. novembar 2019.
„Dobrovoljan, siguran i dostojanstven. Tako bi morao da izgleda povratak sirijskih izbeglica u turski sektor, odnosno na prostor koji je okupirala Turska na severu Sirije.“ Generalni sekretar UN Antonio Guteres je u razgovoru s Redžepom Tajipom Erdoganom prošlog petka (1.11.) opisao očekivanja svetske organizacije u vezi s povratkom. Nakon susreta, Guteres je izjavio da će UNHCR narediti jednom timu stručnjaka da preispita planove prebacivanja izbeglica na sever Sirije i da pregovora s turskim vlastima.
Erdogan je više puta istakao da će na osvojena područja preseliti dva miliona od ukupno 3,6 miliona izbeglica koje su utočište našle u Turskoj. Radi se o zoni dugoj 120 i širokoj 30 kilometara. Povratak bi se odvijao „na dobrovoljnoj bazi“, a prema modelu povratka koji je usledio nakon okončanja turske vojne akcije krajem 2016. i početkom 2017. pod nazivom „Štit Eufrata“. Prema informacijama Ministarstva unutrašnjih poslova Turske, skoro 330.000 sirijskih izbeglica vraćeno je tada u Afrin. Tamo je turska vojska prethodno pokrenula ofanzivu protiv kurdske paravojske.
Pitanje je međutim da li se izbeglice zaista vraćaju u svoje domove? Amnesti internešenal sumnja u njihovu iskrenu želju za povratkom. Sirijske izbeglice, kako stoji u jednom od izveštaja te organizacije, izjavljuju da su ih turski policajci pod pretnjom upotrebe sile prisilili da potpišu dokumenata u kojima oni navodno sami traže da se vrate u Siriju. Turska te optužbe demantuje.
EU insistira na dobrovoljnom povratku
„Načelno se može razmišljati o tome da se Sirijcima pruži perspektiva za povratak“, kaže Andreas Nik (CDU), član Odbora za spoljnopolitička pitanja u Bundestagu. „Ali oni na to ne bi smeli da budu prisiljavani.“ Povratak mora biti sproveden na osnovu međunarodnog prava. Evropska unija i Nemačka neće podržavati postupke koji se baziraju na prisili.
Mnogim Sirijcima međutim teško pada pomisao da moraju da nastave život u svojoj razrušenoj domovini. Velika je verovatnoća da će mnogi od njih pokušati da se ilegalno vrate u Tursku, kaže Ojtun Orhan, ekspert za Siriju i saradnica Istraživačkog centra ORSAM iz Ankare koji finansira ministarstvo spoljnih poslova Turske. Tako je, prema njenim rečima, bilo i u slučaju ponovnog naseljavanja Afrina. „Sirijci su bili veoma razočarani nakon povratka. Mnogi su se vratili u Tursku i žive tamo kao neregistrovane izbeglice.“
Očekuje se mali broj dobrovoljnih povrataka
„Ako povratak zaista bude na dobrovoljnoj bazi, onda bi teško moglo da bude milion povratnika“, smatra Orhanova. „Pored toga, od 3,6 miliona Sirijaca samo 10 do 15 odsto dolazi s područja koje se nalazi istočno od Eufrata. U stvari, može se poći od pretpostavke da u najboljem slučaju između 400.000 i 500.000 izbjeglica pristaju da budu vraćeni.“
Turski opozicioni političar Umit Ozdag iz nacionalističke i kemalističke Dobre stranke (Iyi Parti), kaže da postoje „nejasnoće“ kada je reč o turskoj regulativi za dobrovoljni povratak. Odredba usvojena 2014. godine koja se odnosi na vremenski ograničenu zaštitu, prilično je jasna i glasi: „Kada se rat okonča, Sirijci se moraju vratiti svojim kućama.“ Pojam „dobrovoljnog povratka“ nije predviđen sporazumom.
Pogled ka Evropi
Nakon što su prve sirijske izbeglice još 2012. stigle u Tursku, prvobitna velika spremnost za njihovo prihvatanje vremenom je, korak po korak, postajala sve manja. Sada Erdogan želi da pridobije birače na svoju stranu nastojeći da smanji broj sirijskih izbeglica u Turskoj. Iz tog razloga on preti Evropskoj uniji da će raskinuti sporazum o prihvatanju izbeglica iz 2016. godine. Zato je nekoliko puta izjavio da će izbeglicama otvoriti vrata ka EU. To je u članicama Evropske unije izazvalo strah od novog talasa izbeglica.
„Zato je zahtev EU za dobrovoljnim povratkom u najmanju ruku čudan“, smatra Sevim Dagdelen, zamenica predsednika poslaničke grupe Levice u Bundestagu. „Umesto milijardi koje se daju Turskoj u cilju zaštite EU od izbeglica, bolje bi bilo da se taj novac utroši u obnovu Sirije.“
„Zona bezbednosti“ u Siriji i dalje na stolu
Nemačka vlada i dalje polaže nade u političko rešenje krize. Predlog ministarke odbrane Anegret Kramp-Karenbauer (CDU) o međunarodno kontrolisanoj zoni bezbednosti na severu Sirije nije doduše naišao na odobravanje ni u nemačkoj ni u svetu, ali CDU, čini se, i dalje ispituje mogućnosti međunarodnog angažmana na severu Sirije.
-pročitajte još: Napeta ćutnja – kako Turci i Kurdi zajedno žive u Nemačkoj
„Ta tema je i dalje deo redovnih konsultacija zemalja-članica NATO i to će i ostati sve do samita na vrhu u Londonu, koji je planiran za kraj januara“, smatra poslanik CDU Andreas Nik. U pogledu sporazuma između Erdogana i Putina postignutog u Sočiju, ovaj nemački poslanik je skeptičan. „Moralo bi se pažljivo pratiti da li taj sporazum dovodi do stabilnosti u regionu, na osnovu čega bi mogle da se razvijaju civilne inicijative i otpočne sa obnovom. Ali sumnjam da je to tako“, zaključuje Nik.