Dobru volju nagraditi novcem
27. jun 2018.
Za kontinent sa pola milijarde građana, broj novopridošlih izbeglica ne bi trebalo da predstavlja problem: do juna ove godine došlo je 33.000 ljudi, što je duplo manje nego 2017. godine.
U poređenju s brojem stanovništva, najviše je opterećena Grčka. Većina migranata u međuvremenu dolazi u Španiju, nakon koje sledi Italija. U skoro svim zemljama-članicama EU, važnu ulogu imaju desni populisti koji formiraju vlade ili su članovi vlada, što je razlog za povećani strah od stranaca.
EU ostavila Italiju na cedilu
Italija se još od vremena vlade Silvija Berluskonija žali na Dablinski sistem i nadležnosti za migrante koji dolaze preko Sredozemlja. Vlada u Rimu trenutno pristupa problemu na pragmatičan način. Migrante ne registruje i ostavlja ih da preživljavaju u italijanskoj sivoj ekonomiji ili da se sele dalje na sever.
Tek kada je od 2014. godine broj migranata u Evropskoj uniji počeo da se povećava, i godinu dana kasnije se popeo na više od 1,2 miliona, EU je počela da insistira na pridržavanju pravila: vlada tadašnjeg premijera Matea Rencija počela je da registruje migrante u italijanskim lukama. Istovremeno, nijedan samit EU nije prošao, a da Italija nije tražila pomoć i molila za raspodelu migranata i na ostale članice EU. Reakcija je bila sleganje ramenima.
Tek početkom 2017. godine uzela je stvari u svoje ruke i zaključila sporazum s libijskom milicijom koja je dobila novac i oružje u zamenu da zadrži izbeglice na svojoj obali. Evropska unija počela je da obučava libijsku obalsku stražu i plaćati vraćanje gumenih čamaca s izbeglicama u luke iz kojih su krenuli. Međutim, često su milicije koje dobijaju podršku i krijumčari dolazili iz istih klanova. Njihovi poslovi su cvetali i nije im bilo u interesu da u potpunosti prekinu migracije.
Huškači sada sede u Rimu
Nakon junskih izbora i pobede dve populističke partije, glavnu reč u Italiji vodi ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini. On na društvenim mrežama svakodnevno iznosi negativne komentare na račun migranata i njihovih pomagača. Takođe je naredio zatvaranje italijanskih luka za spasilačke brodove nevladinih organizacija. Međutim, tokom nedavne posete Libiji nije mu se ispunila želja o podizanju izbegličkih kampova. Zamenik premijera vlade u Tripoliju to je striktno odbio i preporučio da se razgovara s tranzitnim zemljama na jugu, s Nigerom ili Čadom.
Viktor Orban: otac anti-izbegličke retorike
Mađarski premijer Viktor Orban je prva osoba u EU koja je pokazala da se širenjem straha i demagogijom može stvoriti mržnja prema migrantima, i to u zemlju koja u stvari nije useljenička. Prošle godine je u Mađarsku došlo 3.400 izbeglica. Najviše hajke se pre svega diže protiv muslimanskih migranata koje Orban krivi za propast hrišćanske tradicije u Evropi.Orban je predizbornu kampanju isključivo bazirao na temu migracija. U tu svrhu je izmislio bajku o „Soroševoj zaveri“ po kojoj je američki milijarder Džordž Soroš, rođen u Mađarskoj, sledio plan krijumčarenja migranata u svoju domovinu.
U međuvremenu je Orban odredio da je pomaganje izbeglicama krivično delo. Mržnju prema migrantima koristi kako bi eliminisao ostatke liberalne demokratije u svojoj zemlji. Međutim, Mađarska ostaje jedna od zemalja koja najviše koristi sredstva EU kojim se s druge strane finansiraju javni izdaci.
Osovina voljnih
Nemačka kancelarka Angela Merkel zna da napredak kod teme migracija može postići samo uz pomoć dela zemalja-članica EU. U međuvremenu, među njih spadaju i velike zemlje kao što su Francuska i Španija. Pravila EU dozvoljavaju takvu vrstu „pojačane saradnje“. Sporazum između tih zemalja dovoljno je snažan da bi se prodao kao evropsko rešenje.
U svakom slučaju trebalo bi da bude dogovoreno bolje obezbeđivanje spoljnih granica EU. Međutim, ulazna vrata u EU su pomorski putevi, pri čemu se zapadna ruta, preko Sredozemlja, od Severa Afrike prema Španiji, ove godine ponovo sve više koristi. U Sredozemlju je potrebno više brodova zemalja-članica Evropske unije kao pojačanje postojećim patrolama.
Istovremeno je na stolu i predlog Evropske komisije prema kojem bi trebalo biti određeno deset sigurnih luka u kojim bi bili smešteni migranti u prihvatnim centrima zatvorenog tipa.
Za Nemačku je Italija važna kao zemlja porekla tzv. sekundarne migracije. Trenutno je upitno da li je Rim spreman da zaključi sporazum sa Angelom Merkel. Populističke vlade kancelarku smatraju glavnim neprijateljem Evrope.
Jedan od ciljeva koje je moguće postići su dalji sporazumi sa zemljama severne i Subsaharske Afrike. Kancelarka je u nedelju u Briselu posebno istakla sporazum s Turskom za koji je rekla da može biti model i za druge sporazume za koje EU želi obezbediti i do šest milijardi evra. Španija već ima takve sporazume s Marokom, Senegalom i Mauritanijom, tako da je sprečen tranzit iz Subsaharske Afrike.