Dodikova većina se topi
3. decembar 2020.
„SNSD ima 27, 28 poslanika od 83 u Narodnoj skupštini Republike Srpske, a kroji celokupnu ekonomsku politiku“, rekao je Milan Radović, nezavisni poslanik, nakon nedavnog – ali verovatno ne i poslednjeg cepanja Demokratskog narodnog saveza (DNS) u parlamentu.
Šest poslanika izašlo je iz te stranke nakon što je DNS – partija koja je uz Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i Milorada Dodika bila 20 godina – i konačno prešla u opoziciju. Time je SNSD izgubio dvotrećinsku većinu, toliko spominjanu i neophodnu za promenu Ustava Republike Srpske.
Sada je to prošlost, a po svemu sudeći, osim dvotrećinske, Milorad Dodik treba da strahuje i za prostu većinu, koja u ovom trenutku iznosi 45 poslanika. A granica je 42.
Sve je moguće – i nije
„Dvotrećinska većina je izgubljena. Sigurno je da će SNSD učiniti sve da zadrži većinu i vlast, pa makar koristio sva sredstva. Opozicija, sada već DNS, najavila je da će raditi na formiranju nove većine, kako na entitetskom, tako i na državnom nivou“ (predsednik DNS Nenad Nešić, poslanik je u parlamentu BiH i čini sa SNSD entitetsku većinu), kaže analitičarka Tanja Topić. Ona sada ne isključuje ni mogućnost opasne prekompozicije unutar vlasti, kako bi se zadržao svaki poslanik.
„Mislim da je, nakon lokalnih izbora, izlaska DNS iz vladajuće koalicije i izbacivanja Socijalističke partije Srpske (SPS) iz jednačine na lokalnom nivou, sve moguće. U ovom trenutku ipak se čini da je za sada većina stabilna, a prelazni rok preletačima otvoren“, tvrdi Topić.
Sigurno je da je Dodik sada potpuno razbio DNS, što je i bio cilj od početka. Kap je prelila čašu nakon što je Nešić pozvao glasače DNS pred izbore da praktično ne daju podršku kandidatima SNSD. DNS je i zvanično u opoziciji, ali je nekoliko njihovih poslanika već izašlo iz partije i, prema poslednjim rezultatima glasanja u skupštini, oni su sada uz SNSD. Kao što je to pre nekoliko godina uradio i Nenad Stevandić, koji je „razbio“ Srpsku demokratsku stranku (SDS) formiranjem sopstvene stranke i poslaničke grupe u parlamentu i tako postao prvi satelit SNSD. Novu struju DNS, treću po redu nakon Demosa, vodiće Darko Banjac, čiji broj kohabitacija sa partijama u poslednjih nekoliko godina, više niko i ne broji.
Opozicija staloženo kao 2014.
Takođe, entuzijazam opozicije u RS, stvoren na krilima pobede Draška Stanivukovića za gradonačelnika Banjaluke, očigledno je splasnuo, jer ni oni nisu optimisti da bi do prekompozicije vlasti moglo uskoro da dođe, odnosno pre izbora. Ali ne zato što ne žele.
„Postoji mogućnost, mada ja ne verujem. Mnogi strahuju od osvete i zato ne smeju da napuste koaliciju. Mada, vlast je na poslednjem skupštinskom zasedanju imala podršku 45 poslanika, tako da mislim da je Dodik poslednjim potezima sam sebi pucao u noge, bahatim ponašanjem narušio poverenje, jer želi da bude neprikosnoven. Ovo je početak njegovog kraja. Postoji mogućnost, ali nisam optimista da bi većina mogla da se raspadne pre izbora 2022“, kaže poslanik opozicije u skupštini RS, Nebojša Vukanović.
U SDS smatraju da, nakon gubitka dva najveća grada u RS, ne bi bilo čudno da dođe i do gubitka većine u parlamentu, a time i do pada vlade, koja praktično ne bi imala podršku.
„Nakon lokalnih izbora, jasno je da su pojedinci iz SNSD, ali i iz drugih partija koalicije, nezadovoljni. Ne bi bilo iznenađenje da se skupi skupštinska većina koja će srušiti ovu vladu“, smatra poslanik SDS Davor Šešić, ne želeći da otkrije o kojim bi partijama i pojedincima moglo da bude reči. „Zvanično, DNS je prešao u opoziciju, a siguran sam da je tu veliki broj nezadovoljnih poslanika. Vreme će pokazati ko će to biti, ne bih sada da licitiram“, kaže Šešić.
Iluzija apsolutne kontrole
Efekat apsolutne kontrole SNSD postignut je cepkanjem manjih stranaka, s obzirom na to da je prvo razbijen DNS iz kojeg je nastao Demos, zatim Ujedinjena Srpska iz SDS i SPS iz Socijalista. Potonji su bezrezervno odani Dodiku već dvadeset godina i tu sigurno neće biti iznenađenja. Međutim, stvarna kontrola SNSD je oko 35 odsto kapaciteta u vlasti, tako da je, tehnički gledano, nova većina koja bi se priklonila opoziciji moguća u narednom periodu.
Novinar Željko Svitlica primećuje da su rezultati lokalnih izbora u Banjaluci i Bijeljini, pokazali zapravo da je koalicioni mir bio varka: „Svo to cepkanje stranaka i kupovina poslanika, bila je zapravo kupovina vremena nakon opštih izbora 2014. kada je, slično kao sada, bilo šanse da opozicija u RS preuzme vlast. Tada nije bilo snage i volje. Isto pitanje je i sad: stranke opozicije nisu snažne i nemaju volju da preuzmu stvar u svoje ruke. Čak su slabije nego ikad. To nije tako ako pitate recimo Draška Stanivukovića koji bi sigurno sutra pristao da formira vladu, isto kao što je to uradio Dodik sa dva poslanika pre 20 i kusur godina“, podseća Svitlica, praveći paralelu s tadašnjim naglim političkim uzletom Dodika.
Dodik je 1998. od Biljane Plavšić dobio mandat za sastav vlade, iako je imao samo dva poslanika, a nakon što je propao koncept o „svesrpskom ujedinjenju“ i Radikalima kao delom tadašnje vlasti. Na iznenađenje mnogih, ta vlada sa Dodikom na čelu opstala je tri i po godine, iako sastavljena od tadašnjih partija koje su činile koaliciju „Sloga“ – Socijalista i SNS, te bošnjačkih partija, što je u to vreme bilo ravno veleizdaji. Takođe, konce su tada povlačili stranci kroz Kancelariju visokog predstavnika i malo toga da su lokalni političari mogli sami da urade.
Partijski klasteri kao pandemija
Sada, dvadesetak godina kasnije, svaki izborni ciklus obeležen je političkim izdajama i preletačima, pa se ne bi trebali čuditi ako se to dogodi i sada. Epidemiološkim rečnikom, Svitlica kaže da je sve moguće: „Poslanici iz DNS i SP-klastera mogu ’i tamo i ovamo’, ali i u opoziciji postoje bar jedan ili dva spavača koji će preleteti ako bude bilo potrebno. Do izbora 2022. i nakon njih, videćemo jednu novu realnost u politici i siguran sam da nas čekaju iznenađenja koja će iskočiti iz ovog dugo godina poznatog okvira i postojećih koalicija. Možda SNSD izgubi većinu, ali ni opozicija za 3-4 godine neće biti ovo što je sada“, smatra Svitlica.
Matematika je neumoljiva: sa 56 poslanika, koliko je SNSD imao s koalicionim partnerima pre ovih izbora, ona se sada istopila na svega 45, ako je suditi po poslednjem glasanju u Narodnoj skupštini RS. Uz SNSD je Narodni demokratski pokret (NDP) Dragana Čavića, koja je na proteklim izborima doživeo debakl i nije prešao cenzus za ulazak u gradsku skupštinu. To taj pokret baca na političku deponiju. Od „podrške“, tu su još Demos, koji je formiran cepanjem DNS, SP Petra Đokića (jer je sa onim drugim SPS, SNSD već raskrstio na lokalu), te Ujedinjena Srpska, koja će izvesno je, bezuslovno pratiti politiku SNSD, kao stvaraoca u političkom blatu nakon izbora 2014.