Dogovor Brisela i Vašingtona visi o koncu

Bernd Lange je jedan od malobrojnih koji imaju uvid u tajni tekst sporazuma između Evropske unije i Sjedinjenih Država. Lange je predsedavajući Odbora za trgovinu Evropskog parlamenta čiji je i izvestilac za pitanja sporazuma koji bi trebalo da reguliše trgovinu i investicije između Brisela i Vašingtona (TTIP). U sedištu Evropske unije je u toku 12. runda napornih pregovora. Bernd Lange, inače političar nemačkih socijaldemokrata, žali se da tek kod polovine od 25 poglavlja postoji jasan pristanak američke strane. „TTIP je u krizi. Ne bih baš to nazvao krizom srednjih godina, jer je zapravo samo jedan partner malo bolestan – Sjedinjene Države. One moraju znatno da pojačaju napore i da jasno izađu u susret Evropljnima“, kaže Lange u razgovoru za DW.

Drugačije stvar vidi Majkl Fromen, glavni pregovarač Vašingtona. „U proteklih šest meseci beležimo zavidan napredak“, rekao je on novinarima pred aktuelnu rundu pregovora. Doduše, najteža pitanja su stavljena u zagrade i time odložena na neodređeno vreme. Nije izvesno pred kojim će sudovima investitori moći da se bore za svoja prava, kakvi će standardi važiti na primer u mašinogradnji ili kako će se odlučivati o javnim tenderima.

Strah od izbora u SAD

Amerikanci ovakve pregovore nazivaju middle game (središnjica između otvaranja i zatvaranja šahovske partije). Zaključeni su razgovori o lakim temama, tvrdi orasi ostaju za kraj. To je rizična igra, kaže Bernd Lange, jer vreme curi. Do jula pregovarači na sto treba da stave takozvani konsolidovani tekst koji bi poslužio kao pregovaračka osnova za političke lidere. Zagovornicima TTIP-a se veoma žuri jer Sjedinjene Države u novembru dobijaju novog predsednika koji, možda, za razliku od Baraka Obame neće biti naklonjen trgovinskom i investicionom partnerstvu s Evropom. Pri tome se Lange pribojava i novog saziva američkog Kongresa posebno jer i republikanci i demokrate imaju šta da prigovore TTIP-u. Obama je međutim rešen da zaključi sporazum pre nego što ode u predsedničku penziju, pa poznavaoci prilika veruju da je od velikog značaja njegov najavljeni dolazak u Hanover na najveći svetski sajam industrije u aprilu.

To je jedan od razloga što je američka strana pomenula mogućnost da sporazum bude zaključen u lajt-verziji. Bio bi, dakle, mnogo manje glomazan nego što je predviđeno i ne bi regulisao baš svaki detalj u zajedničkom tržištu EU i SAD. Upravo se toga plaši Rajnhold Festge, predsednik Udruženja nemačke mašinogradnje. Festge je došao u Brisel kako bi se lično raspitao o toku pregovora. Ako sporazum bude usvojen u suženoj varijanti, komplikovana oblast mašinogradnje njime verovatno neće biti obuhvaćena. „To će odmah otpasti jer traži mnogo rada“, siguran je Festge.

Upravo bi njegovoj branši, kaže, značilo da bude ukotvljena u TTIP. Trenutno pri proizvodnji mašina s dve strane Atlantika važe bitno različita pravila. Postoje nemačke mašine čija je cena na američkom tržištu i dvadesetak odsto viša samo zato što se moraju ispunjavati različiti standardi i pribavljati američke dozvole za prodaju. „Imaćemo veliki problem ako pregovori sada ne uspeju. Onda ćemo možda videti kako se Amerikanci okreću Aziji, što ne bismo želeli“, kaže Festge. Za branšu mašinogradnje je Amerika najveće svetsko tržište koje Festge ne želi da izgubi.

„Neprijateljski prema potrošačima“

Ni evropski parlamentarac Bernd Lange nije oduševljen idejom da TTIP na kraju bude usvojen u bledunjavom izdanju. Smatra da su Amerikanci takvu ideju pomenuli samo kako bi izbacili sve teme koje su po njih neprijatne. „To Evropa ne sme da prihvati“, odlučan je ovaj nemački socijaldemokrata. „Meni je stalo do 150.000 malih i srednjih preduzeća koja su već na američkom tržištu, ali još mogu da se razviju tamo. Ako oni ne profitiraju od sporazuma, onda nam sporazum i ne treba.“ Jer, dodaje Lange, gigantske firme poput Folksvagena mogu sopstvenom snagom da se izbore za proboj na američko tržište.

Dok se u Briselu grozničavo radi na tekstu sporazuma, pred vratima protestuju protivnici TTIP-a. Taj sporazum je „nedemokratski i neprijateljski prema potrošačima“, smatra Jirgen Knirš, stručnjak za trgovinu Grinpisa. Stara je to kritika koju pregovarači do sada nisu otklonili – da će, naime, usklađivanjem evropski standardi zapravo biti sniženi na nivo američkih. Simbol spornog sporazuma postalo je pile okupano hlornim rastvorom, što je u Evropi zabranjeno, a u Americi dozvoljeno. „Nećemo podržati pad standarda zaštite potrošača niti napad na prava radnika“, tvrdi socijaldemokrata Lange. „Naprotiv, želimo još više standarde.“ Na kraju pregovora će i Evropski parlament morati da izglasa podršku dokumentu.

Na kraju se možda bude manje radilo o usklađivanju standarda, a više o zaštiti investicija. U prvobitnoj verziji je bilo predviđeno da investitori, kada misle da je njihovo ulaganje ugroženo, mogu da utuže neku državu privatnom sudu. U pitanju su tročlana sudska veća čije su odluke konačne. Protiv toga se najviše buke diglo u Austriji i Nemačkoj. Sada evropska delegacija treba da isposluje eliminaciju privatnih sudova iz sporazuma. O tome se Amerikanci još nisu izjasnili. Možda u njihovoj lajt-verziji o sudovima ne bude ni slovca. To se zove middle game.