Doživotna robija za ubicu iz Halea
21. decembar 2020.
Suđenje za napad izvršen 9. oktobra 2019. je bilo posebno iz mnogih razloga – sa stanovišta optužbi za koje se napadač tereti, dimenzija napada, ali ponajviše načina na koji je provedeno.
Državno tužilaštvo opisalo je napad na Hale kao jedno od „najgnusnijih antisemitskih nedela" od Drugog svetskog rata pa do danas. Atentator je osuđen za ubistvo u dva slučaja, pokušaj ubistva u četiri slučaja i pokušaj ubistva 52 lica. Uz to dolazi pokušaj ubistva u još dva slučaja, prinudno oduzimanje tuđe imovine i nanošenje telesnih povreda.
Čak je i odbrana u završnom pledoajeu utvrdila da je većina tačaka optužnice dokazana ali je apelovala da se u obzir uzme smanjena uračunljivost optuženog. Odbrana je tvrdila da je on ipak odustao od napada na ljude u sinagogi jer su vrata bila zaključana, mada je mogao nastaviti s pokušajem nasilnog provaljivanja vrata i ulaska u bogomolju. I pre nego što je atentatoru iz Halea izrečena doživotna kazna zatvora, odbrana je najavila reviziju.
Uračunjiv i opasan
Glavnoj optužnici tužilaštva pridružilo se 45 privatnih tužbi. Svi koji stoje iza ovih tužbi su dobili priliku da govore tokom suđenja. Mnogi su to iskoristili kako bi skrenuli pažnju na činjenicu da su antisemitizam i rasizam svakodnevica u Nemačkoj, kao i da je to problem za društvo u celini. Oni su zatražili da ozbiljne posledice za ovo nedelo - a ne povratak u normalu.
Atentator je dao delimično priznanje na početku suđenja. Nije pokazao kajanje. Kao pristalica ideologije nadmoći belaca ubeđen je u postojanje „bele rase" kao i da je ona superiornija od drugih. Kada bi, kako je eksplicitno rekao, dobio još jednu priliku, ubijao bi ljude jevrejske i muslimanske veroispovesti, ali i crnce.
Psihijatarijski veštak je otkrio da ubica iz Halea ima složen poremećaj ličnosti, ali da nije lud. Mogao je svesno da kontroliše svoje postupke, što dokazuje dugotrajna i pedantna priprema atentata. Prema izveštaju psihijatra, on je uračunljiv i u potpunosti kriv - i još uvek opasan.
Počiniocu nije data prilika da govori u medijima
Od početka suđenja u Haleu 21. jula 2020. se postavilo pitanje: Kako postupati sa napadačem? Mnogi mediji prihvatili su zahtev pogođenih da počinitelju ne daju prostora da govori, da ne pokazuju slike na kojima se vidi njegovo lice i ne pominju njegovo ime u javnosti.
Cilj ovoga sada 28-godišnjaka bio je da iz antisemitskih, rasističkih i desničarsko-ekstremističkih motiva pokuša ubiti što više Jevreja na njihov najveći praznik Jom Kipur. Napad je uživo prenosio preko interneta. Tog dana u sinagogi u Haleu okupilo 52 ljudi.
Nakon što nije uspeo da provali u sinagogu, napadač je najpre ubio prolaznicu Janu L. a zatim dvadesetogodišnjeg Kevina S, koji se nalazio u obližnjem restoranu brze hrane. Tokom bega pucao je na Somalijca Aftaksa I. a tokom pokušaja da se domogne drugog vozila, pucao je na dve osobe i teško ih povredio.
Delovao je sam, ali da li je usamljeni počinitelj?
I dalje je nejasno da li je bilo onih koji su znali za njegove namere ili onih koji su mu pomogli u pripremi zločina. Ubica je u Haleu delovao sam tokom napada 9. oktobra 2019, ali nije usamljeni počinitelj kada je reč o stavovima koje zastupa.
Kao što se pokazalo tokom suđenja: njegova ideologija ima uporište u svetskoj mreži istomišljenika povezanih na internetu. Izjavio je da je napad u Krajstčerču na Novom Zelandu u martu 2019. bio okidač za njegov napad. Ali Nemačkoj službi za borbu protiv kriminala - BKA atentator nije mogao u potpunosti objasniti s kim je sve bio u kontaktu na internetu.
Analiza na hiljade podataka pronađenih na njegovom kompjuteru i drugim medijima za čuvanje podataka otkrila je praznine u njegovom znanju. Jedan istražitelj BKA rekao je da napadač iz Halea nije bio u stanju da prepozna osnovne simbole ekstremne desnice i njihove ekstremističke scene. Utvrđeno je da su anonimni korisnici razgovarali o napadu na internet-forumima (imageboards) putem kojih se napadač iz Halea i radikalizirao. Međutim, BKA nije identifikovala niti obuhvatila istragom nikoga ko je učestvovao u ovoj komunikaciji razmene screenshotova.
Kakvu su ulogu na počinioca imali porodica i socijalno okruženje, u procesu nije konačno razjašnjeno. Porodica je iskoristila svoje pravo da odbije svjdočenje. Većina onih koji su podigli privatne tužbe smatraju da je porodica morala nešto znati o mentalnom sklopu počinitelja i njegovim pripremama za napad. Nakon što je napustio fakultet, atentator je poslednjih nekoliko godina živeo sa svojom majkom. Svoje oružje je pravio i isprobavao u šupi kod oca. Držao ga je u svojoj sobi.
jr (agencije)