Dugo očekivana presuda
20. novembar 2017.
Nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić 11. jula u Srebrenici pred kamerama je doslovno najavio zločine nad civilima tzv. „sigurne zone“ Ujedinjenih nacija. „Evo nas u srpskoj Srebrenici. Uoči još jednog velikog praznika srpskog, poklanjamo srpskom narodu ovaj grad. Napokon, došao je trenutak da se, posle bune protiv dahija, Turcima osvetimo na ovom prostoru“, rekao je Mladić. U Potočarima kod Srebrenice lično se angažovao u prisilnoj deportaciji civila. „Ne bojte se ništa, samo polako. Neka prvo idu žene i deca. Doći će trideset autobusa i prebacićemo vas prema Kladnju.“
U optužnici se navodi da je Mladić komandovao snagama „bosanskih Srba“ koje su terorisale Sarajevo, pri čemu je i sam birao ciljeve artiljerijske vatre: „Velešiće tuci i Pofaliće tuci. Tamo nema srpskog življa mnogo“, zabeleženo je u jednom tonskom zapisu. Bivši komandant VRS tereti se i da je tokom intervencije NATO 1995. godine za taoce uzeo stotine pripadnika snaga Unprofora. Tužiteljstvo ga smatra odgovornim i za zločine u Bosanskoj Krajini gde je, po uzoru na praksu iz nekih ranijih ratova, oformljena mreža koncentracionih logora za civile kroz koje su prošli desetine hiljada ljudi.
Novi dokazi i argumenti odbrane
U ovom predmetu očekuje se utvrđivanje Mladićeve individualne i komandne odgovornost za zločine koji mu se stavljaju na teret, iako je on kao član udruženog zločinačkog poduhvata spomenut u nekoliko presuda, uključujući i nepravosnžnu presudu Radovanu Karadžiću. Novinarka BH radija 1 Mirela Huković-Hodžić podseća da su se o zločinima za koje se tereti Ratko Mladić, haške sudije, po većini tačaka optužnice, izjasnile kroz presude u ranijim predmetima. „Žrtve se nadaju da bi u ovoj presudi moglo biti presuđeno da je u nekoliko bosanskohercegovačkih opština 1992. etničko čišćenje doseglo razmere genocida. Ni na jednom suđenju do sada Tužilaštvo to nije uspelo da dokaže. U Mladićevom slučaju, optužba za genocid u Prijedoru 1992. godine potkrepljena je dokazima o prijedorskoj masovnoj grobnici Tomašica. Ti dokazi u ranijim predmetima nisu razmatrani, jer su naknadno otkriveni“, kaže Huković-Hodžić za DW.
Odbrana je Mladića od optužbi za genocid u Srebrenici branila alibijem. Biće interesantno videti kako će Sudsko veće to da tretira, kaže Mirela Huković-Hodžić. „Naime, odbrana je tvrdila da je Mladić od 14. jula uveče, pa do 17. jula bio u Beogradu na pregovorima, ali Tužilaštvo smatra da ga to ne amnestira od odgovornosti za masovna ubistva koja su počinjena u tom periodu. Biće zanimljivo videti i kako će se Sudsko veće postaviti prema delu optužnice koji se odnosi na artiljerijski i snajperski teror nad Sarajevom, koju je odbrana pobijala tezom da je čitav grad bio legitimna vojna meta. Odbrana se, naime, poziva na presudu Žalbenog veća kojim su hrvatski generali Gotovina i Čermak oslobođeni odgovornosti za granatiranje Knina“, napominje novinarka BH radija 1.
Političke napetosti u regionu?
Što se tiče zdravstvenog stanja optuženog, Sudsko veće Haškog tribunala odbacilo je sve zahteve odbrane u vezi s njegovom procesnom sposobnošću. Mirela Huković-Hodžić kaže da Mladiću može biti izrečena presuda i u slučaju da se on ne pojavi na njenom izricanju. „Takvih slučajeva bilo je u Tribunalu. Iako prvostepena – dakle presuda na koju obe strane mogu da se žale – ova presuda šalje poruku da je pravda spora, ali dostižna. Šesnaest godina Ratko Mladić krio od Haškog suda, a uhapšen je kada je većina žrtava izgubila nadu da će se on ikada suočiti s teškim optužbama“, kaže Huković-Hodžić. Ona strahuje da bi prvostepena presuda Ratku Mladiću mogla da podigne političke napetosti u BiH i regionu, da zaoštri retoriku i da pokaže da je bosanskohercegovačko društvo još uvek podeljeno na one koji Mladića smatraju herojem i one koji veruju da je bivši komandant VRS ratni zločinac.
Izvršni direktor Helsinškog odbora za ljudska prava Branko Todorović smatra da prvostepena presuda Ratku Mladiću verovatno neće izazvati drugačije reakcije u regionu od onih koje su već viđene kod izricanja ranijih haških presuda. „Vlasti u Republici Srpsko i srpski nacionalistički krugovi u regionu će po ko zna koji put da ponove lakonsku priču o Haškom tribunalu kao nelegitimnom, pristrasnom, pravno neutemeljenom, antisrpskom i slično. Naravno, za očekivati je da političari pokušaju da presudu iskoriste za dalju manipulaciju emotivno nabijenim i pristranim građanima, a sve u cilju dobijanja naklonosti za izbore 2018. godine. Mediji pod kontrolom vlasti u RS odmah će početi pretresanje i oživljavanje sudskih procesa bošnjačkim ili hrvatskim zvaničnicima, u skladu s rasprostranjenim mišljenjem u tom entitetu da se za ratne zločine kažnjavaju samo Srbi“, kaže Todorović za DW.
Propuštene šanse za suočavanje sa zločinima
Todorović smatra da su Haški sud i druge međunarodne organizacije trebalo da učine mnogo više kako bi se haška suđenja približila lokalnim zajednicama, posebno sredinama u kojima su zločini počinjeni. Zato su, kako ističe Todorović, mnogima u BiH ta suđenja izgledala daleka, nestvarna, kao nešto što je „ni na nebu ni na zemlji“. „I to je jedan od razloga zbog kojih je potpuno izostalo suočavanje javnosti sa zastrašujućim zločinima zbog kojih počinioci ili naredbodavci i odgovaraju pred Haškim tribunalom“, kaže Todorović.
Ratko Mladić rođen je 1943. godine u selu Božanovići kod Kalinovika. Vojnu akademiju bivše JNA (Jugoslavenske narodne armije) završio je u Beogradu. Godine 1991. je prekomandovan u Knin kako bi organizovao pobunjene Srbe iz tzv. Republike Srpske Krajine. U Hrvatskoj ga smatraju odgovornim za artiljerijske napade na Šibenik, Zadar i Sinj. Od 12. maja do kraja rata u BiH bio je komandant Glavnog štaba VRS. U julu 1995. godine optužen je za genocid u Srebrenici, nakon čega mu se gubi svaki trag. Uhapšen je u Srbiji u maju 2011. godine. Ratko Mladić bio je na platnom spisku Beograda do 2001. godine.