Dvostruki aršini za žrtve
20. mart 2019.
„Svet ne tuguje za muslimanima“. Pod tim naslovom je nemački Avganistanac Daud Norzai u autorskom tekstu za tabloid „Bild“ izrazio svoj utisak o reakcijama zapadnog sveta na teroristički napad u Krajstčerču u kojem je život izgubilo 50 muslimana. Slični utisci mogli su se iščitati i u mnogim tvitovima muslimana širom sveta.
„Napadima u zapadnom svetu pridaje se mnogo više pažnje nego napadima u trećem svetu ili u islamskim zemljama“, napisao je Norzai. „O njima se mnogo više izveštava, političari o njima žešće diskutuju i izazivaju pojačanu reakciju stanovništva – pre svega na društvenim mrežama.“
U zavisnosti od toga da li su žrtve nekog terorističkog napada bili hrišćani ili muslimani, ljudi bele ili tamne puti, različito reaguju mnogi u zapadnom sveta. U tom pravcu ide i Norzaijeva kritika. „Napad na muslimane u nekoj zemlji na istoku ne izaziva isti bes medija kao kada se to dogodi na zapadu – nema političara koji marširaju za mir držeći se za ruke, nema onih svetlosnih projekcija zastava i sl. na spomenicima i zgradama, kako bi se iskazala solidarnost“.
Reakcije zapadnih političara
Ipak, mnogi vodeći političari hitro su reagovali na napad na Novom Zelandu. Portparol nemačke vlade je tako, već na sam dan napada, preko Tvitera objavio izjavu nemačke kancelarke Angele Merkel.
Tvitovao je i francuski predsednik Emanuel Makron – njegove misli su sa žrtvama odvratnog zločina u Krajstčerču, Francuska je protiv svake forme ekstremizma i sa svojim partnerima se bori protiv terorizma u svetu.
I taj tvit je, međutim, bio kritikovan. Jedan korisnik Tvitera napisao je da je strašno što Makron nije pomenuo počinioca i označio ga kao teroristu. Pa i taj tvit-komentar nije ostao bez protivljenja. Veliki broj korisnika ukazao je na to da, iako Makron nije upotrebio reč „terorista“, jeste upotrebio izraz „terorizam“.
Krokodilske suze
Britanski stručnjak za ekstremizam Asim Kureši kritikuje izjave saučešća pojedinih zapadnih političara. Oni su propustili da ukažu na to da su žrtve muslimani, napisao je on na internet-portalu „Middle East Eye“.
Na ulogu medija upozorava i Ajlin Karabulut s nemačkog Univerziteta Duizburg-Esen. Ona prebacuje javnim servisima u Nemačkoj da su u kontekstu napada u Krajstčerču prećutali temu desničarski ekstremizam i rasizam.
Palestinski politički analitičar Jasir al Zatreh teško optužuje pojedine zapadne političare: „Zbog ovih krokodilskih suza koje Tramp i druge vođe zapadnog sveta prolivaju za žrtvama na Novom Zelandu, ne bi smelo da se zaboravi da je ono što se dogodilo rezultat dugogodišnje demonizacije muslimana i islama generalno, kao i tvrdnji da je terorizam zaštitni znak islama. Ipak, ne zaboravimo da su i pojedini arapski i muslimanski lideri doveli do toga“.
Gestovi pomirenja
Kao gest pomirenja, mnogi muslimani su doživeli posetu novozelandske premijerke sa maramom na glavi jednoj muslimanskoj zajednici u Krajstčerču. Isto tako, korisnici društvenih mreža odali su priznanje i za odluku da se iz solidarnosti sa žrtvama na Novom Zelandu isključe svetla na Ajfelovoj kuli.
Ona je, da podsetimo, ostala u mraku i u junu 2017. kada su pripadnici terorističke organizacije „Islamska država“ u Teheranu izveli atentat u kojem je ubijeno 17 ljudi. Takođe, zaštitni znak Pariza ostao je u mraku i nakon napada 2015. u Parizu u diskoteci Batlakan, kao i iste godine na satirični list „Šarli Ebdo“.