Džulijan Asanž je merilo za slobodu štampe

Zločini protiv čovečnosti, kršenje međunarodnog prava, napadi na slobodu štampe. To su pojmovi su s kojima se susrećemo u kontekstu ruskog napada na Ukrajinu, progona novinara u Rusiji i Kini ili u drugim diktaturama.

Zapadni političari s pravom stalno osuđuju kršenja tih zagarantovanih prava. I istovremeno, da li namerno ili ne, konstantno previđaju sopstvena. To je ono što boli. I to ima svoje ime: Džulijan Asanž.

Izazvao SAD rancem i laptopom

Sve dok se taj istraživački novinar nalazi u dobro obezbeđenom engleskom zatvoru u Belmaršu, sve dok mu preti izručenje Sjedinjenim Državama, sve dok ga tamo čeka 175 godina zatvora, moralno nabijeni govori političara su pre svega – čisto licemerje.

Džulijan Asanž je jedan od osnivača modernog istraživačkog novinarstva. Rad sa „zviždačima“ koji odaju velike količine podataka otvorio je neslućene mogućnosti kroz platformu za otkrivanje informacija Vikiliks koju je on osnovao. Kada je Asanž bez ičega osim ranca, laptopa i tehničkog znanja otkrio ogromne ratne zločine i kršenja međunarodnog prava od strane SAD, on je tako stvorio model koji je postao opasan za vojne, obaveštajne i vladine krugove. Sumnja se da je upravo zbog toga nemilosrdno proganjan već više od deset godina. A uzbunjivače i novinare – treba zastrašiti.

Vikiliks je ukupno objavio više od deset miliona tajnih dokumenata. Nikada nije bilo sumnje u njihovu autentičnost. To uključuje i veoma zapaljiv materijal kao što je video-snimak poznat pod imenom „Kolateralno ubistvo“ objavljen u aprilu 2010. Na njemu se vidi kako je dvanaest civila, uključujući i dva novinara Rojtersa, ubijeno iz jurišnog helikoptera Apač u Bagdadu 2007. Dvoje teško ranjene dece je preživelo. „Avganistanski ratni dnevnici“ objavljeni u jesen 2010. pokazuju da su od 109.000 registrovanih smrti u ratu u Avganistanu između 2004. i 2010. godine, oko dve trećine bili civili.

Ratni zločini su ratni zločini – bez obzira ko ih počini

Podsećanje na te ratne zločine danas, ne relativizuje aktuelne zločine Rusije ili drugih diktatura. Mora se naglasiti da su prava nedeljiva i pravedna samo onda kada se podjednako odnose na sve. Onda kada se ratni zločini proglašavaju i procesuiraju kao ratni zločini, ma ko ih počinio. Mora biti uznemirujuće to što niko nije procesuiran u vezi s ratnim zločinima koje je otkrio Vikiliks – osim što je procesuiran onaj ko ih je otkrio: Džulijan Asanž.

Kako se to uklapa u govor američkog predsednika Džozefa Bajdena prošle godine na „Samitu demokratije“ koji je na sva usta slobodu štampe opisivao kao kamen-temeljac demokratije? Američki predsednik u svojim rukama ima moć da u bilo kom trenutku može da zaustavi postupak protiv osnivača Vikiliksa – i tako ne samo da učini pravdu čoveku Džulijanu Asanžu, već i da spreči štetu po ugled Zapada. Jer, dvostruki standard toliko je očigledan da na njega i Kina recimo vrlo rado ukazuje.

Praktično sve organizacije za ljudska prava bilo koje reputacije, od Amnesti internešenala, preko međunarodnog PEN-a, do Reportera bez granica, pozvale su na momentalno oslobađanje Džulijana Asanža. Početkom maja, 37 poslanika nemačkog Bundestaga u otvorenom pismu britanskoj ministarki unutrašnjih poslova Priti Patel pozvalo je na oslobađanje osnivača Vikiliksa. Isto to sredinom maja radilo je i 45 poslanika Evropskog parlamenta.

Postupanje sa Džulijanom Asanžom postalo je pokazatelj koliko zaista vredi toliko hvaljena sloboda štampe i šta su građanske slobode. Dosadašnji bilans postupka nije dobar dokaz.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.