Džulijan Asanž: SAD i dalje insistiraju na izručenju

Džulijan Asanž već jedanaest godina ne živi na slobodi. Ro je gotovo 4.000 dana i noći. Osnivač Vikiliksa je svoja poslednja tri rođendana proveo u britanskom zatvoru koji je, zbog teških uslova, poznat i kao „britanska verzija Gvantanama“. Zahtevi za puštanjem na slobodu uz kauciju ili boravak u kućnom pritvoru su odbijeni.

Tako Asanž, bez da mu je izrečena presuda i kazna, iza rešetaka mora da čeka da li će ga Velika Britanija izručiti SAD. Njemu preti zatvorska kazna do 175 godina. Da podsetimo: platforma Vikiliks otkrila je, između ostalog, brutalne akcije SAD u Avganistanu i Iraku i razotkrila ozbiljne ratne zločine za koje do sada niko nije odgovarao.

-pročitajte još: Licemerje Zapada i slučaj Asanž

Ispravna odluka – pogrešan razlog

Londonski sud je doduše 4. januara doneo prvostepenu presudu da se Džulijan Asanž ne izruči Sjedinjenim Državama. To je u početku izazvalo olakšanje aktivista za ljudska prava, novinarskih udruženja i pristalica, ali to je trajalo samo onoliko koliko je trebalo da se pročita obrazloženje presude.

Sutkinja je „prihvatila samo humanitarni razlog – to da Asanž može da u SAD očekuje neljudske uslove u pritvoru“, ukazuje za DW poslanica Zelenih u nemačkom Bundestagu Margit Štump. „Nije odbacila, pa čak ni dovela u pitanje bilo koji od američkih razloga za izručenje! Zato Džulijanu Asanžu preti izručenje ako SAD dokažu da će uslovi u pritvoru biti takvi da će biti obezbeđena briga za njegovo zdravlje, a time i njegov život.“

To će biti predmet žalbenog postupka koji su SAD podnele protiv odlukedonete u januaru. Sudije Višeg suda u Londonu odobrile su tri od pet osnova za žalbeni postupak. Na prvom ročištu, u sredu 11. avgusta, postaviće se samo pitanje, hoće li se pregovarati i o druga dva žalbena osnova.

Glavni svedoci izneli optužbe

Gorka ironija sudbine: sudije Višeg suda u Londonu odobrile su žalbu SAD samo nekoliko dana nakon što je islandski svedok Sigurdur Ingi Tordarson otkrio da su njegove optužbe protiv Asanža bile lažne i da je za to dobio novac i uveravanja da neće biti kažnjen.

Sve u svemu, izgubljeno je poverenje u britanski pravosudni sistem tokom procesa, ocenjuje Kristijan Mir, šef nemačkog ogranka „Reportera bez granica“. To je počelo samim pristupom postupku izručenja. „Bilo je veoma teško“, kaže Mir. „Prekršeno je osnovno načelo vladavine prava: načelo javnosti u postupku.“

Da li će stvari biti bolje u žalbenom procesu? Predstavnica „Reportera bez granica“ za Veliku Britaniju, Rebeka Vinsent je frustrirana i u ponedeljak (9.8.) na Tviteru je objavila: „Već sam to rekla i ponoviću: nikad, ni u jednom drugom slučaju, ni u jednoj drugoj zemlji, nisam imala tako velike teškoće da dobijem pristup nekom suđenju, kao u slučaju Asanža.“

Kristijan Mir ocenjuje da je potpuno jasno „da je ovo je politički proces i da ga SAD moraju zaustaviti“. Džozef Bajden je inače već treći američki predsednik koji je uključen u krivično gonjenje Džulijana Asanža. Istragu je pokrenula administracija Baraka Obame, a Donald Tramp je pustio da mu se podigne optužnica. Bajden je do sada ignorisao apele da se okonča krivični progon osnivača Vikiliksa.

Merkel, Bajden i Asanž?

Nije poznato da li se kancelarka Angela Merkel zauzela za oslobađanje Džulijana Asanža tokom njene posete Vašingtonu sredinom jula. To je međutim u Nemačkoj zatražilo 120 istaknutih potpisnika otvorenog pisma, među kojima su i poslanici Bundestaga, bivši savezni ministri, umetnici i novinari.

Pismo je potpisala i Margit Štump. Poslanica nemačkih Zelenih smatra da bi izručenje i osuda Asanža poslali „poražavajući signal novinarima“. „Svako, ko se bavi istraživačkim novinarstvom morao bi u budućnosti da se stalno oseća ugroženim od demokratski legitimisane državne vlasti. Sloboda štampe u Evropi bila bi krajnje ograničena. Kontrolna funkcija koju imaju novinari, a koja je bitan element demokratije, više ne bi funkcionisala, već bi bila kriminalizovana“, kaže Štump i naglašava da je to napad na „temelje našeg demokratskog poretka“.

Zajedno sa drugim poslanicima Bundestaga, Štump pripada nadstranačkoj radnoj grupi „Sloboda za Džulijana Asanža“. U njoj je i socijaldemokrata Frank Švabe. Postupanje prema Asanžu ni na koji način nije kompatibilno s vladavinom prava, kritikuje SPD-ovac. Švabe za DW kaže i da se „stvara utisak da je uzbunjivanje ozbiljan zločin i da se drugi moraju odvratiti od toga. Verujem da je uzbunjivanje hitno potrebno i neophodno i da moramo zaštititi ’zviždače’.“

Dvostruki standardi usrećuju autokrate

Autokrate i diktature pomno prate kako se Sjedinjene Države, ali i Velika Britanija, odnose prema Džulijanu Asanžu i drugim „zviždačima“. Upravo odnos prema osnivaču Vikiliksa omogućava im da odbace kritiku Zapada u pogledu slobode štampe u njihovim zemljama i da to nazivaju „dvostrukim standardima“. To je recimo početkom maja učinila portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova Hua Čunjing.

I to je još jedan razlog zbog kojeg Margit Štump ističe svoj zahtev: „Ako SAD i države Zapada žele da budu uverljive po pitanju zaštite slobode štampe i vladavine prava, onda moraju da prestanu da od Džulijana Asanža prave simbol progona nepopularnih novinara.“

Političarka nemačkih Zelenih dodaje da je odbijanje da se Asanž uz kauciju privremeno pusti iz zatvora „ustavni i humanitarni skandal“ s obzirom na užasne zatvorske uslove.

Cinična taktika parničenja?

Specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija Nils Melcer u svemu tome vidi „ciničnu taktiku parničenja“. U intervjuu za DW, taj švajcarski profesor prava naglašava da uslovi u kojima Asanž boravi nisu ni potrebni, ni proporcionalni. Melcer ipak dodaje: „On nije pokušao samoubistvo. Ako ga stavimo u zatvor u SAD, gde su uslovi slični kao u britanskom zatvoru, onda više neće biti nikakvog argumenta da se Asanž ne izruči“.

U tom slučaju, SAD bi mogle da imaju potpunu kontrolu nad ishodom žalbenog postupka, jer se pregovara samo o uslovima pritvora, a Amerikanci bi tu mogli da daju proizvoljne garancije. Zato je, prema informacijama Melcera, Asanžov pravni tim uložio žalbu na presudu od januara u kojoj se osporavaju razlozi za izručenje prema Zakonu o špijunaži iz 1917. godine.

Donošenje odluke o izručenju može da potraje i godinama, i to bi moglo da bude u interesu SAD. Džulija Hal iz organizacije „Amnesti internešenal“, krajem jula je izjavila: „Strategija se sastoji u tome da se Asanž zadrži u pritvoru što je moguće duže. To je kao ’smrt za hiljadu posekotina’.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu