Edi Rama: akvarel na pismu Angeli Merkel
29. januar 2019.
DW: Kada je poznati kosovski umetnik Petrit Halilaj obišao izložbu rekao je: to je kao da ulazite u mentalni prostor u Edijevoj glavi. Da li je to istina?
Edi Rama: Veoma sam srećan zbog toga što je Petrit dolazio. On je superzvezda, fantastičan momak, zaista sam zadovoljan zbog toga što je bio ovde i što se pozitivno izrazio o ovoj izložbi.
Crtate i slikate akvarelom na političkim dokumentima. Da li postoji ikakva veza između sadržaja tih dokumenata odnosno pisama i onoga što slikate?
To nema veze sa politikom. Jednostavno crtam. Crtam tokom sastanaka, crtam tokom telefonskih razgovora, u pauzama. To je veoma prirodan proces. Ruka prati oko i oko prati ruku, dok je fokus na diskusiji, na radu, na odlukama koje treba doneti, pitanjima koje treba rešiti.
Ne postoji dakle nikakva veza između slike na pismu i samog pisma koje ste uputili kancelarki Angeli Merkel ili pisma predsedniku Albanije Iljiru Meti?
Ne, ne postoji.
U intervjuu nemačkim medijima rekli ste da ste početkom devedesetih ušli u politiku zbog građanske obaveze, da kao umetnik te odgovornosti niste oslobođeni. Sada ste političar, ali nastavljate da se bavite i umetnošću. Da li je to svesna ili odluka, ili možda neka Vaša izlazna strategija.
To me ne ometa, naprotiv, to mi pomaže, pošto svoj posao i dalje radim normalno.
Mediji u Nemačkoj opisuju Vas kao simpatizera kancelarke. Da li ste u nečemu razočarani njenom politikom prema Balkanu?
Apsolutno nemam razloga da budem razočaran. Ona je istinski prijatelj svih naroda u regionu, vizionar jedne krajnje jasne budućnosti. I, iznad svega, ona je fantastičan primer lidera, hrabra baklja naše ideje.
Pitam to, jer se stiče utisak da se približavate Sjedinjenim Američkim Državama, koje trenutno vrše veliki pritisak po pitanju Kosova.
Sjedinjene Američke Države su posvećene i podržavaju Kosovo. Ono ne bi moglo biti oslobođeno stiska Beograda i ne bi moglo biti nezavisna država kakva je danas bez Sjedinjenih Američkih Država. SAD takođe iz pozadine pružaju ogromnu podršku razvoju demokratije u Albaniji i od prvog dana jasno je izražena želja Albanije za strateškim partnerstvu sa Sjedinjenim Državama, bez obzira na to ko je u vladi, levica i desnica.
Šta očekujete od nemačke vlade u narednim mesecima?
Ne očekujem ništa posebno, jer nemačka vlada je oduvek činila prave stvari i u svetu i u regionu. To je veoma ozbiljna vlada, jedne veoma ozbiljne zemlje; prijateljske zemlje koja je veoma prisutna u Albaniji kroz programe podrške i koja veoma mnogo ulaže u demokratizaciju i evropske integracije regiona, uključujući tu i Albaniju.
Nemačka se protivi promeni granica kao rešenju za spor između Srbije i Kosova. Jedan od argumenta je i to da bi takvo rešenje odložilo ulazak zemalja regiona u EU. Da li se slažete s tim argumentom?
Prema mom mišljenju, dijalog je neophodan i trebalo bi ga okončati, očigledno da bi ga trebalo dovršiti kroz istorijski sporazum između Srbije i Kosova. Što se nas tiče, mi podržavamo svaki sporazum koji ima nedvosmislenu podršku Sjedinjenih Država i Evropske unije.
Jedan sporazum na Balkanu već je postignut, onaj Prespanski između Skoplja i Atine. On je u petak potvrđen i u grčkom parlamentu. Kako vidite budućnost Albanaca u Severnoj Makedoniji?
Verujem da je to bio apsolutno važan istorijski korak. Bilo je potrebno mnogo vremena, bilo je zastoja, sukoba i prepreka, i bilo je potrebno hrabro vođstvo da se postigne sporazum koji, na kraju, oslobađa region od velike krize i otvara perspektive svim narodima koji su uključeni u taj proces, i Makedoncima i Albancima.
Jedno pitanje o unutrašnjoj, albanskoj politici: opozicija se ujedinila i najavljuje proteste s ciljem da Vas obore. Da li Vas plaše te pretnje?
Ne govorim o unutrašnjoj politici kad sam u inostranstvu.
Kako sebe vidite u budućnosti, kada više ne budete premijer Albanije? Kao umetnika ili kao međunarodnog posrednika?
Ne gledam u šolju. Lepota života je u tome što on nikada ne može da se isplanirana. On jednostavno može da se sanja. A što se tiče toga šta ja sanjam, to je veoma intimno da bih podelio s Vama. Mogu samo da kažem da ja neću otiži na loš način – kao neki koji ne mogu da pobegnu od politike i koji insistiraju na tome da ostanu deo nje, a mogli bi da učine nešto mnogo plemenitije u poslednjem aktivnom periodu svog života.
Premijer Albanije Edi Rama (54) slika na dokumentima i papirima koje koristi u svakodnevnom životu. Često te crteže zatim štampa kao tapete i prodaje ih čak i za 30.000. Na izložbi u Berlinu, kao i prethodno u Tirani, izložen je između ostalog i rad na pismu nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, kao i onaj na pismu albanskom predsedniku Iliru Meti o imenovanju ministra unutrašnjih poslova. Izložba pod nazivom „Radovi“ (Works) otvorena je u berlinskoj galeriji „carlier i gebauer“ do 9. marta 2019.