Erasmus – uspešan projekat Evrope

Kristina dolazi iz Bremena na severu Nemačke i zahvaljujući Erasmusu provela je letnji semestar 2015. u Zagrebu. Kaže da su je studije u glavnom gradu Hrvatske navele da bude tolerantnija, otvorenija i spremnija da pomogne drugima. „Ovako znate kako je to kad pokušate da kupite autobusku kartu ako ne znate jezik. Tako ste spremniji da pomognete drugim ljudima i u drugim problemima svakodnevnice“, kaže Kristina.

Ona studira turizam u Bremenu i zato je kao svoje odredište odabrala Hrvatsku. Dodatni razlog bio je to i što privatni fakultet VERN, gde je provela svoj semestar, nudi nastavu i na engleskom jeziku. I zato jer je Zagreb, kako kaže, „topao i sunčan, za razliku od severa Nemačke“. Očigledno nije znala da Zagreb zna da izgleda i sasvim drugačije, kao sada u januaru.

Ipak je ispalo da je to bio dobar izbor: Kristina je bila oduševljena kreativnim načinom studiranja na fakultetu, a srećna je i zbog toga što je upoznala nove koleginice i kolege iz Hrvatske. Ali je i primetila razliku između onih koji su i sami bili negde u Evropi, od onih koji su čitavo vreme ostali kod kuće. „Erasmus stvarno napravi razliku. Oni koji nikad nisu nigde bili, nisu ni tako tolerantni, niti znatiželjni. Nisu u stvari ni želeli da sa nama razgovaraju na engleskom.“

Uprkos tome, Kristina je i u Zagrebu našla društvo, a poslednje prepreke su pale na zajedničkom izletu na jedno od hrvatskih ostrva. Uz hrvatsko vino, svi su se bolje razumeli: „Videli su da smo i mi sasvim isti kao i oni“, kaže Kristina.

Impresivni rezultati

Upravo je to ideja Erasmusa: taj evropski program razmene studenata nije u stvari nazvan po Erazmu Roterdamskom – mada mu dobro pristaje s obzirom na karijeru tog holandskog humaniste, književnika i gosta mnogih dvorova nekadašnje Evrope. To je skraćenica za European Region Action Sheme for Mobility of University Students koji sada postoji već tačno 30 godina i koji se pokazao kao jedan od ogromnih uspeha u procesu ujedinjavanja Evrope.

U tom periodu oko tri miliona studentkinja i studenata pohađalo je nastavu na nekom univerzitetu van svoje domovine. I nemačka ministarka za obrazovanje Johana Vanka kaže da je taj program jedna od onih stvari koje su „zaista profunkcionisale“ u Evropi. „Impresivno je videti koliki je broj tih studenata i kakav efekat ima kraći ili duži boravak u inostranstvu na naše mlade ljude“, kaže nemačka ministarka.

Koncept programa jeste da studenti neko vreme mogu da studiraju na nekom drugom evropskom univerzitetu bez dodatnih troškova i bez da „izgube vreme“ na svom fakultetu jer im se priznaje sve što tamo nauče i polože. Studenti od svog fakulteta dobijaju i mali džeparac, u zavisnosti od zemlje u koju odlaze i, naravno, od mogućnosti fakulteta. Osim svih članica Evropske unije, u tom programu kao partner učestvuje i Srbija, kao i Makedonija, Island, Lihtenštajn, Norveška i Turska – iako partnerskih zemalja ima doslovno širom sveta, od Kanade, do Japana i Južnoafričke Republike.

Nije sve ni u akademskom znanju

Najveći broj studenata koji koriste program Erasmus dolazi iz Španije, a slede Francuska, Nemačka i Italija. Na listi najpopularnijih odredišta takođe vodi Španija, a slede Nemačka, Francuska i Velika Britanija.

Tako je i Liza iz Berlina, zaista postala prava Evropljanka: jesenji semestar 2009. provela je u Malagi u Španiji, na putu da završi prvi stepen evropskih studija na Univerzitetu Mastriht u Holandiji. Kaže nam da se svi koji su dovoljno odvažni i znatiželjni da provedu deo studija u inostranstvu, po pravilu vraćaju kući bogatiji za dragoceno iskustvo: „Stvarno sam upoznala ljude oko mene u Evropi. Uglavnom je to upoznavanje kulture i jezika dok ste zajedno s drugim studentima programa Erasmus.“

Liza nam doduše priznaje da nivo studija u Malagi nije baš bio na nivou njenog univerziteta, ali, dodaje, nije sve ni u akademskom znanju: „Tako naučite stvari koje ne bi mogli da naučite kod kuće. Srela sam nekoliko studenata iz Grčke baš kada je u njihovoj zemlji počela finansijska kriza. Kada čovek vidi njihove probleme i muke, i kada ih i lično poznaje, onda stekne sasvim drugačiju perspektivu“, kaže nam Liza.