Erdogan – dobrodošao ili ne?
26. septembar 2018.
„Radujem se Erdoganovom dolasku. Veoma cenim našeg predsednika“. Ozlem Kalender radi u jednoj prodavnici slatkiša u berlinskom naselju Krojcbergu i ovako izražava svoja osećanja povodom predstojeće posete turskog predsednika Nemačkoj.
Ozlem Kalender ima 30 godina i rođena je u Nemačkoj. Ona smatra da je Erdogan „vrlo koristan za Tursku“. Da, svake godine putuje u Tursku i tamo vidi „kako nove ulice, parkovi i bolnice sve više modernizuju zemlju“.
Ona očekuje da Erdogan nešto učini i za Turke koji žive u Nemačkoj. „Ima mnogo onih koji nas ne prihvataju. On treba da im ispriča šta smo učinili za Nemačku. Treba da pokaže da stoji iza nas“.
Prijatelj ili neprijatelj?
Predstojeća poseta glavna je tema među Turcima koji žive u Krojcbergu. Jedna žena kaže da je „sasvim normalno“ da Erdogan dolazi u posetu Nemačkoj kao predsednik države. Ona živi u Nemačkoj 30 godina: „Ne podržavam Erdogana, ali nisam ni protiv njega“, kaže. I dodaje da svaki šef države ima svoje prednosti i mane. „Kritikujem pritisak koji Erdogan vrši na medije kao i njegove konzervativne stavove. Ali, njegovo uspravno držanje spram sveta – to mi se sviđa.“
Predsednički i parlamentarni izbori u Turskoj pokazali su da u Nemačkoj Erdogan ima puno sunarodnika koji ga podržavaju: 65 odsto od 1,4 miliona Turaka sa pravom glasa koji žive u Nemačkoj glasali su za Erdogana, a nešto manje od 56 odsto njih za vladajuću stranku AKP. Prema navodima Instituta za turkologiju Univerziteta Duizburg-Esen, glasovi Turaka u Nemačkoj čine oko 2,5 procenta svih koji su glasali na izborima u Turskoj.
Sasvim normalna poseta?
Polarizacija između sledbenika i protivnika Erdogana podelila je i tursku zajednicu u Nemačkoj. Adem Orta (35) koji u Nemačkoj živi 19 godina, to dobro zna. On radi u jednoj prodavnici hamburgera u Krojcbergu i protivnik je Erdogana. Kaže da bi Erdoganovi sledbenici u njemu videli neprijatelja.
Indži Ojku Jener Roderburg, koja predaje na Institutu za turkologiju Univerziteta Duizburg-Esen, smatra da je takva polarizacija nešto normalno. Podela je uvek bilo, kaže, samo se sada ona jasno vidi – između ostalog i zato što mnogi ljudi danas otvoreno mogu da kažu koga podržavaju, ili da li su Aleviti ili Kurdi.
Mnogo pozivnica - malo odgovora
Polarizacija može da se meri i po tome koliko je osoba koje su pozvane na državni banket u Erdoganovu čast odbilo da dođe. Na primer, Husejin Mat, predsednik Alevitske zajednice u Nemačkoj: „Poziv gdina Štajnmajera nam mnogo znači, ali učešće na tom banketu bi značilo prihvatanje Erdoganovih nepravdi i legitimisanje njegovih postupaka“, rekao je Mat za DW. On smatra da „nije pravo“ da se organizuje svečani obed u čast Erdogana kada se zna da u Turskoj nema napretka na planu ljudskih prava, kao i prava Kurda i Alevita.
Ni kancelarka Angela Merkel, kako izgleda, nema vremena za večeru sa Erdoganom. I više opozicionih političara je svoje učešće otkazalo iz protesta zbog Erdoganove politike.