Erdogan u Srbiji: Malo ekonomije, puno marketinga
9. oktobar 2019.
Dvodnevna poseta turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Srbiji okončana je polaganjem kamena-temeljca za izgradnju auto-puta Beograd- Sarajevo, kao i održavanjem trilateralnog samita Srbije, Turske i Bosne i Hercegovine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ugostio je, pored predsednika Turske, i članove Predsedništva Bosne i Hercegovine Željka Komšića, Milorada Dodika i Šefika Džaferovića.
Predsednik Srbije je nakon tog sastanka izjavio da su sada „po prvi put na jednom sastanku potezali mape na kojima su ucrtavali autoputeve i pruge“. Predsednik Turske Erdogan je, inače, taj projekat auto-puta ocenio kao „projekat mira na Balkanu“.
Projekti mira i stabilnosti
Učesnici Trilateralnog samita naglasili su da su odlučni da se taj mehanizam nastavi i, kako je istakao član Predsedništva BiH Milorad Dodik, razgovaralo se o potrebi da se očuva sigurnost i mir, kao i da se izbegnu bilo kakvi etnički sukobi.
Član Predsedništva BiH Željko Komšić naglašava da su se na sastanku čule i neke druge ideje, pre svega vezane za projekte železnice, koji jesu skupi, ali da će od njih svi imati veliku korist. Šefik Džaferović, takođe član Predsedništva BiH, kaže da je Turska stabilizirajući faktor u regionu, a da brojna otvorena pitanja Srbije i BiH treba rešavati bilateralno.
Ekonomija i privredna saradnja su svakako dominirale tokom posete turskog predsednika, a o tome svedoči i ambiciozna privredna delegacija Turske od oko 200 privrednika. Turski predsednik je naglasio da prostor za napredak postoji u brojnim oblastima: finansijama, građevinarstvu, turizmu, telekomunikacijama i transportu.
Međutim, stiče se utisak da je Bosna i Hercegovina nekako ostala po strani turskih investicija i da je većina turskih investicija završila u Srbiji. Napori Turske su se tako sveli na stabilizaciju prilika i poruke ohrabrenja, ali BiH nije videla mnogo konkretnih turskih ulaganja u privredu. O tome je uoči susreta u Beogradu govorio i Milorad Dodik, koji kaže da je u tom smislu od turskog predsednika tražio da BiH dobije povoljniji ugovor od onog koji Turska ima sa Srbijom.
Razočarani Bosna i Sandžak
Ekonomski analitičar Mijat Lakićević za DW ističe da je Bosna i Hercegovina, što se tiče turskih investicija, prošla slično kao Sandžak u Srbiji:
„Tu je bilo dosta obećanja o raznim vrstama ulaganja i mislim da su ljudi tamo naročito razočarani, jer su očekivanja u Sandžaku bila velika. Turski biznismeni ipak gledaju kakve su ovde prilike, kakvo je tržište, šta ovde mogu da prodaju, a Srbija je sa jedne strane u lošim odnosima sa susedima, a sa druge je ipak malo i siromašno tržište, tako da nije privlačna za ulaganja“, ističe Lakićević.
Bosna i Hercegovina ima slične probleme, nastavlja Lakićević, jer „kapital je oprezan i plašljiv, a BiH je trusno političko područje i još manje tržište od Srbije. Bosna ima problem kao i čitav region – ako firme odatle mogu nešto da rade po čitavom regionu i proizvode za Evropu, one će dolaziti. Bosna je, osim političke nestabilnosti, opterećena velikom administracijom i nesređenim pravnim sistemom“, ukazuje Lakićević.
(Ne)ravnopravna saradnja
Akcenat Erdoganove posete jeste bio na ekonomiji, ali čak ni pompezne najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića nisu mogle da sakriju činjenicu da Srbija ima veliki deficit u trgovini sa Turskom. Srbija je iz Turske uvezla robe za preko 830 miliona evra, dok je izvezla robe za nešto preko 250 miliona evra.
Javnosti u Srbiji nije promakao ni poziv Aleksandra Vučića turskim biznismenima da ulažu u srpske banje, koje, prema njegovim rečima, nemaju dovoljno kapaciteta, a Srbija je, kako kaže, spremna da te banje privatizuje. Upozorava se pri tom da će na taj način banje u Srbiji postati nedostupne širim slojevima domaćih gostiju kao mesta za lečenje i rekreaciju.
Kako pronaći novac?
Veliki projekat izgradnje auto puta poveren je turskoj kompaniji Tašjapi, koja će, pored dve deonice auto-puta Beograd-Sarajevo, raditi i rekonstrukciju puta Novi Pazar-Tutin, a radi i na izgradnji stanova u Vranju i Nišu za pripadnike službi bezbednosti. Ta firma je već privukla pažnju inspekcije rada, koja je u toj kompaniji od početka godine zatekla 53 neprijavljena radnika.
Kako su već ranije pisali srpski mediji, direktor ogranka firme Tašjapi u Srbiji je u martu ove godine priveden zajedno sa službenicima Saobraćajnog instituta CIP zbog sumnje za korupciju. Sumnjiče se da su tražili novac od direktora Vodosnabdevanja iz Vranja kako bi ga angažovali kao podizvođača radova na izgradnji stanova za pripadnike bezbednosti.
-pročitajte još: Zašto Folksvagen ide u Tursku, a ne u Srbiju ili Bugarsku?
Mijat Lakićević skreće pažnju da za toliko pominjani auto-put još uvek nije napravljen ni projekat, a da onda sledi najteži deo posla – kako pronaći novac.
„Vidimo kako to ide i sa mnogo pominjanim kineskim investicijama u Srbiji, gde je na kraju malo ekonomije, a puno marketinga. Turska je pri tome i sama zahvaćena značajnom ekonomskom krizom poslednjih godina, tako da je i tamo teško pronaći novac za investicije njihovih privrednika u Srbiji“, primećuje Lakićević.
Politika bitnija od ekonomije
Koliko je Srbija atraktivna zemlja za strana ulaganja pokazuju i velike državne subvencije koje se daju inostranim kompanijama kako bi tu započele biznis, naglašava Mijat Lakićević. Stoga Lakićević upozorava da se iza tih velikih reči, obećanja i isticanja ekonomije u prvi plan tokom Erdoganove posete krije prosta činjenica da je ta saradnja na mnogo nižem nivou nego politička saradnja:
„Te dve zemlje su potrebne jedna drugoj kako bi Vučić i Erdogan na toj saradnji sticali neke političke poene. Po principu sličan se sličnom raduje, oni podržavaju te autoritarne politike koje vode oba režima u svojim zemljama. I to je najvažniji i ključan momenat za ovu saradnju Srbije i Turske“, zaključuje Mijat Lakićević.