EU i Latinska Amerika na putu jačanja saradnje

„Ovo je dobar znak. Vrlo sam srećan", rekao je opunomoćenik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj drugog dana samita EU i južnoameričkih i karipskih država. Borelj je izrazio zadovoljstvo time što su se predstavnici 50 od 60 mogućih država sastali u Briselu da bi oživeli svoje odnose.

Ralf Gonzalves, premijer Sent Vinsenta i Grenadina, najkraće je sažeo svoje viđenkje ovog samita: „Nada, poverenje, ljuubav". Gonzalves je aktuelni predsedavajući Zajednice latinoameričkih i karipskih država CELAC.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da se oseća kao da je odnosima „starih prijatelja" udahnut novi život. Ona je najavila da bi volela da se ovakav skup ubuduće održava svake dve godine. Poslednji samit je održan pre osam godina.

Zajednička osuda ruske agresije na Ukrajinu?

U završnoj izjavi samita spominje se I Ukrajina. Vlada „zabrinutost" jer su izazvane ogromne patnje, piše u tom dokumentu. Ko je agresor – to je prećutano. Nikaragva koja gaji veliko prijateljstvo sa Moskvom, nije htela da pristane na takav tekst. Kuba i Venecuela, koje su isto tako tesno povezane sa Rusijom, nisu se protivile nakon što je paragraf o Ukrajini značajno ublažen.

Premikjer Luksemburga,Ksavijer Betel, kritički je primetio da se činjenice ne mogu tek tako negirati, baš kao što ni istorija ne sme biti nanovo pisana. Doduše, izjava se poziva na dokumente UN u kojima se napad Rusije osuđuje. Nemački kancelar Olaf Šolc naglasio je da je zajednička izjava o Ukrajini „napredak"", te da sve više država osuđuje Rusiju.

Šta je sa kolonijalnom istorijom?

Gonzalves je u razgovor uveo i izvinjenje za kolonijalno izrabljivanje, genocide nad prastanovnicima područja CELAC i trgovinu robljem i pomenuo mogućnost reparacije. Šefovi država ili vlada EU su izrazili veliko žaljenje zbog nedela iz kolonijalnih vremena, ali nisu hteli ni da čuju za reparacije.

Na samitu je rečeno i da bi ispravke u sporazumu EU sa zemljama MERKOSUR (Brazil, Argentina, Paragvaj, Urugvaj) trebalo da budu donete do kraja ove godine. O tome su se kao optimisti izjasnili kako predsednik Brazila Inasio Lula da Silva tako i nemački kancelar Olaf Šolc. EU je zatražila konkretna jemstva da će biti vođeno računa o zaštiti tropskih šuma i postizanju „klimatskih ciljeva". No, predsednik Brazila je odbacio taj zahtev kao tutorsko ponašanje.

Kako će se razvijati ekonomski odnosi?

I bez sporazuma o slobodnoj trgovini, evropska preduzeća žele da investiraju u Južnoj Americi, u energetske projekte, infrastrukturu i eksploataciju sirovina potrebnih. Na primer, za proizvodnju baterija. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je rekla da bi tokom naredne četiri godine u projekte svih vrsta biti uloženo oko 45 milijardi evra. EU na taj način želi da održi korak sa Kino i Rusijom koje su isto tako jako angažovane u Latinskoj Americi.

Na samitu je potpisan i niz bilateralnih sporazuma. Sve se to dešava u okviru inicijative "Globalna kapija” (Global Gateway) kojom se kontrira kineskom "Novom putu svile”. Evropska komisija će finansijski podržati 130 projekata u partnerskim državama koji se odvijaju u okviru pomenute inicijative.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.