EU i NATO hoće da izvuku pouku iz debakla u Avganistanu

Pad Avganistana u ruke talibana „najvažniji je geopolitički događaj od aneksije Krima“, rekao je Žozep Borel posle kriznog sastanka s ministrima spoljnih poslova Evropske unije. On je dodao da su njegove kolege bile vrlo jasne kada su opisivale događaje i posledice. Doduše, jedine reči kritike koje je uputio na adresu SAD glasile su: „To je moglo i bolje da se odradi“.

-pročitajte još: Svet u dilemi: kako se odnositi prema talibanima?

Geopolitičke pouke

Čovek mora da se zapita, nastavio je Borel, kakav smisao je imao pokušaj uspostavljanja države u Avganistanu ako su posle svega avganistanska armija i vlada imale tako „ograničene sposobnosti da pruže otpor“. Bila je to jedna od retkih ironičnih opaski šefa diplomatije EU: vlada i armija su se predali za samo nekoliko dana. Borel je posle dramatičnih događaja proteklih dana konstatovao da uspostavljanje jedne države ima smisla samo ako to iskreno podržava i njen narod.

Sada, kaže, valja učiti iz onoga što se dogodilo i pogledati u lice budućnosti. Po Borelovim rečima, počinjene su greške, pa i u procenama sposobnosti avganistanske armije. Svi su bili iznenađeni njenom nemoći nakon što je dobila tako veliku pomoć – tim rečima je kanda ciljao na optimističke izveštaje SAD. Ali, na novinarsko pitanje: da li misije EU na licu mesta raspolažu sopstvenim, boljim, saznanjima – nije bilo odgovora.

Jedna od posledica po EU jeste da će sada zbog budućnosti regiona ona morati više da se bavi zemljama u okruženju Avganistana kao što su Rusija, Turska, Indija, Pakistan i Kina. „Pokrenućemo sve naše poluge“, obećao je diplomata EU, bez daljih objašnjenja.

Evakuacije imaju prioritet

Situaciju u Avganistanu je teško proceniti i zato evakuacija pomagača ima prioritet, nastavio je Borel: oko 400 ljudi je radilo za Evropsku uniju i teško je sve njih bezbedno sprovesti do aerodroma. Španija je ponudila da primi te ljude, Italija hoće da organizuje letove a Francuska bi mogla da se stara o vojnoj bezbednosti. Sve ostale evakuacije hiljada pomagača NATO, pripadnika nevladinih organizacija, novinara i drugih zapadnih organizacija će biti u nadležnosti dotičnih zemalja.

-pročitajte još: Bundesver počeo evakuaciju iz Kabula

Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas je već stavio do znanja da i prebacivanje avganistanskih pomagača na kabulski aerodrom predstavlja problem. Strani državljani taj problem nemaju, ali talibani još nisu dali signal da će na kontrolnim punktovima i Avganistance puštati da prođu. Ministar je rekao da se na tome upravo radi, u saradnji s drugim državama. On je odbacio optužbe da je nemačka ambasada u Kabulu prekasno reagovala. Ona je još u petak smatrala da je situacija bezbedna, kaže Mas.

Kako se ophoditi s talibanima?

Da bi se obezbedile evakuacije, mora se uspostaviti kontakt s talibanima, kaže šef diplomatije EU Borel: „Talibani su dobili rat, prema tome, moramo razgovarati s njima“. To je, kaže, potrebno da bi se sprečila humanitarna kriza, ali i navala izbeglica. To su strahovi koje imaju i druge zemlje EU. Francuski predsednik je u ponedeljak uveče na televiziji rekao: „Moramo se zaštititi od neregularnih izbegličkih talasa“. Italija, Španija, Kipar, Malta i Grčka su zatražile održavanje vanredne sednice ministara unutrašnjih poslova EU o toj temi.

I nemačka vlada naglašava da bi izbeglice iz Avganistana trebalo da budu smeštene najpre u susedne zemlje i da zato treba pružiti podršku Iranu ili Pakistanu. U obe zemlje, doduše, žive već milioni avganistanskih izbeglica i tamo više nema spremnosti za prijem novih.

-pročitajte još: Štajnmajer: Tragedija za koju i mi snosimo odgovornost

Osim toga, EU će priznati talibansku vladu samo ako ona bude ispunjavala potrebne uslove, na primer, ako bude poštovala prava žena i ljudska prava. Žozep Borel hoće da napravi jasnu razliku između poslovnih i neophodnih kontakata sa novim vlastodršcima – i diplomatskog priznanja. O ovom potonjem trenutno ne može biti govora.

Predstavnik EU smatra da Avganistanu predstoje mračni meseci: proizvodnja životnih namirnica će i zbog klimatskih problema ići teško, i Evropa će po njegovom mišljenju morati da šalje još više humanitarne pomoći nego do sada. Borel je u Briselu upitan i da li smatra da su se talibani promenili, kako su to sami tvrdili na pres-konferenciji u Kabulu. „Izgledaju isto kao pre i govore loš engleski“, našalio se Španac. To valjda znači: ne.

Kriva je avganistanska vlada

I u redovima NATO vlada loše raspoloženje. Generalni sekretar Jens Stoltenberg govori o greškama i poukama koje iz njih treba izvući. Ali, glavnog krivca za aktuelnu „tragediju“ vidi u bivšem avganistanskom rukovodstvu. „Ono nije pružilo otpor talibanima niti našlo mirno rešenje koje je Avganistancima preko potrebno“. NATO nikada nije planirao da ostane u toj zemlji doveka, nastavio je Stoltenberg, dodavši da je namera bila da se posle borbe protiv terora uspostavi država sposobna za život.

-pročitajte još: SAD su potpuno zakazale u Avganistanu

„Brzina kojom je došlo do sloma bila je iznenađenje“, naglašava Stoltenberg. Ali, kaže i da je situacija još fluidna i da se ne može reći kakvu vladu će imati Avganistan. On poručuje vlastodršcima da omoguće evakuacije i napuštanje zemlje svima koji hoće da odu.

„NATO nije bez odgovornosti; mora se naučiti lekcija“, izjavio je Stoltenberg. Međutim, on kao najviši politički predstavnik vojnog saveza ne može otvoreno da kritikuje politiku najvećeg člana NATO – Sjedinjenih Američkih Država. Iza kulisa se, doduše, već mesecima postavlja pitanje zašto Vašington nije bolje koordinisao svoje akcije sa drugim partnerima i zašto ih nije uključio i proces odlučivanja. Sada sve države NATO moraju da snose dramatične posledice jednostrane odluke o povlačenju.

Generalni sekretar NATO je na kraju rekao i da će dolaskom talibana na vlast međunarodni terorizam ponovo postati pretnja zbog koje NATO mora ostati budan i suzbijati je.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu