Neće biti lako naredne godine organizovati izlazak Britanaca iz Evropske unije, ali politički gledano, preostalih 27 zemalja EU je po tom pitanju složno. Zaista teško, u poređenju sa Bregzitom, biće kažnjavanje jedne ili više zemalja članica koje krše pravila Unija, a i dalje hoće da budu deo nje. Ukoliko Poljska ne promeni kurs, EU će početkom 2018. godine po prvi put u svojoj 61-godišnjoj istoriji morati da konstatuje da u jednoj zemlji članici više nema vladavine prava i da time nije ispunjen minimum neophodan za članstvo.
- pročitajte još: Bugarski plan za Evropsku uniju
Postupak koji je nazvan po Članu 7 Lisabonskog ugovora svedoči o dubokom nepoverenju među zemljama članicama. To potresa temelje zajednice. Ne radi se samo o ideološki spornoj poljskoj stranci Pravo i pravda, koja u EU vidi nešto poput Sovjetskog Saveza koji Poljskoj želi da ukrade mukom stečeni suverenitet. Radi se i o poljskim susedima, ranijim komunističkim diktaturama, u kojima izgleda još uvek nije ostvaren sistem usmeren na vladavinu prava. Populističke vlade u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, a naročito u Mađarskoj protive se poštovanju zakona EU, sprovođenju odluka vezanih za izbeglička pitanja i ne pridržavaju se pravila koja su same potpisale.
Nažalost, Kačinskog i Orbana treba podsećati na to da su njihove zemlje 2004. godine dobrovoljno pomogle da se prevaziđe podela Evrope kada su pristupile EU. Odlučujuće pitanje 2018. godine, kojim se odlučuje o sudbini EU, glasi: hoće li države članice uspeti da primoraju četiri neposlušne zemlje Višegradske grupe da poštuju vladavinu prava i zakone? Ili će se birati politički ugodniji put i omogućiti dolazak na vlast novim nacionalistima? U tom slučaju funkcionisanje Evropske unije više ne bi bilo sigurno. To bi bio kraj EU kakva danas postoji.
- pročitajte još: Nova vlada u Beču izaziva zabrinutost
Moglo bi biti veoma teško postići jedinstven stav sa desničarsko-populističkim strankama, kao što su poljska Pravo i pravda i mađarski Fides. Najnoviji udarac stiže iz Austrije u kojoj je deo vlasti postala nacionalistička Slobodarska stranka. Sledeći udarac bi mogao da stigne iz Italije u martu 2018. godine. Niko ne zna kakve posledice bi mogao da ima dobar rezultat ili čak pobeda pokreta Pet zvezda.
Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji, Belgiji, Danskoj, Italiji i drugim neto-platišama koji rade na očuvanju EU ništa drugo više neće preostati nego da Poljskoj i drugim odmetnicima zaprete finansijskim kažnjavanjem.
Čudno sa nacionalnom galamom iz Poljske i Mađarske je to da se novac iz briselskih kasa rado uzima dok se sistem blati. To zajedno ne ide. Pretnje do sada nisu urodile plodom. Ali to bi 2018. godine moglo da se promeni. Tada će početi pregovori o raspodeli finansijskih sredstava unutar EU od 2021. godine.
Poljska koja je odlično profitirala od finansijske pomoći za poljoprivredu naravno ne želi da bude na gubitku. Ali sa aktiviranim Članom 7 za vratom Varšava neće imati dobre karte. Već 2021. EU bi mogla da isključi Poljsku sa zajedničkog tržišta jer i to je povezano sa poštovanjem vladavine prava. To bi značajno pogodilo poljsku privredu i slobodu kretanja poljskih radnika.
Ostaje nada da će glasači u Poljskoj za dve godine znati kako da se reše konzervativnih nacionalista. U suprotnom, postoji opasnost da Poljska bude isključena iz EU ili, što je još gore, da se Evropska unija pod pritiskom desničarskih populista od zajednice koja neguje iste vrednosti polako pretvori u carinsku uniju.